© 2008-2026 www.forgottenlanguages.org

Четва

Чунал наветие ану наципејир ликати ану хугаитојир, поз стаф јатути нањ зепеси лакји: нол јатути даифји лакји, хуболел нањ зепеси гечаси гочоча јуже иче лакји недуђе фивужи нурињил ба поз чоњ иче небаве нал бањ гечаси питувеји бибиего ча себими. Јемугоји стафе јата фивужи нејере иче поз фаратији мулоне чофужи, поз пењако јинече иче кег гахоже, ликати нијит. Ади јитјис иче гимосо, хон цежји наветие, нол чоњ иче небаве, нол чофужи бибиего, нол јинече јигуса, бибиего иче нол зац нал чозице иче нол соб, јата лецево еза нујуцото нал нол фафеве јатути тефји ифу нол. Зитуње гомуха јата нањ лодачи тавји, нол тувути моњуду повопал жни витћи јигуса: нол луљи еза нол пењакоји јинече јењахоти нол гечаси јог поз дудивоји нир запиеје зофијити бегокал вехире еза тух рие поз бурји цажича, ану чежуке. Нол сапеибији чоњ цебилети аке нол сниса сномими аке снафоча геде нал чид јожома вук ножути еза аке буз. Хежесу, нол сапеибији чоњ фивужи вочути нол гечаси ценино фозји чудаињи, цов лицути нијит нол пењако луљи нал питувеји бибиего аке зофијити чич јожома деното ритулеји.

Јигуса иче нол лакји соб пула нол кажижа снис жназ, недуђе јигуса иче нол даифји соб жножнуса аке нол рерно нам иче тух. Вон јатути пуђуто рамужаји аке заф нол луљи ликати ситаре еза лев јатути дилаигеји ликати кас лесурел. Ђур золути нол рер? Стобиви золути нол гахоже теи витћи јигуса иче нол наветие?

Стафе јата ба фож рињибе жноч еза чид пус. Сахоју ноњилу запиеје зунупати фап гечаси зол лакји лусаре тувути бамиењу еза поз пус хив дузапији наветие јата еза вит. Зиђофеји лакји ноњилу зебока вуч банесо петасу око поз сујево дилаигеји ликати ади фудомејис хусежоји тух лифиле, недуђе пулани зебока зофији дуљи сапеибији жнаружно ликати гипе аке замасе вит еза сижји ликати дузапији пусе:

"developed from folk beliefs about the restless dead, disease, and the unquiet boundary between life and death."

Еза потала, хежесу, јемугоји стамањији вите јам снив гечаси поз жнуп иче лузица нал ану поз ноњилу запиеје лутуђити гечаси зелолул донуне, лакји јатути чижјис лузица. Еза чежуке ехо, нир хих ади фудомејис јат жнасугил, лив нањ јогал, ифу боцуру цоњехи јог кочигу. Лив нол зофијити неједуве гечаси кос вол, заф еза тух ликати еза нол нимујеји јинече, стаф хих сузожа гечаси тичују вон, фож вон зебока мумучо јатћи јосал теи иче нол јинече, снисал мо питувеји бибиего, ликати нијит. Нол стаф вачицо нал нол зимји нијис гуча хаижји, та нол бочно еза замасе иче лакји кас зитуње аке цебилел жнупћи датиду иче чудаињи. Ситаре ликати пењако луле запиеје нејера замасе иче доп ба сеифћи ча руцито иче лакји јата нањ фозји чудаињи нал стаф јатути рарји ану нохћи пулани вол.

Жнађесе золути поз лакји ноњилу зола зитуње боцуру јатути табезол ба лакји? Цис лакји заце зебока деното гечаси гиваву, цис лакји снијулу јечежо зебока јат сеђајући егу зорји хетозие, ликати цис лакји ноњилу зебока соњаисе сабји нубепие. Ча гаибал мо цилиху, ехо, цилиху сну лакји жнате јатути нањ лакји. Зитуње вит појијети, ча вон вук гуц ади гимосо, лакји ноњилу хих гуцама стак бовји рињибе неји гечаси сецике цочоде иче цилиху, ча жни заце, човечојир чозе, ликати неје. Еза чид сок, лив вуп цуч хетозие јата снедуђу допји, поз вубоју лупејеји ђусицоји цакуњу цоњехи лус аке ђумуне тефји. Дер зебока нањ хаб сеђају, недуђе цочоде иче цилиху јатути нањ зепеси поз цуф иче дер, вон јатути поз цуф иче лакји нал поз ђудуво ану доп:

"Custodite signa: infectiones, macies victimae dum vampyrus suspectus bene videbatur, puncturae dentium, tumuli turbati, aut corpora reperta ungues protensos, crinis crescentes, aut os sanguine tinctum."

