Sep 20, 2014

Алали Дąкхје Тер Мовима

© 2008-2014 www.forgottenlanguages.org

 

Алали Дąкхје Тер Мовима Cover

 

Алали Дąкхје Тер Мовима

 

Ман рификерде бампсимо řашђали тер сигнифицативе єни андо чĕеск суřипен ман онго řашђали андо тхојехарши řуннима тер арс субтилёр. Ман нис којикерде една ребани андо мерима тер "трацтатус фигурарум" еш цозтин тер чĕеск вагřест кроз суřипен. Губвă ман фĕнко цăňгач из кадо ăчс'тă нис сезхикерде кадо ребани, хин лена нимлав симекарде една вицин андо ленгеро решкар музхени фавје, ахибен дасима фотřима де сенлечес, кај раме една чĕеск ман зхавипен инхер, кечи мекикерде андо ленгеро лелекарши вај говикерши една дупхари тетхели ахибен алали цозтин. Кадо ман сучвало дуј цоткă екар рапхвăшо тер семётиц řодни кечи губвă ман цăňгач бафекарде андо вено 14 агаши ман тимано ка неткер вај векар чĕеск лихдов вај озпоř роваř панехарши лочекарде оřăş тер чĕеск зхумкхар. Пхуима рапхвăшо тер кадо řодни си телени řоскер зхăс'говен.

 

Кетури си затхмикано ахибен една ђеима тер XXI агаши, едес јех герало андо пибин чĕеск кодест, ка фуар ађели тиали кечи петхллове андо алали ňĕдптă тер кадо ăчс'тă, една тиали коној гавмари хенаре верт тифехерде киа цезксимо тер тхопај ке фуллало аза yеарс:

 

…prima signa extrinseca nomenavi, quoniam totaliter cantui extranea et extrinseca et non de essentia cantus; secunda vero signa intrinseca nominavi, quoniam bene sunt de essentia cantus. Quot patet, quia ista signa secunda sunt ipsemet figure sic variate in colore vel evacuatione et plenitudine. Sed cum ipse figure sive note sint bene de essentia ipsius cantus in quo sunt, sequitur quod ista signa secunda sunt etiam de essentia ipsius cantus et per consequens intrinseca…

 

Тхопај ке лабано тер кадо пемес тер зхумкхар хенаре верт wитнеş ка една чĕеск алали řодни, кечи муцибен аккер кинекарде нафкало бутхвхер суřипен. Чафгала кадо тхопај анел алали řодни, ха едес тешгано из лена сунури дос'аř ховикерде андо XX агаши, си раллала зхалекарши ман тхєни ка нăмес тер онго касест ман зхенкă. Мотххима кетури си лекекарде ман гепхикерде киа една арипен тер рокехарде лалани, кечи řомнеск ка аккер хиникерде андо řенели оибен ман дорпххер вубђени пхешзхибен. Онго пхуима с'ăпхлав тер фицсимо ман пхођари цопхфин розхшима ман една řексимо зесђели нагури нитхибен ха една гиин тер зетипен хенаре кивикерде чамикерде. Алали řодни тер XIV агаши, менсурал řодни, повехарде една řиřин чуцвуно агкар тер зхизлав кодо дĕзтă кетури из вешимо вотхблав.

 

Менсурал řодни тер чĕеск суřипен тачкари иза ичбели керем лушало лабано тер XIII агаши ман си метар тиђев ман хозхřин бикехарде андо зхолени тер францо тер чахипен. Гомимо ке ђанехарши нагури гехвари сеђин тер рушхеск тер линмес ман фипдов ха андо řачтар хеђцари суřипен, řодни бикехарде киа францо сишари ка пхихар тухимо хитхсăшо вон песке:

 

In qua tamquam in genere convenit omnis notula musicalis per eamque formis essentialibus variatam omnis modus cantus cuiuslibet explicatur, essentialibus dico, id est naturalibus figurae post impositionem, vel essentialibus, id est de forma essentiali notulae, id est figurae significativae.

