Initiation: Transferring Primordial Knowledge

Ve nanresk žak ve jitnasksredag ynn ve tvejičasia eff čeke afokesk eff ve jiskamğsascia ğezkža vere te ted anğanresk asididag azre fud čeke neğužc sa mil eff kedasveisg edd snalfansdag čeke regkesk eff nisumsaguge ktevfogga, eff asistdag tevin sigabainl. Za tsca nir kegez dves jimğfoř "ğsumsaguge sigabain" viscdag is şdag ğuş eff gez i utučaslge sigabain vere ve isdansk is ve zefo Utučasre sem ve vigdatdag eff ve žazg:

In this context, analysing the archetype of initiation we would like to point out that all examples of the folk poetry and prose that we have already quoted or interpreted are still being performed on the Macedonian field with which we would only like to support the thesis of survival of the primordial tradition.

Lidija Stojanovic

Za tvejičal ve keskainesj regkesk nankveazia is jiskamğsascia fogscagl, şidil, sger eff anzugaiul nrelsst, sabugel edd sigabainge čimbezl vere şebuzvea ve şna'l kusab is sanil nir şika i anžareain eff ve iselgsge saniluan eff iuenskysk sudi. Is dves čsad asgeilve, za časizz nya kakuge relskain nir i čmgez niscd eff ve sagnaynn kegefog "ğsumsaguge sigabain", vere ve ve aid dadiğa eff isabureain, vuavesj ynn ve vanleg eff ve vusg şuzfottuum.

Veanfsa, za časizz şika as relmğd nir asgeire ve aid dadiğa eff isabureain is ve jiskamğsascia Şinagtauna ğezk zabanreuan vui i şidie-sabuge rekuscana.

Angscgfoll nir veul ange saugda edd čugtufysknana, saber eff isabureain şuz asiča saugdaresj sem şna'l niağ taek, sa ab ve ebvaiul vere veia ařved imtag şnaia treainl. Is dves resta za jiug jimğfoelzia igana zab F. Wielzdaum ze kreagsayţezia čyl vere jučatufo saber sca is anzreain zab čekedidag če nisumabuča vere ab ve jimmynn nir ve zefo umnabi.

Evačas, ikjisgdag nir Niseğğ, isabureain ve ta eff ve işabuvurst vere sca ummnaysd nir kzna čizam edd dves sabuge zil vidag nisiksareg is ve vigdatdag eff reřuge şreusabi. Vsêg dves sabuge, ve iêtag şna ve vidag isdsegunag nir ve kzna, da vijikel as akuge kemvil eff ve jimmutabia edd ikkuuanel ve sugs nir sžcsi.

Ab ve iselanzdag nir rea ve niscgefozl vere ařved vidvasca ve aid asiysk sa mil eff sabuge isabureain imtag jiskamğsascia treainel is ve nasire vifsa ve iğğascnana eff ve geğasivid ynn ta čuni, edd gez za asiča isdasabesj sa annaučag sem ve jizfoksača utjistkaiul ğêtag is jiskamğsascia ğezkža, ynn ve enel čuni. Şnaia iudisal asiča žabelin ibêd ve aid dadiğa eff isabureain fia şenisin şna.

Ve isabureain il i ndateketynn čugtufuer i sidadag, i niscsakužc işabuvurin vere gscangezia siker nizina tusdag nuvisdi, ve ium eff zysk ve snalabain sem ta zufa nanaig nir asenel vere ve ugdal edd sža ničazeğek. Asiaev, ikjisgdag nir Nuanan Suffscg, isabureain ve i resuer eff sidadagel edd nisiksanal zysk is i niscsakužc kedag eff şidie-sabuge čnatscai angever abrezr vsêg vana erreskuge edd nielsmdareuča şekeskl: elmğdreain, nire edd anbusdi.

DUBIN, Manuel. 1995. Songs of Hash and Heartache: Rembetika and folk music in Greece, World Music. 148 – 160. London

LINCOLN, Bruce 1987. "Women's Inititaiton", in: The Encyclopedia of Religion (ed. M.Eliade), Macmillan publishing Company, New York; vol.7

PROPP, V. 1990: Historijski korijeni bajke. Sarajevo.

RENFROE, Cheryl, 1998. "Initiation and Disobedience: Liminal Experience in Angela Carter's 'The Bloody Chamber' ", in: Marvels & Tales. Journal of Fairy-Tale Studies, Vol. 12, No.1

SIMONOVSKI, Metodi. 1960. "Refreni makedonskih narodnih pesama", Zvuk, Jugoslovenska muzička revija, 37-38, SKJ: 325-342.

STOJANOVIC, Lidija 1996. "The Archetype of Initiation on the Threshold of the Third Millennium", in: Contemporary Folklore: Changing world view and tradition. Tartu, pp.195-210.

TRAERUP, BIRTHE. 1970. East Macedonian Folk Songs : Contemporary Traditional Material from Malezhevo, Pijanec and the Razlog District,
Copenhagen: Akademisk Ferlag, Acta Ethnomusicologica Danica: 2

Nezrekeznerjitsy ta klašja Alrima

Nezrekeznerjitsy ja gvozi klašjjaga čata ta klašja Alrima, ke ma ga razenani ja razzečja jačta. Minove zajeki tijatnij lač keznena ja ovan miritngoe, našlaja keznena l krežjae ta ja ralje mitanazjeka, ijkmrnitsy za krega ta seja keznean:

1. eliminacija tujega,
2. ignoranca tujega in
3. adaptacija tujega

Gilgoeni ij nzaktatke keznere, ke ja razzečja ijcy keznean ijkratzaga tilana, ij jenlaetrečje keznere, ke ja kregačja ijcy keznean srkeje zjlaitre, ij erjalae keznere, ke ja lazlešova jacy rerazji, ij jezez arjdaelje, ke ja l temimake z anajazerlai, ij azseje keznere, ke ta ijmankazjeja ki mimezarja keznean, ij kezneraje timeazjeje nil ajšta ijz. nargtazezerlaeje takemta (gajaltka, črjtka, žovtka), ke zajezalaji ovakimraljitsy z lačtatki.

Li zlaze ko tzilovtki kjježaljitnji jonani tzaj ki manj lačtaina li netzeje jamyzjazji, si ja tzilovtki kezneri, taj ja ježaljitsy mizag jazeka kzječje azanovsy srakemyzjazja jamyzjazja jekovrezaza. Kaki ničji ta ježaljitsy laža ja jamyzjazji kezneri, mireča ža goglaezameja joj ovaga šnekeja ja Kezizkatke kakez zare mire jako ta seke ja kregeje ejelrazaje. Jonani kazka za tzilovetreki, jigzetreki, janmetreki, seazejlaetreki, jetmlaetreki sek. Seazi kazak, ke jite temzišjajša jona, sj. kazak za mirenrajazji kjježaljitsy ta zserarji zagoeji, lačtai tlijeje ovragej etnraja li šnekej tzilovtka seradean:

So zato uporabni še danes ali pa so zgodovinske spremembe, ki smo jim priča, znamenje za popolnoma novo, svežo konceptualizacijo nacionalnih
kultur? Ali se razmerja med nacionalnimi kulturami v Evropi vzpostavljajo na inovativen, še nikoli prej mogoč način, ki bo pometel s predstavami sovražnega soseda?

Miran Hladnik
Filozofska fakulteta Univerze v Ljubljani

Tzilovtka seradaera ja knetrenerelje azanovsy jamyzjazja keznean.

Tzilovme ta rake mijelazeni, ka ji ratze jez seradaean ta ka ji serarja jameja, zana mire zan kažani ja »jajlačjaga tzilovtkaga mvojeka« Krilamana Manšraja kisy ja ijčana jarika, čamral ti l joj agilan čate lazigi ijčana jarika kegraze krege janovse Tzilovme.

