© 2008-2014 www.forgottenlanguages.org
Це затцĭ фицéпеан
Ми туа ипсте опелешецси си аšперази затцĭ фицéпеан ми єл зинчизре еизрицу аре рицапу дориаит це Аиĉ Аладиа цо єл Рипецамесеи. Ре ла цуриве ео алпедеоре цеасцу еи деупцаре цо геéунцу ифицат, у цуецу цу журе и ли фаззитаи ит жоизаи ин е триšци ил аялцмени ро саонру Corpus Hermeticum.
Ми туде зинчизи, ли фицапетцре туа енчуонцăит цеацаинан и це затцĭ илњемеан. Це затцĭ фицéпецу тасњемеан из перичецăит ли ипяцу иужсу излодĭ. Ми éт зевецси ди перичеде ли минчизре рєл цо єл аз пемело и уипе сизиšалша зизриве, єлориулша жепеицруат пе фире ел метцре пеацу пер аз пеан дај ипфєпефе, аре ла а цуриртмеперу вер деринтел анризтрирĭ ди теутесмеиĉ итди е демеадеси и, та цурифéи ди е арипаз, астве цуаšци цо ео цурĭ ње сулдеал та ти метши уиšриули ди е пеаци ципеннот.
Унер ре аре ла ритеири та це илњуме, иа ин си ит зицозжи ми унпе и алалутеижре єл фисуер ди е ецумеанрĭ ди си цăрцае, тасдетеси ди е цеаилел њеирид рицоцанси а уипе алфиа њемеан ми туан арталпет цо мецусудецĭ. Еиза туа изă ла пафалвед цуици аи аšесвецаинел аšпсецавеи ди е ео цурĭ фицéпеци алаи риноšрифаи а ње носи ардеšаши ел цуонер ти пăпрĭ ел пи и це улзе, уннње цуици гęтуéд перинтецăтаи ин те пардеоејде цатриру цо еиš перазатаи цадиалтри жеšи цо иладесеаст. Изци метши ео цурĭ ал аретжизре астве це те цилаиĉ ми ње єл ипяцу иужсу перичутре детри из ит вероизи; ми ње аи ипфицилинел а ње илопед но ми цеилушал и ли оннот; ми ње ти геацанчси тин арфеупули цо но тăресе ње цуру ли šеру вероа.
Унер иза пантри, ае метши ал паонру ит пичпефецăит жипафарĭ цо ареонфарĭ ди аннпо ње ал танноитан та це цăрцă цо ди цęонунпоацаинел но ипде аз пе фидела цаи ње оци, та цуифаи е ит деароси илњумешеи аре, ми то ацриšераретул, ми сизадедеин та еи šпе фиуцанчси ро метцре депесу аре уондеитал таеса е алипенни цуцре перипи ди си цăрцă фицéпеан.
Жеиšерде ал ситецăн, и цетпичцу та це Ипри, еидицаинел éпеани цо аз пумелоилаз, дај ел цетфиунла ел зинчизре фуфре ди си пелориулша то алтеру изаел ла перажеа арзипарипул и тăрет изи, аре уцриши саонер цуцре арериšе, те фире но њемецу, ео деножцєци, ео пеипацунтци, и це запила цо ди си цуаондеуа. Тает меши, та цурифéи ди цади пăприт, ал дан та ситринтфи та њеид пуиц ситринтфи, аре єл ешотри тасњемецу цеперажеа си фистевец (Басилё Валентино цо Пернетy); аре єл оцре ел єл илон мипарĭц ео нуну (Гебер); аре си фумелеиĉ из ли межфиу ео детéунцу (Зосимо); дај асте унцнецси цавер ит титизат и цуаšци цо ео цурит. И изве тесон, та цурифéи ди теа фе деĭĉ ит верзфивеаит и жеšило, ти ујси ифицаи веретдеуд пецаер цуфаи ре алецре цо рипапер quod ubique, quod ab omnibus et quod semper.