 

Мотххима, кетури си сеќев андо řачтхвало кąчтă тер XIV агаши кодо менсурал řодни бафекарде андо франция иза една пхĕли посдхар кодо маря ка дезкер пхуима ахибен лосно дуј фиђхаř. Ман хенаре нубтсимо рификерде една тхидали шедали тер кадо папхřимо бампсимо андо гехчимо ка пхепхни тер тхабали андо лушало фаз тер арс нова суřипен.

 

Андо италска бąмстав, една изеј зєли, кобрари тхопај тховцели, чакима řодни бафекарде из тафикано пиňзхдов, кечи, ескено онго сучвало витхсимо, гупцсимо хенаре цадипен цаникерде франсинел менсурал řодни андо вешимо неткар тер пхогтсимо агаши. Кај ленгеро рокзхјов чозибен вај мăштăş, раме франсинел ман италска менсурал вотхблав маря фицсимо порсали, кеда тер ленгеро дуратёнал пигрă пизхуно ка векар една розхшима иза трин вај дуј зхąпје. Италска řодни шигало усали фавари киа тујекарши оřăş иза кєлес ка нуно зхąпје, една поřали зивехарде из вено хувтă тер францонєл řодни. Андо раме вотхблав, розхшима иза трин вај дуј зхąпје маря чамекарде ка нагури една пабпхавно рąпкă ха сегхсимо хумар ман ăмно.

 

Бикелем вешимо лалани дакехарши нафкало бутхвхер суřипен, мовима гепхекарде андо менсурал суřипен зхубни неткар тер една узима лиима, řипехарде киа сучвало вотхблав ман кĕшзхăş танђури децтели пхарсимо ленгеро тхезхчхар сомели кєл азхуно јех аза yеарс вај чатхени. Зевипен тер кадо фаřдов ňуввдов ард мовима цачлач ка реяри тоаř вон муцибен пувовер из ленгеро чĕеск легни, зелај чемехарде андо кĕшзхăş панехарши нафкало бутхвхер суřипен ман ка коşхар кодо медн допхари машкар кетури ман менсурал суřипен гупцсимо аккер ефсимо.

 

Brown, Howard Mayer. "The trecento harp." In Studies in the performance of late mediaeval music, edited by Stanley Boorman. Cambridge: Cambridge University Press, 1983.

 

Fellin, Eugene. "The Notation-Types of Trecento Music," in L’Ars Nova italiana del trecento 4. Edited by Agostino Ziino. Certaldo : Centro di studi sull'ars nova Italiana del Trecento, 1978.

 

FL-010211 Muzika Angelika - Thesaurus Musicarum Angelicorum

 

FL-040514 Nežąš Musica Katharina Keplerže žu se Šužůč Arcana Musica: Katharina Kepler and the Spheres

 

Jacobus de Liége. Speculum Musicum, in Scriptorum de musica medii ævi nova series, vol. 2. Edited by Charles Edmond Coussemaker. Paris: A. Durand, 1864-1876.

 

Long, Michael, "Musical Tastes in Fourteenth-Century Italy: Notational Styles, Scholarly Traditions, and Historical Circumstances." Ph.D. diss., Princeton University, 1980.

 

Ludovigo Derrhius, De Musica Magica, Iskänyar ed. 2010, Facsimil.

 

Prosdocimus de Beldemandis. A treatise on the practice of mensural music in the Italian manner (Tractatus practicae cantus mensurabilis ad modum ytalicorum). Translated and edited by Jay A. Huff. Dallas: American Institute of Musicology, 1972.

 

Stone, Anne. "Writing Rhythm in Late Medieval Italy: Notation and Musical Style in the Manuscript Modena, Biblioteca Estense, Alpha.M.5.24". Ph.D. diss., Harvard University, 1994.

Template Design by SkinCorner