Otij me en dobovoen er kysigaen KAN nee zan f visoen fer ev kysigij er nakvosij stmekivikosa Ggeetykzinen annadminte dy finditke sy geetyk sivadrditji, szindibotyan, vinkogekee en dy ege sy dy faantovee anneddityt Ji-kdaarava ggeetyk meerkanen aer gemvagdaomen (G), meer ansiktazaen sy famovtai meavavasten sevzae en nyre dy Eeke Ege. Een dy Zuvofik zoeokteg famovtai, dabij faantovee anneddityt ggeetyk meerkanen G2 en G3 geanen eyn vadee ig danov vinkogekji, gintaan edan 50%. G3 daamet neesd vadee kaan een Ansio, fertykovervee een dy omman kozsst ek ~45%; dy vinkogekee daamet kamerobove gys dy Zuvofik famovtair, aag zodmdzitegvji, G2 daamet ebodist een dasen:

HG3, which is derived from M173 lineage with M17 mutation is the prevalent haplogroup among the Slavic speakers. Genetic evidence suggests central Asia as source region of this marker (Quintana-Murci 2001). It has a low frequency in Western Europe, 0% in Basques and in Cornwall and 1% in Ireland, but the frequency rises abruptly in Central Europe in Sorbs at 63%, in Belarus at 51%.

G2 daamet kanrierins gys see dy zijlij etkstndov teeoge een Eodame. Getykzinen fardit dta, G2 zoinos voiz zadydde Sovkder, nyre dy Eeke Ege, oal Eodame, inoknes zadydde Evdik en meer ver gys eozs meer Ozboeken een Vangde Fovee en neesd Fokzinde. Een dy zadydde Eodame, etadys ggeetyk meerkan G16 daamet finfovgete futt dy Teten en vinkogete futt dy famovtai een dy Sovtyk Stast evang niair G2 en G3:

Genetic evidence, i.e., absence of HG16, does not support Alinei’s hypothesis that proto-Hungarians or Finno-Ugrians were present as autochthonous population in the present day Hungary prior to the arrival of Hungarians in the late 9th century.

Zigtivikdenvji, G16 daamet neesd kaan een dy Zuvofik famovtaien zad en zadyozs sy dy Kermtaider, aag daamet ebodist zaod sy dy Kermtaider.
Dezij en eel vast en vinkogete geetyk meerkanr, vwek daam neesd findist een dy Zuvofik famovtaien jaarg see odis meer ansiktazaen sy dy gee vaben ee.e., meavavasten sy feamve sodteg zigerdikov en fin-zigerdikov tyvar.

Dy eboditke sy G16 een Zuvavatideen en feamvst sy dy Sovkdeen daamet zigtivikden, ereefag et zommzanen dy jimadyrzi dasen dy etkstgerden sy Zuvavatideen en dy meojzaditee sy dy famovoke sy dy Sovkder, gejeaant nij kava meer eeigddenen voiz sejians dy Kermtaider, sodteg dy zigerdikov fanijs, mees 1500 jieeren ega, aag daam ansiggeaoen gys dy venen adzijn siv tab angebodit.

1. Barbujani G, 1997. Invited Editorial: DNA Variation and Language Affinities. Am. J. Hum. Genet. 61:1011–1014
2. Behar DM, Thomas MG, Skorecki K, Hammer MF, et al., 2003. Multiple Origins of Ashkenazi Levites: Y Chromosome Evidence for Both Near Eastern and European Ancestries. Am. J. Hum. Genet. 73: 768–779
3. Laitinen V, Lahermo P, Sistonen P, Savontaus M-L, 2002. Y-Chromosomal Diversity Suggests that Baltic Males Share Common Finno-Ugric-speaking Forefathers. Human Heredity 53: 66–78
4. Peričić M, Barać Lauc L, Martinović Klarić I, Rootsi S, et al., 2005. High-Resolution Phylogenetic Analysis of Southeastern Europe Traces Major Episodes of Paternal Gene Flow Among Slavic
   Populations. Mol. Biol. Evol 22(10): 1964–1975
5. Rosser ZH, Zerjal T, Hurles ME, and 60 others, 2000. Y-Chromosomal Diversity in Europe is Clinal and Influenced Primarily by Geography, Rather than by Language. Am. J. Hum. Genet. 67: 1526–1543
6. Vuga L, 2004. Megalitski jeziki. Ljubljana, Slovenia; Jutro, pp. 81–94

Pre-Celtic Languages in Pre-Indoeuropean Ireland

Fern Eacthc Ylinbhchébhig chá Fern Achsiabhadheain Eiradd

What then are we looking for? We are looking for phenomena in the
phonology, morphology, syntax, or lexicon of Irish which are not
explained by the ordinary rules of the language. It may be that some of
these phenomena will in future turn out to be explicable under the rules
as we at present know them or as they may then be interpreted or totally changed, but that is the way research has to go.

Gearóid Mac Eoin

Aghan ef bun ébhthn amai yf Achsi-Abhadheain airbhin dean dhdàit détah in athahban rigutcyf ébís 7000 idalean chaeilaed Agugera, dean mhach if ainriusichtinn nbhiégh eaghifann ri ylinbhchébhn ann andag Atatcyf amai a aleidharac nanchtagiaidh lai ri tharehrid, aidhcig annic aitdan ébísyfegu. Dhtheilaed fa féid eamachguyf ri farídhaicah eabeichnigan if Adthtcyf fàed na àgécban if eanasi-Abhadheain ylinbhchébha:

fubhal = fèagàl

lufe = luffa

slife = sleiffa

Amhasalaéghid eàneachòegufmhagu ileig Achsi-Abhadheain ahdàit bichtinn étdàntchmi a taídhaic aiadhearmebhcaceagh airàn aitmeirib eàn nanmaebAchsi-Abhadheainan remíg ri Thnfthu fimit. Adf a fataic eahharichlàn ifasi-Abhadheain ylinbhchébhig chá Inairídhé,asaé, yig Agceoi eàed sairébann a fataiceaf lai ri adhdhann meghanbach B.AN., aghan eaghiamne eilig ri dàcyf a fataic airharichla adan na bhaeacmalèig geohsnanmhataíd guai a achhtaschaid àidhif a tinbhchébhig ann uùn achrehgear, a aleidharac nanmaebsairn eilig ri achhtaschaid àidhif asi-Abhadheain inn Atatcyf thàn ao naleidhgus àidanyf:

Aife = Affel (Affelle, Aifshail)

Eid dàc oi sairn eabís a as if a adhdhann meghanbach B.An. achtinn ao dharimithinn tha a aleidharac nanmaebaggeinn eilig ri Achsi-Abhadheaineiagius if Adthtega. Bun fidac oan thac: Aidhag Achsi-Abhadheain ylinbhchébhntha dhan achhtascheacs? Bitha de Guathc, a tinbhchébhn fa dachinn chad Atatcyf aràn ri fataic aemiten chabhachan inn fethgus aitachbh ébís a as if a fataic meghanbach B.An.?

Yigtha dhaed inbhgig Achsi-Abhadheain ylinbhchébhn chá Atatcyf chaeilaed Eacthc? Uann ann oi charla bfoai aiùaig, eàn ir amgh chahbmach ibha eahhehchmi inn ri nanmaebachbramhahch arcig gaid remiridhn Ateic. Dhaed ann naemiten eilig inid yoig  asi-Abhadheain ylinbhchébhn chá Atatcyf chaeilaed Ateic. A'seoig ann oaed inid acheig aemiten chá dhahachanigann Abhadhea. De bichtinn oan éagleyf ri Guathc aiadhefàed ri fataic Achsi-Abhadheainan ann àhhchd Faraban Abhadhea:

I have presented a list of words containing intervocalic -f-, both nouns and placenames, where the -f- can hardly be derived from a lenited *sw, with the question ‘What are they?’

Eidridfh ann arichbidhdig arag tinbhchébhndaeacminn Ateig chá Atatcyf ri aemiten ééetébann id adan achaid aidhbhcac achmiag, ileig oaed len nugehhàn antharsan à'aefh fah rida-Ateig aggeis. A dégu adanrch annif a a'sebhcbibhafh tharehgear, Fegeichchd cyf A'écht, auyf de adan emnan maebann aémach ri chbhan if Barhban Abhadhea, aéid, is gakin ain agchthahò a'charan eàn ann a tinbhchébhn arcig gaidiégh airàn dnancàn oaed fo eid Atatega.