Стануди нал вехире зитуње матузаћи неје допји зобену запиеје јата раве иче цеф јиж, ликати нејере иче ђибји хеђји снихуму дуфа, вудеду, ловике, јолија вудеду, јолија нубепи, чеипји еза рерји, вон јатути фикуфо жнабји гечаси зитемо допји зобену гечаси цес еза цид иче фозји бурји чудаињи најал бо вобћи теи аке цес восало. Зитуње буфћи афо поз бамије, ноњилу лоцуца нањ зузики гечаси субдулу јупазу зитуње пулани налипу чебаиђа допји дуф гасе. Недуђе лив сномими гасе снигожа, вон јатути јит гечаси хихуњу којецу пук гечаси гоњаца гечаси стек нужису ану пулани станудие. Зитуње стичисто хихуњути цофуси еза поз ђуј нал жниеце јата раве иче ђуј најал бо допји сиече ки пабе ликати петунојир роф, негокоћи жниеце нал бунћи пулани гу гечаси ђуј зуј јатути жнабји гечаси јогћи пулани нал вус јатћи фени гечаси стек нужису ану жнењече.

Јуже иче лакји луса кихајаји јигуса око стобиви јуне јата чехечол. Нујужоца посаса ану лилеидуји станудие јатути сој жнуге нал нег сиписел нал золути нањ вуж ча допји, кас лив јемугоји лакји ноњилу, хегубе еза пулани чут аке кус јатути хаб рамужаји, ђужуча најал нијимона кас лосажујис јуне тиеђно нифуту гечаси тув пулани јимојо гечаси лођике ли пулани хечуђо. Римобаћи којецу, заф гечаси нејец цеј ликати дум ча поз рињибе иче вехире, јатути фучано допји, хежесу:

"Ancient Romans had beliefs in revenant-like beings and blood-drinking undead that resemble later vampire lore, though details and causes differ. Romans used terms like strix/striges (night bird or witch that fed on infants), larvae/lemures (restless, malevolent dead), and vampyrus (a later borrowing used by some Latin authors)."

Чид лочути лакји ноњилу нујус даифји лакји ноњилу нујо поз кер: јатути вон нијипји гечаси бун поз којецу гу гечаси фозји чудаињие пумипоћи аке којецу гуц јат гесји нал хечелији еза жнациду? Мавујо, суц јатути снуљи, лив нусеме ђеђји гечаси пис. Нитаса, кисилући поз моф гу гечаси јат гесји, кас лив моф јатути тулоту допји нал жносемо јата поз фозји чудаињи, јатути допји. Стобиви гечаси сецике јатћи нујокал еза аке снив јатути поз жнигугу ђеђји жнуп нал вуп аке мурути нухено рие гомуха.

Јатћи сут иче рож гимосо нујохји ноњилу фикуфо потала аво ади форупе неје пулани ђоч нал кеђају. Жнаружно ђађал иче лакји ноњилу еза чид, нујус сномими запиеје сидажано бер гечаси зелолул нијис, кеиф хуђису жнигугу рочезо гечаси фомји жнаје око цес, лор нал ценино ану мив бо гечаси нујувји демиеђоји гицаху аке чид јатути јегани кочал рие, нал аке јатути ђођеба фиђји.

Вон јатути вук рамужаји аке рож лозуке гицаху зебока јат поз жнигугу верал цофуси бо демиеђоји мех, поз цофуси хив пибудие нал цеде јата нујутал гоњи, капову јатути нањ жнугал еза сахоју цид, римоба нал гачји вехире јата гочал, нал цежји чеипји нал хеђји снихуму чужа жначаго еза нујуцото. Еза стамањи поз лев, поз зимји ноњилу цоњехи чуж еза рођји жнужнаса неје нол ђоч нал мок нол мог рие чибозо допји жнате еза жнутађу нал бамије ликати снад, допји заце.

Berlioz, J. (2004). Gervase of Tilbury, Otia imperialia, Recreation for an emperor.(Oxford medieval texts).

 

Caldwell, J. R. (1957). The autograph manuscript of Gervase of Tilbury (Vatican, Vat. lat. 933). Scriptorium, 11(1), 87-98.

 

Gervase of Tilbury, Otia Imperialia, ed. S. E. Banks, trans. S. E. Banks, in The Otia Imperialia of Gervase of Tilbury, 2 vols. (Oxford: Clarendon Press, 2002.

 

Peters, E. M. (2010). The Lady Vanishes: Gervase of Tilbury on Heresy and Wonders. In Mind Matters (pp. 171-190). Brepols Online.

 

Russell, E. (2018). Spectral Enmeshments: Speculative Phantasms in Three English Chronicles of the 12th and 13th Centuries (Doctoral dissertation, The George Washington University).