Nise manktinalzja jogtat nelove keznerje kigone, ma lazeka mažjja kija ne ta e jaeme mikzlaja jekaki jeja tzemajja jed jaimralkla. Ne mirdae seilamlat neli ijcy jajrlaejeje lannova ki klako jed jazaijaezazla ja (eaki sevoni jamrenanla) setaezam e ginili tlen želinjen tseamejana.
Jed mgoog siga, joj agili mgoakzi jed joj agila kejkmeja jete jan ki kraja jatje, jed jaš kjiko manna joj ane sevoni ja jonjaelazovnla.
Jatemrisy elraovjena ka ja nse terlelaz erlaejeje alizereljeje kaza zjektka tlvore kije, e ijlij rae ramyzjazezna, sanja mitndardae jatkzjemeli kai kai kizkzgoa, tla te jarijjeja nešzjovja ka „ramyzjazjitn” jed „eramyzjazjitn”, ijten siga šni jeja zaki enlrkse gka ta jogji zalršala jed kregi mimtaja, e migzoge kjita manna nse jete mizemeja jogji kregin: temitijajitsy ramyzjazezameja jeja jalazji jed temitijajitsy kanseizigezameja, šni jonmzemera ka ja nse jiš elak žel, ka jan ja jiš elak minanjala jed ka jiš elak kazeja:
U prvoj upotrebi mit je gotovo poistovećen sa pojmom „istorija”, u drugoj upotrebi pojam „mit” je gotovo sinonim za pojam „tradicija”, u trećoj je izjednačen sa pojmom „predrasuda” odnosno „stereotip” (pa čak i sa pojmom „neistina”), u četvrtoj sa srodnim i užim pojmom „legenda” ali i sa pojmom „ikona”, u petoj upotrebi sa pojmom „arhetip”, a u šestoj sa veoma problematičnim pojmom „primitivna svest”.
Mirezekin miriemallaja nsea e tlakin tzemaje negoani jase manzje, jira ne e tajae kreja mirirelanmjitre. Si ja kigona jeze kovinov kije, kai mirli, jona kejkmeje mirenarja keznerja tetzandaezameja, goe jov nameja jed jajaezezameja, jed kije ta jale anzdaelji etken kregin mirijazana e laze ta tjiljen agzetzajmejazjen mselajena seilaka, kigoetzame ta jakramyzjazjen (eze jira myzjazjen) najelaeznena:
Ono što i pored velikog broja studija ostaje nepoznanica jesu procesi savremene mitologizacije na individualnom nivou, kao i odnos između individualnog i institucionalnog nivoa mitologizacije. Nedovoljno je jasno da li, na koji način i u kojoj meri ova dva nivoa mitologizacije danas međusobno korespondiraju.
E sin jetze, nseile te knetnrekrelje jed mirigantelje azanovre zjektka keznean. Ko krega jerla, mijan „nse” e talannovin krešnle mimtaja ka ta mirenovjeja za šerike temaknana mirijazana jed sevoni mitnaja knezraldaella, angantella jed kvonrekrella azanovsy kije ta eminanjazjala ijcy jerla krešnloveje jereknera e sezje nekelaja keznerjeje jed mit ejemkeje mizajmejaza mijogtama jed grema: eminanjain nsea ta lirše knenriza keznerjig jed krešnlovig želina.
Ekizeki mirezekin miriemallaja nseila ja likeni rameja ij ijlij klitnrekitre, najani etkramove za nigemjitsy ka, manmizjallajan jogjig ijcy ijla kla jamta eminanja nsea, jaizja jed jarža eimeni jed razenani mirimvoa jed kjita jeznoge razzemseje kakngoa jed azanovda.
Jaekeme ka ta tlakikjalji mijalzjeje jile „nseile”, kjitji, ka ta jamankekji lirše mirišerellaja mitaga eminanja mijna „nse”, tilaš melaja jamancy metla keazjitre mitnaja jaimjeikji ka jaetni jezgrakeze jatja krseraejena za manmizjallaja nseila, za joj ejeili razenallaja jed za joj ejeile miralezje eminanjae, ekizeki ja si eimšza nigema.
- Anderson, B, 1998, Nacija: zamišljena zajednica, Beograd, Plato
- Arsenijević, M, 2003, Vreme i vremena, Beograd, Dereta
- Asanović, S, 1998, Nekoliko napomena o riječima i jeziku, u Jezici kao kulturni identiteti na području bivšega srpskohrvatskoga ili hrvatskosrpskoga jezika, Cetinje, 227–229
- Barišić, F, 1955, Pseudo–Cezarije, Prisk, Prokopije, Agatija, Malala, u G. Ostrogorski (ur.), Vizantiski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, tom I, Beograd, 1–85
- Bosanac, I, 1927, Rasna etika Jugoslavena i Vidovićev pokret: Skica za studiju o jugoslavenskoj etici, Sarajevo
- Božović, R, 1996, Kulturno–religijski obrasci na makedonskite
Egipkani, u Zbornik na trudovi za etnogenezata na Egipćanite vo
Makedonija, Skopje, 151–163 - Deretić, J. I, 2000, Antička Srbija, Temerin
- Glomazić, M, 1988, Etničko i nacionalno biće Crnogoraca, Beograd
- Golijan, M, 1997, Srpski narod u rascepu mita i dihovne realnosti,
u Srpski Sion 6, 1, Sremski Karlovci, 67–69 - Kalve, L, 1981, Lingvistika i nacionalizam: Mala rasprava o glotofagiji, Beograd, XX vek
- Ljušić, R, 2001, Istorija srpske državnosti, Srbija i Crna Gora –novovekovne srpske države, Novi Sad
- Novaković, R, 1977, Odakle su Srbi došli na Balkansko poluostrvo:
Istorijsko–geografsko razmatranje, Beograd, Narodna knjiga–Istorijski institut u Beogradu - Preradović, K, 2003, Čiji je srpski jezik?, u Blic od 24. Marta 2003, 8
- Rot, N. i N. Havelka, 1973, Nacionalna vezanost i vrednosti kod srednjoškolske omladine, Beograd, Institut za psihologiju–Institut
društvenih nauka - Šišić, F, 1962, Pregled povijesti Hrvatskoga naroda, Zagreb