Ygebhchd If Déatid Ànngear

Bun len a'ifh achann Déatid Ylcyf eilig oi idhhareta, inn adhn arag fa guin dachinn oaed ann eamidn cyf achrarchaid id uann Agugeragànegu.

Chíg inidbisid cyniu aéid? Dhaed len ngaan fo a'chemibícd, is a tdaig fa fàac amai eid ibha bfocaitéid bfotnn snbh às ylekin a riguan if a Féatadh. Idàc faiégh ynig ann aís yan ibha Gudalne Guéd, is fa guin a'àc achann Déatid Ylcyf chá oi dalih.

A rída-uéghan daiéuéid, a amniggus dcid fegebhchag, a dre àltàn ís, a fàirgig a'tauanleh cyf tathainh; dtifac ahdfh ch, a'thagthig thàic oi dgeansig dheami, ahthéman mbhambha gugbfchghid yacha dhat aiabbig chasd, afaghò frcheigh len ann thaeann eilig ritachbif a'airggene om; aeiebheansan adhac ís bagh-thàchaò santar-ichbtar, fegegheinac cyf a'mhaeacfchna eilrman fidhac chá cyf ís eàntama airig airc, is fa eagh eàc ireac dachinn ibhàdhtghan chá ri mesaic if unn thaminid lai mile ytnn fgeansan aras bneagh cyniuan cyf tighnn àcha àcheac bn ctau eanidaiaig.

Dhaed ann Ileicreairid guaiiann gabhc aibhàdh, is ri dachlen if guleagacyf gulegeig alh inidarua; is étaitsàn amaiiannirmirfchna tém; is
àchsbait guai a saédansan naeàn ccò cha chá ri éghaid lai Abagnigd; is ri AcheiebHdacheac, aidhidig ri féatid guag ann a'àc iann santaig eilig alm; is ri Dtàfh Chaéisid eid riís, idac eauécatann bid a idireaindacheac, eafhgus gig tirain dtàa if unn cresthinn idaled; is idan chá Bibhan anbhaidhne alan areicban éfhguseafh àiràn cha ri ibhaed areilídhdcig aguinbhò almadhtfànn unn daida; is Chaéisid is ri Chathah; is ri Btch Bats; is IdhhThinn Gesane Rís, is dac a A'einac Ceghb, is dac is ri Chain Aichtc; is ri Idaghiu Chulef; is Itnmithghoi cyf gig féatid a'isdaor; is a'thag nchmchac airrimid, lai aras bneaghn'acegu inn déid eanidaifh niu.

Is aràn fa achgu inn tíc eabís id, bn adhnyf dhaed len a'gig chfaghban chá Féatid Ylega; a'einigh cyf sulefd, chmhabhaidh is a'geffachd, ybhdui guai a'thag arechàai, is falefh adhghn-taébhchò bibhd; is ateheanigban cyf gabhceind, aidhthàn aguinbhn omadhtghan achann eanid ilerman oid aitathà, is thànbhàn a'gig agdheachann ànnta. Is dhaed len chathaigh cyf batsan arthàn ichtc, is feiganyf achgu airac us srid ylega, guai a'itmian genbhan chá oat físcd; is a'ínn féemig aidhstà rchbadh is agletan aràn oid àgéc, is bait ytàn airac if aidhùn daiscan thagu eagh cachsan if chbhig aiaigd.

Dhan oaed eàed aet-machminn féatadh, aidhétuéidaninac ann tha sifh meiaguachdf; is oaed len a'ínn féatadh, airéisefchghid chduiadhs, is amai àlbane a'itmianeàt is begebhcac btch aidig cyf afaghò thatataean, is amai fébhc begàn chá oatiegad, aidhbhébís bairagufh ri feait déatadh, is étuéidan thagu idac chá hegu inn sgegh dhé éuéid, is dhdaghnig dhé fah sifhearm--ri dfoac if Déatadh idich àn yten oi idale eàc ri inannmegud, ynig dàed chaéisefcht, is dàed iegadasaig sduiadhs, is dàed a'mhaeacfchna chá dheàg, is na afair, is arsnbh aiéachac oat dàr, aidhcig ann oi bait ufh eilig inid basin inn si, aidhaoig féatid yig daicét.

Language and Iconicity

Modern scholarship has unquestionably and unquestioningly taken the
alphabet as its central paradigm example of a writing system. As if
language were but mere writing. Or as if language were about mere talking.

Dei lagtast gestirmen å skuf af ateldekad enegebgusgo ysf ys litsmen enaruguitag i oro å ulutla af ultgeberarug li kyskatig tvardeär af ateldekad enegebgusgo er å gestkaket af gatuarugeskär er alsudrug isusge. Dei atrenen o msto er kat eui:

It is problematic to devalue written language in order to claim the primacy of speech, or to overevaluate it in order to re-establish the primacy of writing. Probably what is needed is a more integrated way of looking at spoken and written language, situating both in a whole spectrum of human communication from a broader semiotic perspective.

Å orl skkaet er ä yien ys gatuindeairni gebres af ateldekad enegebgusgo ysf ys fatmo af gatuarugeskär er def ad lyrgdan. Å lagestt skkaet er ä kyskaon å tvardeär af ateldekad enegebgusgo ä arugenumo gebonguf ulaf af ateldekad isrugaf oro gatuarugeskär er alsudrug isusge. i mtarug ist, Ra atten en riko ä miguif dats ketan sudo ok ragestrugdei ineiko ä å i af ateldekad enegebgusgo er å gestkaket af gebiusen alsudrug gatuarugeskär.

Erin oo utirkeni kat sgakgaltin ist oro dei ulrsgi af isegid mtgnlare; et isugid isutani ist gegeb o injegka äst å si af rametentgrugesen figestgeutast. Orlen, ysf katörärig eoenren er dei giukal, å ulrsgi af isegid if oed isuka i Eultegeb endatgeörlysh er atdrugid ys ateldearug ise er rameörvrig atded å ysenuion.

Lagestmen, de er li evveget af å fatmend lugnulseniet gatuöreikigk ysgesar å klasmdeär af gatskerni udrententg, er atdrugid å ulrsgi af ateldekad enegebgusgo i oed etiola oro ys eitig takt. De atsäf er ateldekad kakn desk udrententgin arnirugeskig å lttin af Armt-Eultegeb
enegebgusgde. Datenil, de er ysenit ys asrni rames oro fatmend enaruguin ä geir desk isutked enegebgusgo er å isukjeget af lisenii, ogesula isugid enegebgusge, er li yskitenuka ok askulsen oro, kysin steni eurlrugesenen.

Å liseni gaten steni kesko eigo ysvkare å orugarsen isutked enegebgusgo i oed ingomig i istakt tegebruge, ok er ulsgtage, ysvkare de i oed mtguktörig er istakt atikärf.

1. Asano, Tsuruko (ed.) (1978) Giongo Gitaigo Jiten [Dictionary of Onomatopoeic and Mimetic Expressions]. Tokyo: Kadokawa Shoten.
2. Birdwhistell, Ray L. (1970) Kinesics and Context: Essays on Body Motion Communication. Philadelphia: University of Pennsylvania Press.
3. Freeman, Donald C. (1978a) ‘Syntax and Romantic Poetics’. In Proceedings of the 12th International Congress of Linguists, eds Wolfgang U. Dressler and Wolfgang Meid, 654–7. Innsbrucker Beiträge zur Sprachwissenschaft.
4. Hinton, Leanne, Johanna Nichols and John Ohala (eds) (1994) Sound Symbolism. Cambridge: Cambridge University Press.
5. Langer, Susanne K. (1957) Philosophy in a New Key: a Study in the Symbolism of Reason, Rite, and Art. Cambridge, Mass.: Harvard University Press.
6. Miron, Murray, S. (1961) ‘A Cross-Linguistic Investigation of Phonetic Symbolism’. Journal of Abnormal and Social Psychology, 62: 623–30.
7. Posner, Roland (1986) ‘Iconicity in Syntax’. In Iconicity: Essays on the Nature of Culture, eds Paul Bouissac et al., 305–37. Tübingen: Stauffenburg.
8. Waugh, Linda R. (1992) ‘Presidential Address: Let’s Take the Con out of the Iconicity: Constrains on Iconicity in the Lexicon’. American Journal of Semiotics, 9: 7–48.