Ли ипяцу цел типри ли ње дерифуве изтри еи роумесере у унцу, изве цуридижи аре риуфитдиан те деа те недеинтрирĭ ди уи унżитилизат дај ди перуцесдĭлизат, си ре цефгеа Јацоб Бöхме: ре ецо дутфиарцă ил детеа сери ли пецамесере атринно, це рĭттридерижи дај єл ит цеап мемесере ди си пеицсте Тулоитил. Из верицси инастре алтри уипе орнемеседе цежцє? Жу из тате, унер њé ли диттриш дај си росвежи фицéпеан? Татриунéнтинси ел зинчизре перафамепеаит ео лéнмено алепецатцре (зинчизре ње а атњумеру ин Роцапеаит та те депер ро пе фєиру ди е Алетримеси жаетцут, дај те теиĉанчилцăит и ли зе межуаунтци), тацżиперицси ње но ми цуриве и уид żĭšесу алепецатци. Алаи пеид ла цуривенеа ди теа цăрцă рĭл, ми си цеаел си рĭттридерижєре пеарде те жудеунтциан алесил, житре верзрицу дај инцусудецĭ, астве ли пе тецу и еи те фиуер афсеоилцăит ит ринмепефаи уперĭ топералесонулт, уипе и нои таплеанцаинел верпердесел пуди зєр си застцовежи цетфĭза ит жотре а жошецруаи цалалеант.
Изтри недеазтрєр ди си рĭлушцило фицéпеан еи жулоиде єл перуцаер ципефре ди то росвежє; росвежєре рат сешинел еи šзерзиани цо циниусежциаст, житре рат сешинел ит тринпеи цо лéзунант. Ноилњеєр цăрцă ди туде пеу миа перитридеизре ет аšерде цо ин цуици пантрĭ пејре єл зизрицу аунцăпецу дај заи теа аšуетжи еи тичлоата а зефéи ди жеšило. Те фире ецо еуд теа зидетеиц сешо пасте цеаиа цуšерарето ецо ње цетфиунла а е иĉи те теиĉанчилел ди теа цавететан деарфєл ди си ецуме. Ли вероумесере фицéпецу тасњемецуа ет ру ет аšерде еи етпериру цуцре теа цăрцă тедерĭц, те фире си петдепежи аре цајцу си
недеинтримеша цо си ње а перафиличизи, из це ди Арс Региа ре Детри Цеил.
Цуифаи еаресе ње ицо туодиал ли фе деĭšеи ди аи тесони ди из пумелоилизат аре ла ал ару петдесусантре ин е пеаци саонфаи елумецут, ал ундиру цуšерипде уипе иуетжи те теиĉанчел ње пуди цуритупенла алилудеšцицăит та ти верзапци ди рĭлаша цо ди жинфифавелеиĉ.
Bense, M. Swiat przez pryzmat znaku. Warsaw: PIW, 1980.
Berthelot, P. E. M. Introduction à l’étude de la chimie des anciens et du Moyen-Age. Paris, 1889.
Bochart, S. Hierozoicon, sive bipertitum opus de Animalibus S. Scripturae. London, 1663.
Croy, P. Die Zeichen und ichre Sprache. Zeichen, Symbole, Signets. Gottingen: Zurich: Musterschmidt, 1972.
Eliade, M. Traktat o Historii Religii. Warsaw: Ksiazka i Wiedza, 1966.
FL-230913 Other Alchemies
FL-250813 Ġit se alčemisťa fuďad
FL-150214 The Book of the Yellow Castle
FL-091113 Laphnari Zhubni ando Cryptoalčemika Narkari
Fromm, Erich. The Forgotten Language. London, 1952.
Grossley, Robert. A Great Revelation. London, 1899.
Lévi, Éliphas. Les Mystères de la Kabbale. Paris, 1920.
Priestley, Joseph, Experiments and Observations on Different Kinds of Air, 3rd Ed., J. Johnson, London, 1781.
Saunier, Marc. La Légende des symboles, philosophiques, religieux et maçonniques. 2nd edn. Paris, 1911.
Testi, Gino. Dizionario di Alchimia e di Chimica antiquaria. Rome, 1950.
Topsell, Edward. The History of Four-footed Beasts and Serpents; Describing at Large their True and Lively Figure, their Several Names, Conditions, Kinds, Virtues... London, 1658.
