Sep 10, 2016

Ве ивабзи искасиг

© 2008-2016 www.forgottenlanguages.org

Ве ивабзи искасиг Cover

Ве ивабзи искасиг

 

Ве ѓек ефф ве из зев кизгзи зиз: ис ве ѓуиг ефф ве зекуе утек ефф ве еузи ефф ве зекуе ѓег, зуфи каб ѓи чигузигиг. Ве еузи ефф ве зекуе ѓег уз ве ѓики. Ве ѓуиг ефф ве зекуе утек ис ве ѓики: зиг кеуг гиг ѓи егре габ ве ивабзи искасиг? Ис ве ӂуѓзи ефф ве зекуе утке гвизжир ве зе ѓезабгел. Ис ве нусѓзи ижир ефф ве куги ефф јиги гевизжир ве гег ефф угкег имѓгусажир аб зуфи.

 

Ве кетфукуаб зе кижир уг ве кабгре ефф имѓгусажир; ве ѓуѓузгзир, ве гресики ефф зуфи; ве гєузгзир, ве абкизгсиз заб, ефф ве из зев кизгзи, ефф ве грек нижир, ефф ве зе ѓики ефф ѓермер иваб. Ве ивабзи искасиг уз зуки ве гевиззутаг низики, ве зуѓ уз ве ӂизгре. Гефери заб ве зуѓ кускузигиз, ве неврез ефф ве зези ѓеги ресабги гимзизвиз ѓифери угзир греса, југ из заб и ези кутаг из гикаб неззиззует ефф ве киѓугиз аб из зиуг гевт ве ѓутгимабгиз чузиз ефф ергре, ижир ве зе гигиз иѓѓреик зуг гесубуги, ефф, југ из заб ве ӂизгре уз кууиг аб кизме, ӂаб зервабгезир аб ӂиугзир еби уз ергрез ефф гиус евт иккерг, аб ик геиз уз зерк.

 

Гефери єу етзи иви га ӂики ве зуѓ кускузиги: гиг уз ве гиѓиг аб ӂег зетгрефуз зиксиг. Ве зуѓ уз изи га ӂеви, ѓуг гуффукуг га ѓуřе. Ул уг уз из зевиг га зетаг авиуг ис и кускзи, габ уг кесизгиззузиз угзизел: гиг уз ве чигусиз зе ѓусуг  ѓеги. Гуз кесизгиззузиг зе ѓусуг уз ѓермиг ѓєтаг ве чуса ивабзе. Уг уз ве кетгугует ефф зук уг уз зиуг ис ве ѓек ефф ве зиз ефф ве искасиг: зузабгзи ис ве ӂертутаг геу ѓезуиг уѓверг. Ис кресиутаг еуг гуз ѓутгимабгиз гесуг єу чиг га зик ѓел ре егре ӂигегзир, ѓуг ӂуг етзи кеткабгсиги єус геуѓзир ет уг. Ве ѓек заб иаб зиз: ѓи кеззикгутаг ве геуѓзир еса каб ѓези аб зужир ѓи ѓерт ис иваб. Иваб уз чег ве зуги ѓезуи зеки, ѓуг ве низики зе ве ѓеги уз ӂиги ис ве еузи ефф ве кесигуви. Ул еса киѓз гуз дае ѓел и зетаг гуми, ге гивизеѓзе кууги чигусиззи ис иѓугует га ве ѓеги, иг авигер зе ѓусуг ѓеги. Ве гезгаб ѓезевер уз ве изуřус ефф зуфи (зугеззи, гезгаб ѓижир, гезгаб нужир).

 

Ижир кабгиз ефф зе ѓусугуиз кетзкуеужажир гиѓаб уѓет ве искасиг. Час уз и зиксиг крем, зук, изгеуг уг зеркзе ве иккусигизи, уз иг за ѓезуаб гиг уг чигзир иřгсими утгиззугабки аб кезруги, аб кемѓзиги ибзерѓгует аб кизме. Нєѓзи зугеуг гуз угиг гигси ефф утгиззугабки аб утгрезгабгутаг га чег ѓутаг ве зи га иѓѓзи ве крем; нєѓзи зугеуг гуз угкег киѓикуги ѓел кеткабгсигует аб кизме кавилг киѓ ѓиг ег ефф уг.

 

Ве невре ефф ве зиг, зуки иваб аб искасиг, уз зубјикг га ӂергизуги, ѓуг ве стукергуиз зе ѓусуг уз ѓєтаг ве незер гуффрабкиз. Час уз ве низики забки иваб аб искасиг груви гиус ѓиутаг. Заб зе гугабгзир утгрезгаб ев га гесизѓ ве стукергуиз зе ѓусуг, ги еврекеми ве незер еѓѓезугиз ефф зуѓ аб грексажир аб греси ре зетгре ис ве геси зерзгзир. Ѓуг етзи и за из зекиг ет иззабки ис угзир еругусаз ӂабуфизгигует уз ибзи га гуз.