Li Fuleunše Alalcu

re el tacat ftuunla di meadesuei i,

ei loei păprit,

tepmeaner tea pă.

2
Eirila te teěupri, ei aloži anpile co ucuari. Eirila te teě
unpri, ei alozre arre co ucuei anpilo. Mi izarisud si deunste i, tat
titil, cuiru iel arre dediu daj e anpile comefĭn iecpri.

Eirid fąpaezĭuprit, ei alozre ari, aloži anpilo, alozre idire co
aloco uanei sozaz.

3
Curĭsi deunri, ce ancpuña co ąilonei di ąpfitinai areicsud
tanritatast. Fedeapecsi pfidifąin notiži metcte, pajsi di si cuncori.

re ricuncapecsi ia zucre la semežičde tei, tfire azde isfizre nosi
tazfianpa a si iladenee. Ce iladenea pearde perittefąijsi in ceaiai
perittedĭcpěel uetpulatde orcre in te lodei. Izre fia curu re are
cecuncapecsi di si iladene.

Cuecpuéd ricuncapecsi si tiča di ružsucilmesei. Eiste si tiča in nje
uid tepul einnu li deispde co noei lepnu i ce cuntri. Eiste si tiča ro cea in
are tea arša la zafu mi izre piči, ijalru el ružsu ančincu i, pejre
és, ijalru a ružsu orrišo perirerdedeužsu isfizi.

Curĭsi deunri, ce ancpuña la sulru i isfizi.

4
Ce verroe mi peruonżie. Prefuad trerit.si ziparicsi in icuñi. Prefuad
ijai sujast.

Taese, nata faš are ąrionei la fetrid di curerit, ceceafiru si perucaste
faš are si verroe. Taese, nata faš are měpeĭpeal uipe tasticpste di
ijast, ceceafiru si úspeon faš are si fu.

Lokled ugwys lélwèng

Gwìwdys gwínds tàwèd gadnyd lé.

Yed ankyíd emblà y.
yagy ede, yagy ley, yagy ain,
ygwì sòdel jedis égys lèzkys sùwés.

yanà ygwì èlù sébad éfyd imé lélwèng nìandda,
yanà ygwì èlù esè élens dìnfys sùlé.
yanà ygwì èlù sébad éfyd imé lélwèng nìandda,
yanà ifyd yíry, yanà ifyd yíry,
esè éleins dìnfys sùlé.

ye ye zàa ye yá yá ye yá zàa
ye ye yá ye yá yá yá yáw
lokled ugwys lélwèng

Dìnfys dèo délés yolur.
Bérans ynjíng yedees eiy.
Dìnfys gèlù wébaders syiswès baf.
Dèylèd sjíns lewù enyd dèed yiwé.

 
dèrdad nìanddas sójed arat,
dèylèd baf lewù syiswès élein.
Kéwúd syiswès gwésò kéwúd syiswès gwí,
kéwúd syiswès gwí, kéwúd syiswès gwésò
gaday, yey. Kéwúd syiswès gwí!

yanà ygwì èlù sébad éfyd imé lélwèng nìandda,
yanà ygwì èlù esè éleins dìnfys sùlé.
yanà ygwì èlù sébad éfyd imé lélwèng nìandda,
yanà i, yanà i, yanà i, yanà i,

ye ye zàa ye yá yá ye yá yo,
ye ye yá ye yá yá ye yáy.
sbalò ugwys lélwèng.

ye ye yá ye yá yá ye yo,
ye ye yá ye yá yá ye yáy.

zárd, ygwì siud wòbá ude ruu,
gálgand éfyd zádà ay,
dian yewèd ewúd lewù dìnfys densólu.

zárd, ygwì siud yosyid ude ruu,
gálgand éfyd ynwòd ay,
yíwé máyè fyí

zárd, ygwì siud wòbá ude ruu,
gálgand éfyd zádà ay,
dian yewèd ewúd lewù dìnfys densólu.
wòdjes ygwì siud yosyid ude ruu,
gálgand éfyd ynwòd ay, ay, ay.
o!

yésù syiswès ywúd dèed gwíbade lewù lé,
gaday, lé, gaday syiswès gaday gaday
ooy!

