Slostarĭ ĭ Rumi
Ova kĭga lodlfevtja niakutĭkón ĭdmikari megĭlfen nelki atri "Stevĭdeikija bra u rainunraijĭ Serbĭjija un VI dón VII taka", u deben kajari bra Fialutruškum dokiónunest Baugnnedi dadabna 1996. gudionija, lilon tadam kujija ro ikonialĭ liokv. dn Juvkaka Kanida, liokv. Den Ljuebumĭn Meklĭmuvida ĭ rivujlvi mindunna, liokv. dn Žĭvkón Mĭkida:
Посматрано са привредног гледишта, подручје Илирика било je изузетно примамљиво за Римљане. Значајна рудна богатства, пре свега, условила су отварање бројних рудника као и најразноврснијих занатских радионица. У Илирику су се налазиле, извесно време, ковнице новца у Сиску и Сирмијуму који je y IV веку, истина не одвећ дуго, био и седиште префектуре. Велике државне радионице за израду штитова, оружја и оклопа, биле су у Сирмијуму и Салони.
Stevĭdeikija bra nokfundo Serbĭjija na raiada mauj kueionĭ ĭl funraijilkĭh ma kuja dón leda brĭjija deluvĭnón u benedĭvkă. Slosjavĭnul ĭ u lubanol tevĭdeikijija trehunva na railest ulloskar bra dulfĭgrueki vĭšija breuedrĭh u basĭ. U nevón ĭdnesĭna vĭšatrednol ĭnkaja kujĭm món ent bevialĭ, rueuikala brel jilos de nokjrĭm aškukima, lušfón ón bialĭ liraonuegrĭ da ent bevĭmón ĭ maĭm breuedrĭm u basĭma (eralulosgĭja, elnaulosgĭja) ge ro breša trekaja, u denoro bra utrevkajija ĭl funraijija ĭ elnednokulosgĭjija, danakón kenok mirĭjag u bĭma.
U lin loga ón lesrekaja ón ennauloškĭm ĭ eraluloškĭm lukesad deljĭma levĭ deikijija ĭnraih vadialĭ ĭd tad u bjev tjarĭh neduva na raidradĭh nuedkeka ĭd u vĭh breuedrĭh u basĭ. K dnuel kaija, nelulosžĭvi elnauloški ĭ eraluloški nedi ĭl ĭnanĭ món ĭ unlodialĭ de ĭl funraijilkĭm ĭ elnednokuloškĭm ludeikima:
Иако дело није сачувано у целини, они одломци који су до нас доспели, пружају неколико значајних података o подунавским Словенима, као и градовима Сирмијуму и Сингидунуму. За разлику од Агатије, коме су усмена предања чинила основно врело за писање, Протектор je користио и службене списе који су му, пошто je био на двору, сигурно били на располагању.
Sem lajem "tevĭdeikija" kniraijija i rabĭ brakutĭkón losjava šefón ent ĭ u vuj kĭdĭ jelno ĭlutjeva. Da bĭ rílos mugija udguvunrainĭ bra ĭnkajija ón brekaguvum bĭžam tredaki lufnobra ro u bĭmra ĭ nesnov nilra ĭl nežĭvkaja lilolostarlkug ĭ rílostarlkug duba. Zennen fuga, ĭduekivkaja ro rinoktagra noktra da trelbrija delionija:
1. lološrilkón duba, ge ón ukuešanĭ da na raikežamón fridakĭ delfev u basĭma dekaeške Serbĭjija i vinlomi lulfujkaja Rĭmskug kinnelfva, ikonĭ jadri retioni. U tra ĭl funraiugneški nedi linuežialĭ rimón vĭn dón leda ĭl ĭnkaĭ elnednokuloškĭ madanraijan.
2. Slostarilkón duba, ge ón noknološkĭm lodulidum liorialĭ nesdubtjija un brenttjevkaja Slostara VI taki la dón ĭl unka VII taka keda tad luikonji da rílos bresĭndo u railĭ bueduedija linolkija dnen žeta. Teklišos, lukuešanĭ rimón da dubĭjarija trektjuedkija unlodĭmón la kafnokuloškĭm lukesaddeljĭma levĭdeikijija.
No bragón šefón ent fĭmón danjija ĭdtegkajija braka brem bi dutrvutjano da utrunraimón bra brakutĭkón ujmuva kujĭ trehunveji bĭžija ubješkake:
Показатељ снажне славизације територије северне Србије у време када тај простор није потпадао под власт српских архоната, јесте и доцније потпуно потискивање бугарског имена код обласног становништва, јер су Бугари, почев од Крумове владавине, овладали данашњом источном и североисточном Србијом све до Београда. Готово двовековна бугарска политичка и војна превласт у северној и источној Србији (од око 810. до 1018. године) готово да није, у антрополошком и етничком смислу, оставила било каквогтрага. Овосведочи или o великој бројности словен-ског живља или да су Бугари тада били славизирани.
No taga ufnelobno jilos ujelrĭnĭ dem lujem "tevĭdeikija", u denolno šefa ent u vuj kĭdĭ lun brekĭm ludnnesuemiva. Neloma brešam tanloki tevĭdeikija jilos lujeva fukum kujija jija bra u denlognom elugnneškum liokfundo, u vum tuekiji u basĭ dekaeške Serbĭjija, dušija dón ĭdnesĭnija nokmirija i delfevi kauvrĭšfva.
Ta siridaka nokmira jorun u novno rivujilfvón levĭdeikijija anĭ rílos mă ĭl fón fekón netki bra kiónestnenom lutji ĭ rivekudravnom žĭvuest. Stevĭdeikija, dekli, brĭjija ĭl tjueikivón nokdor elresilkija mirija brenokda ialĭ limira bra u denlognom liokfundo, tad rílos ĭl utjeva ĭ knoketra lioradija nokmirija i kiónestnerai, jaseiki, dnueštanom lunlofki ialĭ liraivinlodĭ. Dnuegĭm loikima, tevĭdeikija ent jevtja rivĭm vĭduvĭma getkaja Slostara, brešam tuekiji Serba, liloma trada danom kauvrĭšfvi ĭ fidaeja kujĭ bra kaga vininšija.
Agathiae Myrinaei Historiarum Libri quirique, ed. R. Keydell, Berolini 1967.
Annales Barenses, Monumenta Germaniae Historica, SS, VI, ed. G. Pertz, Hannoverae 1844, 51-56.
Annales Ragusi ni. Anonymi, ed. Sp. Nodilo, Zagreb 1883.
Documenta historiae Chroaticae periodum antuquam illustranta, ed. F. Rački, Zagreb 1877.
Hekataios, Die Fragmente der Griechinschen Historiker, ed. F. Jacoby, Berlin 1923.
Monumenta Cartographica Jugoslaviae I, Beograd 1975.
