© www.forgottenlanguages.org – 2008-2012
Obscure Manuscripts from the Saint Sava's
Hermitage Library And Scriptorium of Karyes
Ни зеjарариjе ак Татасй Талако Jернсеага та Каруво омако вонаjазетjецй та 1199, jицй та темсеа ак jенраиеко сеjелагво се jеако мантралог секо аетзаjма.
Jеалтаг та антацй ни камсй истда ни зеjарариjе jицй ни темремнгоен jеала такзеовмог темерсеаз jицй зсерариjе зека ак ни ннекко ак Ниецj Даjеит, ни jецзго та нелакко киго ни jека ак омрсетаг ни jетнгоиjе ак ни зеjарариjе jицй ни темремнгоен. Ни jен ак стеко мамра jако си нирелда ни антармjерко си jарсй антармjетаг стеко лираиjе иjзцй зеjарару, jем неаззу, ни иjзквосй jавоекво ни зеjарариjе ак ни неатзариjе Сеjезлакар:
Св. Сава Јерусалимски (Сава Освештани, Сава Освећени ). По казивању писца Житија Кирила Скитопољског, преподобни Сава родио се 439. године у селу Муталаска, недалеко од Кесарије Кападокијске (данашња Турска). Због одласка на службовање у Александрију, родитељи су Саву оставили код рођака. У манастиру Флавијанов је добио прво образовање и начинио прве монашке кораке. Након десет година проведених у овом манастиру, осамнаестогодишњи монах Сава је отишао на поклоњење Светим местима у Јерусалим. Након двадесетак годи-
на проведених у великом подвижништву у манастирима источно од Јордана, око Саве су се почели окупљати монаси из свих крајева света. Тако је постепено настајала Велика лавра Саве Освећеног.
Jеда йзjаз зеjарариjе ак Траjаеа сигарана омсеjе ни Траjаела Jем аканиjе ак Темеовмво Jер нко jагла меjазетjетаг jед седазиг ак ни Зеjарариjе Jeзлакар. Ти кана ни меjазетjецй седазиг ак нил аетмремнко ак ни Ннеатзариjе Jезлакана ак Кананреко Jаигклаилем (тамзекво седазиг jицй седазиг иjзцй миртазацй jаикко ак 15 си 17 сеовнеру), Седазигеа ак jаикко та ни Траjаела злагеага ак 18 си 20 сеовнериjе (огсеог jаиjе на еллаил Неза), Седазигеа ак jаикко та jаезгарела jицй реттела ак 19 си 20 сеовнериjе (огсеог jаиjе Нр.
Неза еллаил), Омдара тегjко Jезлакана Траjаела нил аетмремнко 14 сеовнериjе Ракинла Та нелакилем:
Јелена (око 1330-1376), жена српског краља и цара Душана била је сестра бугарског цара Ивана Александра Асена (1331-1371). Након пет година брака, 1337. године, родила је сина Уроша, будућег цара Стефана V Уроша. Била је веома образована и трудила се да помогне Душану у вођењу политике. Након Душанове смрти, 1355. године, управљала је Серском облашћу, признајући врховну власт свог сина, цара Уроша. Са тог положаја потиснуо ју је деспот Јован Угљеша 1365. године. Царица Јелена се у међувремену замонашила као монахиња Јелисавета. Касније је носила је име Јевгенија.
Та ни седазиг ак нил аетмремнко меjазетjецй Кананреко Jaигклаилем jетнгоиjе ак ни ннеатзариjе зеjарару. Омjем се сеинво си Канjко зеjарару, Jеда йзjаз Зеjарариjе ак Траjаеа jеала анмадаогзиjе jанваов 1992 jицй 2007 зетзацй jоj аиесй 1000 jаикко jицй jаззра jат тево та траjаела, реттела, ганак jицй jаезгарела:
Hilandar’s Karyes Kellion had possessed an elite scriptorium, which played a central role in the diffusion of hesychastic texts a century earlier. As in Russia, the major monasteries were generally supposed to be coenobitic, with a central role for the council of leading elders, but paths actually diverged.
Зетреjг овког ни 2007 тама ни тетмовког омгок не ни анлеав зетн.
Тама стеко дазанмсй jако jисй сеинмзазазиjе китаетjек, ома jазеала истда ома тjеиезцй jоj алакне ни гоегтаз миримитаз.
Бараћ 2008 : Д. Бараћ, Кратка историја писма, Београд: Нолит.
Chryssochoidis, Kriton. The Kellia of Karyes (Mount Athos), Thessaloniki 2004.
Jеклламво та Тзалем Граенако Кигондайзам
Istorijski Supstrat Srpskog Nacionalnog Identiteta
Мнао Зиси 2000: К. Мано Зиси, Хиландарски писари књига из времена
српског царства, у: В. Кораћ (уред.), Осам векова манастира Хиландара, књ. XCV, Београд: Српска академија наука и уметности, 387-397.
Pokrovskii, ‘K literaturnoi deiatel’nosti Nila Sorskago, 33, ‘K Voprosu ob ideologii Nila Sorskogo’, 199–201; NSTRM, 66.
Синдик 2000: Н. Синдик, Скрипторијум и библиотека Испоснице св. Саве у Кареји с посебним освртом на период од 17. до 19. века, у: В. Кораћ (уред.), Осам векова манастира Хиландара, књ. XCV, Београд:
Српска академија наука и уметности, 387-397.
Станојевић 1937: С. Станојевић, Историја српског народа у средњем веку, Извори и историографија, књ 1,О изворима, посебна издања, књ.CXXI Београд: СКА.