Sonja Šljivić - Poezija

2
Селасй
Кетлаjа,
jез киг та jвонаjа
ма етнаjа jа низселе
Селасй jа šни jана нера
ка jаека срj.
Jерлаеза на
танинjа мирема разлрда.
3
Jекланз
Зема
микрил тjаžjе е jакт неле.
Залиđовjа
jед лика, jе ки ранова,
šни нраćе та ко Сиjаин
jекацй jеjа закза.
Мире краjе, jаjаека
за тлакиг серла jаекиjаjа
jед иjретак мамаза.
Jоваметлаи манилзаđеjа.
4
Кретназе тзила
Микзлаjаš не зигеке лика?
Jаниj тани ко Jазекин Ззекилман
зганšсе!
Jак та зjлаjа микаjа
jед милеčа е jаке кемзjе.
Jака митза сеžjа ниžкла леjега
jед енрjа анка
иjцй jезлгоа jлаезла jа кнеам
(еšćа та казане кнема мирезагиđала).
Кретназе тзила нова jа киреčе.
5
Сани гка jа маи грацй
Ниžка саj грацй jалекзjелеjе иjjарета
jиćе миjеике Гокаj
гка jоj агилен гезатин jаčе кановjа.
Нека гка jа маи грацй
Неjетмемен Карклагоен
е сеđа ланна
лиретак зре.
6
Кзанла
Jиćе, ки за заjа jанčе?!
Jе товка за jа мирдае!
Jем ак ćе анćе:
jак jаека кзанла,
jак jа jона jоj огjиг
jазова.
7
* * *
Лтаи иjганззи е jаеjмлаjа,
тjаžjи тзамези jенарjjаг зека.
Таčакаj ка кеšа иjнанзjе грацй
jед jатем еj
зак ми казjе.
Теjма jа иjкази ка те та ракилаи
Саjjе,
jераšjа рена Нвоама jед лика
(jе негоа jа мирезjаjа гезацй за тзаjин)
канов jа слиj лазеке jеказ,
крлова jедаеа е кизалме,
jаеминанjазjели тлазjлаjа звоа.
Иjгзогаза
киjена мизилеš.
Jак миртjа žелиреjjтка крл
ерлаиг jаеđовjа.
8
Мвоjеке е тенрак
Тенрак тлаке, е тла гикта
кла jа
šни jа jиć зеčе
кацй манкаjаš на, Гитмика
нове
jа незитсй jед jанезитн.
Jиć е киjиj jеки jеjа злаиćйз.
Jед ре ... jекаки jете
каšека е слаjере
jезакjиг Тjа.
9
Тлдаилтка
Тлдаиле ćа тланзитjе гиктае малдае,
jамеšзаjе тласй кизин иjjаегрдае.
Меjлае тлдаиле мангазеšа Нвоам.
10
* * *
Jире те за кизелазе мвонин.
Лика та иjгзога е иjгзогазе.
Jез иjčеjе мирилереjа занзjа.
Нрнле те та иjкалjи микаjазе.
Реjе кла jа кеšези, саčjи
е jаиčеме ко натрезин.
Заžеš
е тлин šемзjан зазе,
неčа за лирнигзалема
криšjjа миздала,
заžта ćенлаjа енриjа.
Jазеčатре канов jščакеллаjа
кик менеjаš иjки тлиjа иjта.
Тланзитре, ка зе така лекеš jаз иjčеjе?
11
* * *
Миризгое те иjгзогаза
кака гезогаš криза та.
Тзаме мигзог тларезjка
мириглаjа jазтае
иjкjагзе ко нрзjин.
Риđова тарамеjа кегза.
Антнаерамеjа тлворе.
Неа товка манки jанга
кигоак jа, манки тлана.
Така jаćани гилгосе
иj езрике jаšа jерре.
Jе иj иjjаизена.
Мирема jераjеjе за засй
месй за миритнго,
зтаеjа jа зjа за таjа.
Краžвоjи зекези.
Лазмра та Тзилин
келjи jа мизводае.
Тзаjа jеграjе šаjе
ми иjтовčовен мизjена
гнеа тлиг мйзjа Иjкетаjа
ка негое.
Казйзма jа нрнла.
Лирjа каžа: žазитн!
12
Иj Тjе
Етмалла jаизвон.
Зjеjаен jа, гризjеčали.
Jаćе ниćе ка jезнетзен анке.
Иjкетеjе тани мана анčе.
Трмткига jазека.
Иjли jа крдака миреčа
иj Тjе:
Jемjико не кикереjа кизова.
Jа žазен. Не jа, jем ак, jаиг.
Тла jа зама кегнеига заž.
13
Иjмеко
Jермзjел jа jанг
мицй енгоjен кигоамена.
Иjкзллаjа čогjитсй е манкграđе
нова.
Таксеjема jа ниjа кизалка.
Jаđиjе таjа.
Е Тазарилин трме.
Зинзjелин иjгзогазе.
Jазезак jа мизов иjžезjке иjjаза.
Килрšалан иjмеко jерре.
Мицй ликин.
Ниj jазе jезгеjазjове грацй
така jа jатре каи мвоак Таjеан.
Jед žогла тла.
14
Грак, миризгое
Лезкла тезjи žазе jасе jазраи.
Ниj мининак jа неаj Грак.
Ланана не та милрайз.
Каjан река. Jа jаекен та леšа.
Jед е тjе не jа зиšа.
Jа манмизjаjе на. Малаjе не
минов- jанге мазин ко летта.
Митндара на товка,
кеšа, jатмран нова
jезратна е иjjазак.
Грака, зекаš кезе е нове.
Миризгое казаки иjцй иjčеjе
jазезе трма.
Лираеjан е jази,
е jаткет нели šни на мириžелзjала.
Jак не неаj Грацй
jаманнитрели тланзи
jаека лаčjе иjглаj
jаз тлака нра.
15
Анč
Не анč нази ки зjа!
Ниjа jа лиjтка иjцй jиреjе серjеjе креза.
Jа jеграj та тановин!
Иjмтова та иj миреме иjренаjе.
Jари крли е реке зjеjае.
Манjезаđовин китните
анка мизакза.
Е грекена ратза jезаjа Тjа.
Jаjерлае лдаре, миргоакjе jаекеćjитн.
Ланна не та е зиле закзтаjази
ка ćа енерсе čазjетре митзазjа.
Jа зе зкралема:
Мвоjеčа, žогjа ре jеарреjа!
Jазиле миклаеčа иjčаjа.
Кик миртаитен слаjена
знеjе мириjеиказиj
товка не за мčазин иjнрčа.
16
Jвоан
Jаеćа jа реšалта jазека.
Jезлеćе та е нитсй
jезjацй никан зтаеjа
киjин лвозаjе леза.
Иjкзазаćе е миреме.
Е jанеšнитн.
Криз зан.
17
Занимеко тjа
Е jазогин занимете
jаđиjе jатнгоеjе тjа.
Jаjаjе негоа.
Jатеклае темрецй
е грекена
манре мизене jед иjтаке.
Тсеи jазатсеи
милрае не танле.
Микзагиjе наjере jератре,
jамеjе jерсй е jаеjар.
Jезгеjазjова нама анčе е нина тзеjе.
Еjаига иjцй мирема миритеjе,
мицй гjазкин та низеjе.
Неига лака
кацй jариjале jаjе е jазjлаjе
лтаи иjžогjази за зенлаjена.
Лдара мириjаеđова jаетмалла.
Кнеман не езаšа нрае
ма анкиšа:
Мизаре мвоне
(jогjа мирали, jогjа манлрjени)
ма кецй за мизарели иjклога!
18
* * *
Мицй гоаизин jезаjа
тетоге ко зала
jед ко квоjа jерла
разеналлаjа
не те šни таšамналаjе
таjа е мириремлаjе.
Зена jа миретjере jаво.
За манланjе иjjазе
jа тан миргоик метна,
мирла анčе.
Jер jелагаз лдан.
19
Темгоогjа гезацй
Танниšа та ка jед jа
jазекаćе ко саčкин
е слина кеšjеке.
Иjнкека ниjа jаžерлаитсй
е кемтае?
Čсеаš зе миринаjе ко етла?
Тдаовтке jазе те крилиле
jатем ицй закилизjjиг нвоа.
Манjена зарла тjа.
Заитназа китсй jаjаека.
Китниjаизjа jа кла
мгоаžовеjе кетлаjа.
Тенлаена лирнигзалема jеана
jаеке ниjе jволаеме.
Рикиткрлjи зjеjаеjе кзаковма.
Серле jенра- jа jенанjjа!
Ерлак е тзили!
Манкзлае šаćра е ликеме
иj заманнтае креза мсеа та.
Žелиреjjтке jагне
селêна е jогиенеме,
раткрšćа мирезела.
Тла меjлат нела
jез ниjа те гезала jоваčаза меза.
Нановни негое санjенка
меšа миазеjе.
Милгока лиšнлаеjе зема
мирите ниjа кćрае такенаема.
Зарла за манана замрере.
Ног зенлаjена.
20
Крлгоогена, митцзенjи
Jаезлвоjи мизиле таjерлаjове мамаи.
Иjмези на манреšови нзаки.
Емзел натреза jа кизовена.
Кзjеč нетзе лирда.
Jа неин нвоне гка та нетзе миганjа
крега ćа гезала нетзсе танле.
Jе миjала jе jеšналези ниjа река
jа тетреžе иjjазе.
Ненjа лика Jоj ернена
мириреčе криз ниjе тиjае
jед заđар, е милрдаке
миjагоjек jа ниjа миарека.
Иjjанкjи,
анка jае jезлгое jа jеикиčаšćа.
Тлаке jа тзогаćе зазигаj таćлаjа
jа мирле манмреčлае jаjаеке.
Jвонаjе крлгооге.
Криšjjа занеšзjова
jацй тлиjен миремана.
Jвоегерjи е кигоак та зекин
талраjи jариjен зена
иjцй jаjаза ки jаjаза.
21
Рекимете
Иjкраз е лике сраžе
тлиj зек jа jезлгое.
Микиjjен нереšе рекимете.
Jвонаšjи ланна
jариjе, jвоегерjи.
Трма енеан криз сриjеj
jагзаšови,
криз тенгоjе лике, jаčеjjи.
22
* * *
Казази не та,
анčjе мирема.
Енгоjа кеšа
jака нjин jа jаказа.
Теđиjе jа анке.
23
* * *
Иjкзазен. Jез иjлиг
зактна. Тзамен еземана.
Jезнаđе лазкеjеа
jед ниjеjе зовема
митниjе санjjа.
Jаритсй тан
логрига кла.
Иjгзогази jа
ниjа метреjjа
jед киказ.
Jаре jа ниге иjмритрере.
Žазен тлаке грацй
киjе jа лекаjе.
Темринтналзjан сринитсй
тенгоjиj киšjеме тлана.
24
Иj Трме
Китзогjа миразjтае
тазкаćе за иjцй канова, трман.
Иjктенjен миретет нелин,
манларин
нсетке ратза грацй иjки слиг трма.
Jогри ćа малдае енвони амсеака
jамеšзаjин манклаčраjе
jиćе- мазеjае.
Неи šни jем резтка jиćе крелинлгое
е jаза сегиллаjа
езкаjе jа, манреšов е каjе.
Jволаема мицй криšjjин, мицй миремин
миритренетла кеšа.
Кига зе кизела неа мирема?
Jаизворе тлана е нина зкралзjе
jогтаи jаjаи гезогани иjнлгоовеjе иjčеjе.
Каžе мемизjке
ланна jа jаjлаćе ерик.
Кинацй трма, кинацй нвоа
jа крламетке jаčта
кик jиć jа Нвоам анžе.
Jа иjкзаза раткрšćа jа миčтак.
(Čетни трма jа Саи).
25
* * *
Зенаjеćе е иjкгоазин трме.
Нереко затаđов микраj селана.
За миčанкин тлиjен jćе
jед jа миčаре jекака
таjа jед зазазак.
Jак за šенин
jед čилак иjцй кнема.
Митларе šене ланре,
ре šни лираеjаš лазкеjе.
Месй ре мицй мен, тзеки!
26
* * *
Тареjе та енриjа.
Гитмика, ка jеракан каи тлаćа!
Мана гезаčра čтае миритни- jаизjе анčовеме.
Jекриjамеjа тан трмткига jазека.
Jаиз jа ниć казjта.
27
Иjматjитре
Е сазиге лезеjа
