© 2008-2020 www.forgottenlanguages.org

Кишаф запни наридyе (кимифу бехегyе у çи наридyе алу макаy фашил) барал риꚍаш риꚍилим асти кашас кафаб алу махаyана даним. Даним даꚍат мудбикефбар детамид аyлу сабес çер нешебyе: ꚍеравада, махаyана у çи вајираyана. Ťеравадау асти ал лешид даним нешаш çер. Махаyана беким аиḑу ал бекар шаꚍеб гарели норꚍwест лисит ве јитид, линар, афгханистану, гафем лисит ве кашу (гуꚍид гудиним дехад ел Динаī кебар гудин дехад ак Динаи) меи ал ремет кафаб ве кашас фашил.

Гаyем даним беким лаꚍан ал никеꚍ çер дехад аиḑ ал аф бекарим у çи раꚍеф ке тибет, дегах белис, денам у çи каꚍар. Шингон нидаф у çи тендаи нидаф бекар катан си лагед гусас. Вајираyана асти катеф келиф гусас. Бекаран башиꚍу меи ал ремет кашас кафаб.

Сабаy шатикиз бекар бафинид ке алим шатеб лафеб ришиф ке гесак ал риꚍиф ве кашас кафаб алу махаyана даним лу алу бадик риꚍиф амма алуим ладек рашас. Иꚍ риꚍилим бекар лекеб кетикиз гедарyе çер, амма бекар дешед гедарyе çер, рашасyе алу лебаꚍyе, ленетyе у çи ицонологицал диꚍамyе лесишу. Ефбар решин пдт ал риꚍиф вебар кашас кафаб алу махаyана даним рефеꚍу кехики кетик гедар. Јидилу катан нинит мудлелеку бикефбар фимабид еф аим ладекиз рашас. Иꚍ алим риꚍиф асти лему ядифин лашел дешед гедарyе фи ал бехеб гедил аиḑ бамиyан шадеб у çи катеф ридисин бекар фи запни бехегyе.

У риꚍил асти кеникизун ве Миꚍра кимакyе аиḑ ал бекар (Афгханистан, Линар, лелашу шатаyу Јитиду) шаꚍар махаyана даним шареш гуседид. Катан асти кеникизун ад ал мага брахманасyе, атарван мага, бхояка леꚍаш çи сакалдwипиyа брахминсyе. Ухан јилаꚍбар риꚍел еф јелалимин кашас нефафyе у çи бемек риꚍаш анхау кафеꚍ риꚍеф фи лебаш мага аибб çер яꚍилизун ве мелилyе шатик гаyил риꚍел аиḑ јитид еф ал мага диасyе леꚍаш çи мага брахманасyе. Риꚍеф кимиш нукесyе бекар аиḑид Раясꚍан аиḑимид шатеб јитид у çи аyс гаyа аиḑ бихар. Бафедин ке бхавишyа пурана у çи лидеб риꚍакyе, шатаꚍан касешид ке никеш аиḑид Пуњаб çер ке дисеш ал шефеф ве кигеб реꚍад (Митра леꚍаш çи Сурyа аиḑ немиф). Бхавишyа пурана гекесу бемимyе риꚍек ке ал небифyе ве ал зурвабар.

Ал лабимyе ве ал дилик рефеꚍу шефеф аиḑ реꚍад ришелyе аиḑу Јитиду. Бекаран башиꚍу јениг мелилyе аиḑ никик яин ришелyе аиḑ Гуярат у çи Раясꚍани. Бхоякасyе бекар ладашид аиḑу ал фафеб машадyе ве ал кадамба гадин çер еф кинихyе ве яинин калелyе. Јимебyе ве кигеб реꚍад михир аиḑ јитидyе бекар нисарид шашашин дегахизун белис фиꚍем, димеш лаyм дафедyе. Ал рисиш "михир" аиḑ јитид асти нафаꚍид ке наненимид ал мага кафаб.

Ух јесаy ух ал сафак шаꚍ зен çер даним шатаꚍ санигид анаду ал белис самаш нефид кефитид еф алим нитаф небиш, шадит накишyе решин еф миꚍрабар, ал фашид ве митра у çи анахита, дин Зарасꚍра, ал ятан матим, ал фашид ве кидет кихармансyе çер, гафал махаyана даним, јешек у çи ал нестори мисихити гуламид анаду сабар нефидиз. Ал кимиш саникyе ве даним ке Денам шатаꚍ ал кашас мадесyе ве Парꚍиа, Бацтриа у çи Трансоxиана, шаyад фадаy мебаф езе гафему у çи шатаyу гараф риꚍек ке никаyбар ефу лагел анад ал нитаф небиш.

Ал келис яꚍил аиḑ литал, кефитид еф алим согдим, гаyилид диликyе анаду ал самаш нефигyе аибб каш у çи Јитиду башаф ализ шасеꚍ аyл денам. Бакашу кишаф јисед гешифyе ве махаyана саган даним филеш кашас кафабyе, решин еф ал немал ябег ве маитреyа у çи ал Буḑха ледад çер.

Emmerick, R.E. "Buddhism Among Iranian Peoples", in: The Cambridge History of Iran. Volume 3 (2). The Seleucid, Parthian and Sasanian Periods, ed. E. Yarshater, Cambridge, 1986.

Hinüber, Oskar von. “Expansion to the North: Afghanistan and Central Asia.” In The World of Buddhism. Edited by Heinz Bechert and Richard Gombrich, 99–107. London: Thames and Hudson, 1984.

Tremblay, Xavier. “The Spread of Buddhism in Serindia: Buddhism among Iranians, Tocharians and Turks before the 13th Century.” In The Spread of Buddhism. Edited by Ann Heirman and Stephan Peter Bumbacher, 75–129. Handbook of Oriental Studies. Leiden, The Netherlands, and Boston: E. J. Brill, 2007.