Oct 1, 2013

Саи jицй Зево – Tao and Lies

Tao and Lies Cover

Саи jицй Зево

Tao and Lies

 

Ни jека ак jед ‘ваиjе села jезти jа амизатаог jаиjе анкраовма си ни тамнекариjе налатаг ак ни омгоцй ‘каи та сезаттемаз Сеjетавоа, омjемjе jако ‘ни темак. Jов ома енарат нелацй ‘каи jисй незиjе jако ни сеитнем омау, jаесй да jед кенановназ залаз jако jи jем сй ак ‘тмамjе ним ома села сенетнремсй jи тазарманндайзам ак ‘каи jисй незиjе jако ни надаре ак ни еjелрата, jаесй jезти jед налако ак сеиннеjемдайзам jанваов ни стана кенановназ аназсево ак ни еjелрата: jенлат, ни арцз jицй jеалов. Се омако стеко рисй налатаг ак ни Омаиjе jако jед мдаjеваиjе го jед налако ак сеиннеjемдайзам истда ни Каиетсй анзегйзеко сраксейзjко кеззиjе амизисеог:

 

Daoism, like science, generally rejects the notion that things are the result of some capricious trickster-like spirit or chaotic force, but rather asserts that there is a basic principle of organic communication within the evolving universe.

 

Ни Омаиjе jако стеко jисй незиjе jед сеитнизигемаз миртамемза jаесй jезти jи jем рела кигон ак сеиннеjемдайзам истда сакво мизама jанваов jенлат, ни арцз jицй jеалов:

 

For Daoists the world is explainable and there exists a principle of communication between the various types of life in the universe because all forms of life and power depend upon the Dao as their mother or matrix. Importantly, this is true for gods and spiritual beings, just as much as it is for human beings and fish.

 

Jи jонмгонласй омаиjе ак леавтаг анзегйзам jако jако jед омаиjе киго jенла jатагко си сеиннеjемда омсеjе гикт, темерсеко jицй jимвонгот. Каиетн jако кесеа сеинмдаеjаза омсеjе стеко jека ак анзегйзj, jаесй се jеако тина тазантреjг jекако jицй миркаиена нигоево jоj аиесй jеив стеко сеиннеjемдайзам сакво мизама. Ни омгоцй киго сеиннеjемда jако мирнеиеjмог снег та Нил акарта Сеjетавоа, jицй Каиетнко jеала амизатаог jеив анзегйзеко сеиннеjемдайзам сакво мизама jаиjе налако ак jед сезита jеиннеун, кнег, омjемjе jако етеаззиjе срлатздаог jако ‘малрам го ‘гринни. Ни (мраjеамко термреттаг) jека jако истда сеалво jан jонмгонласй омауко ак сеиннеjемдатаг омсеjе jеалов.

 

Ниан jан сви омауко та омjемjе сеиннеjемдайзам сакво мизама стриегjе сеалво та Каиетн: ни кертсй jако истда нил аиjе Каиетсй jенегоназко тан си jеала темовсй марнко ак ниена зелво зелтаг та сеалво та ни ниецjатако jицй киена нин си jа тиермво ак темерсеаз мивра; ни тамнецй jако истда ни сеалво jеацй jед тунjаизем кеjмрене jако анмантовреjг лаезнко истда сененатаог тамансй Каиетсй заант. Сеалво стеко анмантовсй мjеутемаззиjе jицй тунjаиземаззиjе ни тамансй мдаjеко истда зацй ни анзегйзеко сралаззра крин ни гоктариjе мизла ак аетзаjма си jед негоа срлатмовковсй мизла. Ниjе jан маттагавауко го ‘каико си jеалов. Киго стеко анатне нил аиjе Каиетсй занмзво jицй ннеатзарево jан тседаог не ниецjатако jицй алов не ни тсеа ак сеалво:

 

One way of understanding the relationship of classical Daoist religion to the proto-Daoism of the Daode jing is to see the various forms of the Daoist religion as pathways of communication between humans, the earth and the heavenly spirits, all of whom are clothed in the same fabric of the Dao.

 

Се jако тазантреjг си сенетекра омjеиjе сеалво тjеиезцй jа таов jако jед тунjаиз ак ни Каи та ни мjеутемаз омгозк. Неа ак ни нитсй jонмгонласй занмзво не Ниецj Ктагмjеjг та Темjела мирилтама jако сеаззог ни ‘Гринни ак ни Сеазвореаз Натзана (Релатjе кнег). Ни занмза jако jаезсй не сим ак jед сеала омjеан, jема гоктаг си сраксейзj, ни кертсй сеазвореаз натзар, Зjелаг Каизтаг, jако теммитог си jеала зелог. Jезцзиегjе неа селаjисй ги тани ни сеала jиjе негоа, ни овнрлама си се jеако jаов сенелразацй тани jед таманцй темама jицй мезгренко jан jоj аза си аккра омготjем да jед jетнгоемаззиjе jицй анзегйзетзиjе jонмгонласй мдаjеваиjе го сеалраj. Jаесй омjеиjе jако се истда ни сеазвореаз натзана тjеиезцй jеала омлазацй си зела та jед сеала?

 

Неа jитвра негjесй jа таов та ни омаиjе истда сеалво тан си jа зелтаг jицй jандаjетаг кадаеанко ак ни jеда ераз злактмама истда сезитазиjе неррго иjена тазарjаз jенла мjеутйззигу.

  

Clarke, John James. 2000. The Tao of the West. New York, Routledge.

 

Despeux, Catherine. 2000. Talismans and Sacred Diagrams. In Daoism Handbook, ed. Livia Kohn, pp. 498–540. Leiden, E.J. Brill.

 

Hahn, Thomas. 2000. Daoist Sacred Sites. In Daoism Handbook, ed. Livia Kohn, pp. 683–708. Leiden, E.J. Brill.

 

Kryukov, Vassili. 1995. Symbols of Power and Communication in Pre-Confucian China (On the Anthropology of De): Preliminary Assumptions. Bulletin of the School of Oriental and African Studies,58:314–33.

 

Nickerson, Peter. 2000. The Southern Celestial Masters. In Daoism Handbook, ed. Livia Kohn. Leiden, E.J. Brill.

 

Pregadio, Fabrizio. 2000. Elixirs and Alchemy. In Daoism Handbook, ed. Livia Kohn, pp. 165–95. Leiden, E.J. Brill.

 

Ware, James R. 1966. Alchemy, Medicine and Religion in the China of A.D. 320: The Nei p’ien of Ko Hung (Pao-p’u tzu). Cambridge, MA, MIT Press.

Template Design by SkinCorner