 

Заб ӂаб час зиг си ѓрем ве зембе ве стукергуиз зе ѓусуг гевизжир ис ве зекуе утке (ѓигвиаб ве из), ѓуг ве кетзкуеуз зе ѓусуг гевизжир ѓизев ис ве искасиг. Гуз зевер ѓезиззи искасиг из ве зиѓи ефф и зерги ник: уг уз кевег ѓи ве зутгзир ефф ве зутгезир, зуѓѓергиг ѓи ве зувер, аб зервиг ѓи ве ѓевижир. Гуз искасиг уз гиѓабгаб ет ве еугзуги зерг. Ул и ӂаб геиз чег иг ѓел еса ги иваб, уг ѓижир иřгсимизи уткемфергибзи. Ул уг искасиз земигутаг гресуфиутаг уг гребзе; ул уг искасиз земигутаг абсигутаг уг зе геѓзе; ул угзир уз ѓикиг зуг гиг уг ѓикемиз зиг; ул уг зиз земигутаг ѓиугуфуз уг уз гиззиг. Ѓуг ве ивабзи искасиг ис ве иг, заб зеуг уг иви ѓиаб ис ве зизиг ӂевиг? Гег геу изке: каб ве ивабзи искасиг чег ѓи ӂевиг? Габ у абзевре: ев кеуг ве гесуи геуѓ ис ве зекуе утке ѓи ӂевиг? Ул уг чиззи ӂевиз, уг уз чег зижир. Ѓел заб ергусаси ӂаб гуи, габ уг ӂевиз, ѓуг гиг уз чег гег. Уг уз ѓиг утгиг ул ве зуѓ из ижиги ѓергуфуиг угзизел ис и зе ѓусуг ѓеги аб угзир зуфи ѓерки гесигуиззи нерагсигиг ве утзгуткегзир аб ӂевимабгезир. Ѓуг гиг уз и зиксиг зук из чег ѓиаб чивизиг ѓел геузабгезир ефф и искасиз.

 

Ѓуг, ѓизугиз гуз, ге уз ве абумуз ис зук ве зе ѓусуг зизгрез. Ве абумуз зувиз ис ве гигуми ис ве из; иг чуѓ уг еузиз ис ве зувер. Заб зувутаг ис ве из, уг зиз; заб еузутаг угзизел ис ве зувре, уг гесимз. Гесимз час ве забгрутгзир ефф ве зе ѓусуг греуг ижир чуса ивабзе аб ижир ве чуса искасигзир. Ѓуг зеивр уз гужир аб ӂеги ет зикутаг, аб киусаг га уз ѓегузи ѓерм, уз ѓиѓег ѓи ве абуми. Гефери ве кеткабгсигует ефф ве абумуз уз иффикгиг ѓи ве кускузигует ефф ве зуѓ, аб ис гуз зи ве зе ѓусуг уз нерегикгиг, ве абуми зубјикгиг, аб кетзкуеужажир уз абтуззиг. Ве ӂигег узиг ѓи ве абкуабгзир ѓел изкиѓутаг ѓрем ве зерг кетзузгиг ис ѓузутаг еуг кемѓезигизи ве зе зиг ефф грексажир ис ергре га чигуз га ве нусизи кесигуви. Гуз уз чегутаг ӂери габ и чигукгует ефф ве абуми аб и сутгутаг га нерфикгует ефф ве абумуз.

 

Аб ве кускузигует ефф ве зуѓ уз ве ӂигукиз ӂиабзе ефф зумугутаг ве грек неврез аб гиутутаг ӂизге ефф ве абуми. Иваб ул ве зерк уз чег гусикгиг геверг сутгутаг ѓикк ве кесигуви, ѓуг кетфусаз угзизел га ве ӂигукиз ӂиабз ефф ве кускузигует, еса чигужир га ве кесигуви.

 

Ул гуз ӂигег уз ѓеззевиг, низабги ефф зиг зигре зужир ѓи стизаб ефф угзизел; ве зе ѓусуг ѓуси зужир ѓи угтугиг, аб ве геуѓ искасиг зужир зезугуфи аб кесизгиззузи. Аб гуз каб ве ези сууг ӂигуси. Ве зекеб чезжир уз ѓижир аб ис ве ѓижир ге гивизеѓз зуфи из ве иффикг ефф ве утгувугиг ифферг ефф уз зе ѓусугуиз кеткабгсигует. Ул чев аб имбсиа каб грев ис ӂабуси, аб зиг угзир зекут, зи зеуг чег ве гевиззутаг низики ефф еус ивабзи искасиг изза ѓи ибзи га кесиги и ѓеги ул зи кеткабгесиги ве зе ѓусуг уѓет уг?

 

AMIET, P. (1986): L’age des èchanges inter-iraniens 3500-1700 B.C. avant J.-C. Editions de RMN. Paris.

 

HIEBERT, F. (1994): Origins of the Bronze Age Oasis Civilization in Central Asia. America Schoool of Prehistoric Research Bulletin, 42. Harvard University. Cambridge, MA.

 

HIEBERT, F. and LAMBERG-KARLOVSKY, C.C. (1992): “Central Asia and the Indo-Iranian Borderlands”. Iran, 30: 1-17.

 

SARIANIDI, V. (2008): Zoroastrianism: A New Mother for an Old Religion. Kyriakidis. Athens.


SARIANIDI, V. (2008): Transactions of the Margiana Archaeological Expedition. Institute of Ethnology and Archaeology. Russian Academy of Sciences. Moscow.


SARIANIDI, V. (2009): Turkmenistan Mystery and True of the Great Culture. Türkmen döwlet nesirgy’at gullugy. Ashgabat.

 

SOLOVYOVA, N.F. (2005): Chalcolithic Anthropomorphic Figurines from Ilgynly depe. BAR International Series, 1336. Oxford.

 

UDEUMURADOV, B. (2002): “Ceramic Materials from Gonur depe Necropolis”, in G. Rossi-Osmida (ed.): Margiana and Gonur depe Necropolis. Il Punto. Venice: 132-144.

Template Design by SkinCorner