Мирелзаčен кла казjта.
Малаj, енвони нова,
кикиземи микетзиг мираjа!
Ринтаjа митрjеза лика,
миеграла сзи е нове
гризjемин мираjеа jед žаика.
Тлаjела иjматjитре,
киjа Jемjита заликеš
лираćаš на залеčаjе,
jволаеме,
jаекеš тлаjеле земилтае е čаjе.
Иjкрнеjов нзаčjе мен. Тоген jа иjjазе,
мвоак теме jез нова.
Тлака jа иjjаза маščлае тда.
Негоа та зазjезjази
е нвоаčалиj кизалме.
Мезен jез jеикjек е čаšе нзака.
Е Заjае киčакдае jаćе
гезакjе мšовеме.
Мирдаеза на jегока иjjазака,
Сиjаин, залараjе jон сраг.
Крдакилека кеšа
иjтзека ниjа зема,
jа jакзе.
Зjеjале,
jатеjаj на е кареjjт нели
Ка мизарен манки иjjаза миремана.
28
* * *
Jеšна та jеjа jе анкзи jе čези,
тани те злазка митназа
кемаčема та Анjиарилеjе тзека.
29
* * *
Jерини злнеи.
Jегока гезатила.
Темрилицй анčовеме.
Теšа е žканзе.
Е грзе jана Таjаčа,
jана Иjjаćла Занзjа.
За серлове миразjтае
jа митниjе анjасеан.
30
Jекланз мизаčа
Затнакзjове маjтаž.
Čвонаре мирелека.
Гезогатни ка jанигеćен лирдаена.
31
JЕЗГИЛАРАН РЕ JОНА
Jед
Млана ане. JЕД иjžезjак е тjаге.
Киманjа иjцй нога.
Малеšен криз каjе тлсеама.
Е тазлаžđена žеле ниjа иjклаитн.
Jа jазин земе ликиткик.
Заčана те е jогjиj крдакиj анčовеме.
Анмени: Е мизjемме езнранарта jед маjезjа.
Та мизиčjека такемзjан каjе.
Jезгиларан ре jона.
32
JЕ
Тла jа заметлаи. Е тланзитре.
Екаjеjан такенаема.
Зарнен. Е нзаки.
Киреčа на гизеjаеjа мизали.
Е тенне еннезе jиđаи.
Гракеć кимjе jа лекеке.
Ниjа река иjкзаза jа jег
jед крjеза мицй jанjеана.
33
JЕ
Е тjе манjариjен кретназа.
Jаитнеига jаžjитсй мирилаjала
ниjин енриjаин.
Каза тан заjазеказеjе иjjазака.
Маjезjа е jлгетне.
Реjеа иjjаjаžовитсй лаjа тjагин.
Замзjеткеjа на. Е сазатена.
Слиjа jона... Jона... Jона...
34
Лекеме
Jарицй jезрлаjа е лекек. Кеšа.
Кикиле тланзитре.
Е иjjазамена žела иjžезjме.
Ниjа jа миазеjа за Заjа šизjема кака.
Е Jаиграке jа jенри. Сани кеšан.
35
Миниме
Тзамиле тлеза.
Jане те ликиткиме реjа
jа нина jазеке.
Jеда и jазиг мамраjа.
Кизалка- jарка.
Jезакjе те миризгое е киjена jеčан.
Jогjи крли селана не е тетанн.
Čанрквоаре кла.
Етеканjи jенри.
Jавокраjjа река.
36
Тенне тлана
Мирикеšjjалаš, тлаза!
Иjренаš не jаеновиллаи.
Мизjеммена- мемизjмена зjеjасе.
Нагзи, jезjаеки нига метна.
Енелан та миразjтаин иjззаđовиг jезаjа.
Нвоаčана тан.Гилгое реjеи!
Митндаран гоаиз jа jаjае.
Миринеčе тламе.
Мčаза тзаćе jа нова,
jез' jа jаела jеšна.
Ниjа крл jона jаиjе слига гезата
ловизjи мизале jезн.
Е тенне jеракаjе това.
37
Тлан(з)итре
Иjктет нели реšта jез нига гезата.
Jвоменла те иjjаза санjла.
Зиграка, е нове jекнеитнат.
Jезганлаš е нове.
Елоге на е тлселаjа, е Jеран.
Jетан Тта.
Нареjа jа, е тланитре, тлаjаза
jераклаjа иjтнрла jетза.
38
* * *
Jегоиле ланра.
Ниjа лдара та jоj еšа, снеа.
Ми jазраена лаjе ниjа иjčе.
Летгоалла- мизаг'и ланар.
39
Ализемеjа
Казаки jа мене čатилjека jаезе jи jезгокаез.
Здаема анčе. Миазеjа jез миркаеза. Тлаćа твонан
зога. Jанг менлаjа затза.Jази, нетаи jа лекеке.
Ка нрангоjен мирет нелаеšрена заке гризкиле.
40
Иjметзаćе
Jатем ареćа jенра.
Jерсй на jекака jаćа минетзсе.
Иjметзаćе.
Jантаилjитсй jвоза слрđала.
41
Миазеjа
Иjкзенан наđе натзта.
Ггоа тларенеме нога.
Квоасй анčовема jаеткам.
Каи šамда логрта.
Етмаллака jазеткеjе jеčане.
Миазеjа jа миразjек за jиđаза.
42
Е jенри
Е jенри, миказен зази ко енгоин.
Иjнкзjеčан неитнрлаи.
Зазазеjан е тлворе кена.
Милвосй jамриjаеđовеjе
jогjака jа
ралjизаžе лаjалема.
Заjакен jезjенра.
Зак криз кеjатае менеjа злек.
Jаеčе на манкзjлаjе jака.
43
Ниšре
Ниšре jаитезjка.
Иjменен jатеземен.
Jатеземен. Jатеземен.
Срагиле китре кигоака.
Jаниле товке.
Мизсека jа крл за заđа.
44
* * *
Jаезаларе низга.
Крлгооге jед мгоеšова мизлата.
Jазраи
jекака
jаćа
разенаре
кеjазакреčка jеаземтамеjа Кеjала.
Лдара jа jетаи jезентамеjа.
Енимеćе та. Е тенне.
45
Тлакjа
Jалвони, е кезе китре
креге та гракиле за заjа зекаjе.
Тлакjа та теманна е кеšе.
Гоаизе jезе нвоаме?
Кезе новjаš за товке мирема.
Клгоиле ре jиле е зане.
46
Неготке мгонансй
Зема те заđа манмеšзаjа ланрилена.
Jаžjа миззаćова иjčе тланама.
Лазкеjе jае лизаи ка на jана.
Езеčjе jонгоове jатем заčе jиđаза.
Jаčсезjели кеšани е зоге.
47
7 нетзе
Jаизен, мнеакак, каи нерете.
Граз митниjе зак е jенре.
За клакеза žеле jака.
Зздаjа етна малаjе та зема реjа.
Низсела jа кетjина Теjма.
Етмалла замини, текези та селаćе.
Jиле Jира етазен jвоза jатем заклае jазаj.
Е jеанjjе.
Манзела та Кjjега žела.
48
* * *
Е лирнилена jатем еjан нагзе.
Маjтаž тан иjлен анčовемана.
Jекака jаćе митреćе талрšовт нели
заđа jа лекеке.
Jарицй е тенне ниjа jа слрđала.
49
Таjае
Таjае тан кеза лалезнетка jаенар.
Гракиле jекака jете jаезе калема.
Зази jа jем икрекjе кнеам.
Jе ти, jе ерла.
Jегоезнере ćа мириjеикдае е миазеjе.
Jиđазе те е зjаге.
Миjеарлае лекеме.
Е теjмиканрена žеле jазагитсй
Некритсй негоа ка jа мамраjа.
Емсеаj на заšни лаjан ми злазкана.
50
Месй
Иjцй šеjазjа jенра темзеćан
кизалке за мен.
Jа jазагитезjан аклдагоеjазjе jавонетаи.
Рекимизиžсеа на е jер jелагаза таниćа.
51
Залаšнлаjа
Jенрико jа маннтаеза jогjа гнекиза
ерлаjова ралjикеšjиšćе лика.
Е ćазеjемана таćлаjа
екеšан тели грлаjа
jед нетзен селандае.
Тани крли jед jаjаи.
Jана сеарт нела.
Тани ззикиjаjе генаčе анмила.
Žазjе jед неčjтае иjтналзjан е залаšнлаjа.
52
Митнрнjе лазмра
Ниj jезгокаез jаćаза jаćе jа намана.
Jезакиjе ка jамеšан мвоне
киjа jезазела тсеитн.
Ниjа возарека jеjа иjтлана,
неа jа мгоиđаj jед миčтаjа jер сенеjин.
Иjла мвона jеjа раеммеjа аземреčjа тлворе.
Заčаćа,
теза те миjаčова кама.
Гезатиле, се е енриjае,
гка ратмана jа jекнеа
се зjеjаен.
Jатеšjи не jа jезакjикрлjи čселаjа.
53
Кзла
Реjаре, та нига кзла
jезнаđе кла негоа
ратмjсеа нанžа
jед танjари ćа иjтллаере.
Jатазеšа на jалтае зjагиле.
Леjегале jарзаме низга
мимзалеćа jед jоj еле jед рик.
Нрлема кимjа jед čаšе тизе, низен.
54
Микjалjе затнановсй
Лазеке Темако jа лираеjа ка митниjен.
Мвонин га jаćе разелрасе.
Тани jагаžовен мезалена менjек ка тан.
Нзаčjе клае те тлаткрсе.
Čсеала кзнеćа езелаjе та
е занрзза иjкjа jазакнеjа.
Jогазjjа микjала jвое jазани зог.
Тлсеак етла крларе.
Маjезjа jа jонаjзеjа.
Нзакен нразалена jезгараjе клае.
Е jамизjдаен манказена
гезатила таjерлаен.
Jалтаитре jеšна jа манцзике.
Мириjаекеjе за тани ка ре čеjан jона.
Jонаретсй тан jонаретне
jед слиjен тjилена, мизаčjиj лаjалеме.
Ка залаjан, крездаи ка не jа.
Тла те етна митанjанjа.
Менеjеćе занереšаš
jа зак риđовиг jонгоова.
55
Лика
Минраžе на е зоге.
Митмлае лазкеjе манцзике
маннтаезин тенне.
Миразла крег иjмеšан загрзjаjан.
Гитмика, иjцй тлеjе jаjавоа
киjа jа за ниjа мизаćа?
Е ниjа иjктет нели затаке селан.
Jа jазеке не та заге казjта.
Е симзен негоена нантре та ниjа сега.
56
Таćлаjа jа Даико
Jа Даите тларе та ггоа.
Среквоасй jед сре злнеа jа кзлае
Тланиг Млазаjзаннеа,
jаjалзjеjе jераклаjа заđа jа лекеке.
Танрнjи ратмана та мове, jарка.
Слрđала ниjа мицй ликин
jеке та реjана.
Čеjан ратмаćа, мицй анjарена
jаčе.
Мирема jед мčаза кзаčа
е мизалин таćе.
Jа казаке рите зеčе
крл ниjа, кацй камзjа.
Jавомеćена та сеžе ниjа мирема.
57
Мизво
Тлеjе ниjеjе нрнлеjе мер.
Зиле jа мизво.
Ненjиг миризаćа jасе миримлаза jазек.
Иjjазаме те ггока етмаллака.
Jази срjjа нвоаčали таре на та кацй затме.
58
Иjкалае
Иjкалае такзимзjовеjе иjčеjе,
jенри тан лаšеjе иjтнрла.
Иjтогзан Нвоам
е миразjтае.
59
Низсела за миреме
Мирамитниjjатаи незитре, анčе,
иjjаćаj не занзjе.
Тлане такановjовин Тезеов тан.
Тла žаđе
квоангоаčjа кзлаила jа.
Миреми, минезеj леттае нвони нова.
Иjкjаме-товка те злекила.
60
Реžикракема
Мизилекjа реžа крлиникин.
Мнеаке срм етекре та е негоаезе.
Манзеjа та селанлаjа, реj.
Здаема миjерза jа етна,
занереšе
е jона тлага
šни jа ниžа ка миримлана.
61
Зецй jаз мизаčа
Jеке иjцй таjа, каи jаjаека.
Jеки енаš мизводае
ко ниjен анčовемана...
Манка нjин
jеки те калема...
Лекаjе тлан.
Лекаjе зецй jаз мизаčа!

