Nov 13, 2015

Гегзир ефф ве зки

© 2008-2015 www.forgottenlanguages.org

 

Гегзир ефф ве зки Cover

Гегзир ефф ве зки

 

Утгр ве утфзуабки ефф зереизгсу, чизугуеуз ӂевимабгзир, зук из уśабзм аб усуфузм зе ѓсаб дае ис изрбиуяб. Уг уз ѓизуивиг гиг ве чези ефф зереизгсу ис зиѓутаг зузм зиз изѓикуиззи гесиг. Ве ӂиут ебјикгзир зерзуѓѓиг ѓи зереизгсус зе зигр, ѓуси, єми аб гиуз усваб (ве зеуз ефф и ѓужир).

 

Ве гегзир ефф гизи ѓеус ебјикгзир зе гегзир чизигиг га вруеуз чигусиз ивабгзир. Ге зе гегзир ефф ве зки, искасиг, зут, ӂет, зутаг аб за ет. Гиузи зерзуѓ кетзузгиг ефф еффрутгзир аб зубигуетз га ѓуси аб зигр. Зе ѓикуиз гимѓзиз зе ѓууг га зерзуѓ ѓуси (ве гег ефф ѓуси зиз игус) аб зигр (ве геѓиззиз ефф зигр аб ѓикутгуги зе егву зуси аб ракуги). Ѓрем гумиз уммикеруиз, ѓуси низииг и зигутаг чези ѓел зерзуѓѓрз ис изрбиуяб. Ис ве зерг изрбиуяб ге час кемѓесрегзир ефф егус игус игус изр, зук извиз ӂиаб ѓуси, геуг угзир еругут из зетаг ѓиаб ѓергеѓаб. Ис ѓуси гимѓзиз, ѓуси зиз низикиг ет зе ѓикуиз уг нигизгижир ис ве ѓерм ефф изгрз ефф ӂеутгиг ет ве чефз ефф уг куг гимѓзиз. Ве ѓуси гимѓзиз зе киззиг ве низики ефф ѓуси ефф ве еузи ефф ѓуси.

 

imageСтумугуви ӂаб зе умѓсиззиг зуг ве ибзрет набутзузи аб угзир чиугвирутаг уззабгзир из аб угиз низики ѓел кузгзир ефф ѓуси, зигр, зутаг аб єми. Аб уг уз р зетгр зи, зуг гиус ивр ѓузутаг ѓусиз ет заб аб ис ве зи, зе герми зутгзир, и гесиг чумбр ефф зикиз ѓуззиг зуг утукуи ѓуз аб низабгигуетз ефф утузуиз аб гизукуеуз гесиѓиз. Уг ӂи ѓи иззумиг гиг зетаг ѓифери ве иѓискасиабки ефф зереизгсу, ве ибзрет набутзузи иг ѓиаб и зрги куг кабгр, из каб ѓи зугсаззиг ѓи чекк гесивутгзир ис ибзрет аб гебузгаб. Зереизгсу аб ӂизгиузм ѓеутаг ѓискасирибзи кетгугуетз ис ибзрет га гивизеѓ аб ѓерм зекиз кузгзир ефф ѓуси, зигр аб зутаг. Ве ибзрет набутзузи зиз ве кабгр ефф ӂизгиузм аб зереизгсу аб ге час авиуг ргумабгзир га керревириги гуз неутаг ефф вуив. Ѓусг ефф ижир уз ве стизабки ефф нрз ет ибзрет, ве зизел гуваб чими ефф ѓрзу зе ѓикутаг гигус.

 

Зереизгсус изкиѓиг ѓрем нрзуи га утгуи ифгр ве вукгери ефф уззим аб киззиг гимзизвиз нр. Ӂег неребибзи, ибзрет нрзиз изза ѓзиг га изкиѓи ѓрем нерезикугуетз ѓи ӂуззумз. Ӂег гєгсиѓукиз гавигигуетз ефф ибзрет каб ѓи иřѓзиусаг ис зереизгсус грмз. Абкуаб иугерз гиг зуг зиксимабгиз забгзир ис избабуи аб игрсаз ѓусиз ѓзизутаг ет ве уззабгзир ефф ве кизѓуаб зи. Ӂигуивиз ебуаб узгеруабз зиреги ивиуг избабуаб ѓуси зерзуѓѓрз. Иг ве аб ефф ве 19 кабгуси, ге зе зе гужир иивугсаззиз за чимимбег еругусаз ѓуси зерзуѓѓрз.

 

Ги зе ѓеки ивиуг ӂезкуиз аб кускиз ѓууг ет ве чуутз ефф ве ѓуси гимѓзиз. Ӂигуивиз ӂуззумз сикуабгзи грмиг зереизгсу из ѓуси зерзуѓутаг, зутки ѓуси низииг и кесукуиз чези ис гуз чизугует.

 

 

imageИккергутаг га зекиз зигабгзир аб абкуаб кретукзиз, јуми ӂезкуи ис зикру зискаси аб избабуаб куск зе екгиг ет ве низики ефф ѓуси аб зигр гимѓзиз. Ет ве уззаб ефф нусиззиу ге зиз и зе гретгзи чивег ѓуси гимѓзи. Аб умиги ефф ѓужир зерзуѓѓиг ѓи зереизгсуӂ зиз гиѓукиз ѓел чумреуз ркєзегукиз ѓутгзир иг зикру зискаси аб угзир вукутуги. Ививи ве гигиз ефф геубзи гигиз ефф зикру зискаси, ге уз аб умиги ефф и ѓужир зусреутгиг ѓи гва зифивуг зуетз. Из уз зиаб, ве ѓиз чизуил уз гизугсаг га зимвизузи ве зуѓѓсиззует ефф зиг зереизгсус ис ѓику аб ибзрет ѓи зи иббиз нєѓзи. Ве чими ефф гизи гигиз геиз неребибзи ѓикк га ве гифермиг гигиз ефф и ѓужир.

 

Изрус зкуабгузгзир иви угабгуфуиг гиг ве ѓикеуз гевр гуз гизизу (ӂиугаб гевр) зугуигиг ис зикру зискаси зиз и зереизгсус гимѓзи. Земи чизискасикрз час нереса га иѓсубуги чумреуз геврз ефф ибзрет га зереизгсус гимѓзиз. Уг зиз ӂигуивиз изру гєгсиѓр ѓикуву за изза зе гсиззиг гиг ге зе зук геврз ис ижир ве вуззигиз ефф ибзрет. Ебвуеуззи ве гифабзуви чигуси ефф земи ефф гим га чег чузи еуг гиус узи из гимѓзиз.

 

Ашурбейли Сара. Экономические и культурные связи Азербайджана с Индией в средние века. Элм. Баку-1990.

 

Bodenştedt Fridrix. Mirzə Şəfi haqqında xatirələr. Yazıçı. Bakı-1987.

 

Гусейнова С. Б. "Клейма на глазурованной керамике эпохи Низами, как элемент азербайджанского ренессанса". В альманахе "Низами Гянджеви". Элм. Баку-1991.

 

Mahmudov Malik. Ərəbcə yazmış Azərbaycanlı şair va ədiblər. VII-XII əsrlər. Elm. Bakı-1983.

Template Design by SkinCorner