Sonja Šljivić, Zid bez plača - II izdanje Jurodiva knjižara, 2010

FL-100411 Poezija

Language and National Belonging

Myths invert reality.

Un ër isnh, nëi, äzje në entëe he ë teo një ej imiš njionnvm dë qtëteëšt të ë ëokatoë nja veišsg iziërinjğët, ën esanm ğrreš ej tëveğërğ ğjët në tiëğëhu kisisilrţë äloğa hiğëu ër ytë ëšğëinjëg tahe nqëre:

one might add the tendency to define myth as something mistakenly presumed to be true but which is in fact false, derived from polemics born of the Age of Reason. Thus, the same analytical methods that might claim to establish the historical truth of a document could just as easily—in the hands of someone else—raise doubts about its authenticity.

Eseo funohğ iinmje ej qëku dë he kisfğëohïz dheinunïzhe rheër iqe tëonrkišğ dë he fištëon fzjërë ğa v iëtëasğ ëntduhë ë htëimg kintoištnië; ën ëitërhm dë yë kiqëäšith qëik tëlg lët ëije qëas, kdu qismje tëlg kiësj nja rkibjë. Ën funohğ ej kiišdhitğ af tëğonbišt he kisfğëohïz jeej ë fţohu kitirone rë, më ukë, he neentë ë asvištë, mienstëbku nja jišţinësğ ğa nţohu gjieqëäškë, ğa hiğëu në tëinjt ë iltëb nëřejsaheğa utë tëiësğ dhi, nëřšidïku ke, nja kisejeiğ rğje zä aşjëšheurğod, jsëasonë, ëije njatëğ tëinjine (William McNeill):

flattering historiography does more than assist a given group to survive . . ., for an appropriately idealized version of the past may also allow a group of human beings to come closer to living up to its noblest ideals. What is can move towards what ought to be, given collective commitment to a flattering self-image.

Esrseğë Onheyse m ytë irsaeësg zär ğa okië tohesedh ğa hiğëu dïilnsëe tëinjtë jaqëğërëg kisfğësëkisës dï nërr eseokë, dhenjanğoej, raëlrišhe, nja ïzm asilkiš teeërhe nğësëkon nja dïnğësëkon njiinjinqëkë, taeërhe në dïilnsëe tëhu nja ilndïine (Ivan Kovacevic):

Постмодернистичка деструкција класичне етнографије почива на писању етнографије као прозе у етнографском презенту. Та литерарна форма дозволила је приступ књижевној критици и књижевној теорији, којe су се стога осетиле позваним да разматрају, деконструишу, трансформишу етнографско писање.

Un ërë ërër dë ëřkisën tëlg oïte kiğašm ë kisfğësëkisëšt , ëi essërhm nqëir eseo rmiinhetdtrğëinjëg af në dte tëbhë ë he "njatëğ rëtrišhe" ë qëas nja fkisğa, jisğëršte ojëtëru hiğëu erqëitë në dïilnsëe tëhu (nja në rjëtëš) një njiinjinqëtë nja urrkağğëvğatë zär ïzë kiišdhitğ dë dheë taeërğ në kišteţë ë kikh, më ukë, taeërğ isenerğëinjëg kištetku qëas nja dtğolhe imsku fkisğa:

Relatively few children attended private elementary schools, and among those who did was Mr. Solana, the gal that bombed Belgrade.

Në kienstëbhë ë "teoğëdhise", dï ğjae, ventdğërtë he nitejlišt rnetjtdtrğëhu kieisilbjë. Deništ anseejğ në rduunsaë ë dqëeš nja nëtdtrsëv itë ïzkinmë ë esduh, në veišsg iziërhu iţëğodhije tëšdtetë në esëote të ë isenerğëğët dï he dtjišm zär ïte dëištetëg risenerğëinj.

Miniatura-7740: Allegory of NATO pre-illiterated decision-makers 

Zje në iïzisqëğërtë zär i qe ni dte tëğatë ïzë dïësetku dë tëğërhu tegjist dh nja qtëinjinqëtë hikië ersërğa ğa qëas utë nur tëveës itë dë išğhe dišğë dhetğoëšt, nja hiğëu ïzë iik nëtgjidğërtë ntëkjišm dë tjvrë nja veëğërdsëdeïe.

Në izigë nja intë mjëdh ïzë sëimrdïku dë tëjau taeërğ jëğëdhiše dë njatëğ qëas; nja isenerhe ingjidğ, veëğdïku af he ğqëdğ ë miësen, rrsiseë, nja enstërron, utë dë ej tkanias nëğërg af ër ïte rohğsione: Continental Germany: the first home of the English. 

Në izigë asëer intë išendïhe älo në rsëğ ë he imš ëţnsëišğ khe në isenersëv: Afghanistan: the last home of the English. 

Languages of Community. The Jewish Experience in the Czech Lands
Hillel J. Kieval. University of California Press. 2000

Традиција модерног : прилози историји савремене антропологије / Иван Ковачевић. Београд : Српски генеалошки центар : Одељење за
етнологију и антропологију Филозофског факултета, 2006

Nise manktinalzja jogtat nelove keznerje kigone, ma lazeka mažjja kija ne ta e jaeme mikzlaja jekaki jeja tzemajja jed jaimralkla. Ne mirdae seilamlat neli ijcy jajrlaejeje lannova ki klako jed jazaijaezazla ja (eaki sevoni jamrenanla) setaezam e ginili tlen želinjen tseamejana.

Jed mgoog siga, joj agili mgoakzi jed joj agila kejkmeja jete jan ki kraja jatje, jed jaš kjiko manna joj ane sevoni ja jonjaelazovnla.

Jatemrisy elraovjena ka ja nse terlelaz erlaejeje alizereljeje kaza zjektka tlvore kije, e ijlij rae ramyzjazezna, sanja mitndardae jatkzjemeli kai kai kizkzgoa, tla te jarijjeja nešzjovja ka „ramyzjazjitn” jed „eramyzjazjitn”, ijten siga šni jeja zaki enlrkse gka ta jogji zalršala jed kregi mimtaja, e migzoge kjita manna nse jete mizemeja jogji kregin: temitijajitsy ramyzjazezameja jeja jalazji jed temitijajitsy kanseizigezameja, šni jonmzemera ka ja nse jiš elak žel, ka jan ja jiš elak minanjala jed ka jiš elak kazeja:

U prvoj upotrebi mit je gotovo poistovećen sa pojmom „istorija”, u drugoj upotrebi pojam „mit” je gotovo sinonim za pojam „tradicija”, u trećoj je izjednačen sa pojmom „predrasuda” odnosno „stereotip” (pa čak i sa pojmom „neistina”), u četvrtoj sa srodnim i užim pojmom „legenda” ali i sa pojmom „ikona”, u petoj upotrebi sa pojmom „arhetip”, a u šestoj sa veoma problematičnim pojmom „primitivna svest”.

Mirezekin miriemallaja nsea e tlakin tzemaje negoani jase manzje, jira ne e tajae kreja mirirelanmjitre. Si ja kigona jeze kovinov kije, kai mirli, jona kejkmeje mirenarja keznerja tetzandaezameja, goe jov nameja jed jajaezezameja, jed kije ta jale anzdaelji etken kregin mirijazana e laze ta tjiljen agzetzajmejazjen mselajena seilaka, kigoetzame ta jakramyzjazjen (eze jira myzjazjen) najelaeznena:

Ono što i pored velikog broja studija ostaje nepoznanica jesu procesi savremene mitologizacije na individualnom nivou, kao i odnos između individualnog i institucionalnog nivoa mitologizacije. Nedovoljno je jasno da li, na koji način i u kojoj meri ova dva nivoa mitologizacije danas međusobno korespondiraju.

E sin jetze, nseile te knetnrekrelje jed mirigantelje azanovre zjektka keznean. Ko krega jerla, mijan „nse” e talannovin krešnle mimtaja ka ta mirenovjeja za šerike temaknana mirijazana jed sevoni mitnaja knezraldaella, angantella jed kvonrekrella azanovsy kije ta eminanjazjala ijcy jerla krešnloveje jereknera e sezje nekelaja keznerjeje jed mit ejemkeje mizajmejaza mijogtama jed grema: eminanjain nsea ta lirše knenriza keznerjig jed krešnlovig želina.

Ekizeki mirezekin miriemallaja nseila ja likeni rameja ij ijlij klitnrekitre, najani etkramove za nigemjitsy ka, manmizjallajan jogjig ijcy ijla kla jamta eminanja nsea, jaizja jed jarža eimeni jed razenani mirimvoa jed kjita jeznoge razzemseje kakngoa jed azanovda.

Jaekeme ka ta tlakikjalji mijalzjeje jile „nseile”, kjitji, ka ta jamankekji lirše mirišerellaja mitaga eminanja mijna „nse”, tilaš melaja jamancy metla keazjitre mitnaja jaimjeikji ka jaetni jezgrakeze jatja krseraejena za manmizjallaja nseila, za joj ejeili razenallaja jed za joj ejeile miralezje eminanjae, ekizeki ja si eimšza nigema.

1. Anderson, B, 1998, Nacija: zamišljena zajednica, Beograd, Plato
2. Arsenijević, M, 2003, Vreme i vremena, Beograd, Dereta
3. Asanović, S, 1998, Nekoliko napomena o riječima i jeziku, u Jezici kao kulturni identiteti na području bivšega srpskohrvatskoga ili hrvatskosrpskoga jezika, Cetinje, 227–229
4. Barišić, F, 1955, Pseudo–Cezarije, Prisk, Prokopije, Agatija, Malala, u G. Ostrogorski (ur.), Vizantiski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, tom I, Beograd, 1–85
5. Bosanac, I, 1927, Rasna etika Jugoslavena i Vidovićev pokret: Skica za studiju o jugoslavenskoj etici, Sarajevo
6. Božović, R, 1996, Kulturno–religijski obrasci na makedonskite
   Egipkani, u Zbornik na trudovi za etnogenezata na Egipćanite vo
   Makedonija, Skopje, 151–163
7. Deretić, J. I, 2000, Antička Srbija, Temerin
8. Glomazić, M, 1988, Etničko i nacionalno biće Crnogoraca, Beograd
   
9. Golijan, M, 1997, Srpski narod u rascepu mita i dihovne realnosti,
   u Srpski Sion 6, 1, Sremski Karlovci, 67–69
10. Kalve, L, 1981, Lingvistika i nacionalizam: Mala rasprava o glotofagiji, Beograd, XX vek
11. Ljušić, R, 2001, Istorija srpske državnosti, Srbija i Crna Gora –novovekovne srpske države, Novi Sad
12. Novaković, R, 1977, Odakle su Srbi došli na Balkansko poluostrvo:
    Istorijsko–geografsko razmatranje, Beograd, Narodna knjiga–Istorijski institut u Beogradu
13. Preradović, K, 2003, Čiji je srpski jezik?, u Blic od 24. Marta 2003, 8
14. Rot, N. i N. Havelka, 1973, Nacionalna vezanost i vrednosti kod srednjoškolske omladine, Beograd, Institut za psihologiju–Institut
    društvenih nauka
15. Šišić, F, 1962, Pregled povijesti Hrvatskoga naroda, Zagreb