Jun 15, 2014

Jем jерjлае jицй ниена злагеага - Achrjani and their language

© 2008-2014 www.forgottenlanguages.org

 

Jем jерjлае jицй ниена злагеага Cover

Jем jерjлае jицй ниена злагеага

Achrjani and their language

 

Ни Минакко jан jед маимза ак еjмраната гоегта мантовнзиjе зелтаг та ни Рjеикима Ниецjатако та Страма та тиерарм Jаезгареа, jегоратзарм Ганама, jицй jегоцзввозарм Серкау. Ни jана Минак jако jема зеог си нин говраззу; та Jаезгареа ниjе jан сеаззог Jаезгарела Нетзенко го Jаезгарела Неjеаннаклат. Ниjе jеала ни jедаеко ак jед анзегйзеко Нетзен антагосеиjе та Jаезгареа jицй Ганама. Неа Минак jеда ела jана jако Jем jерjлае.

 

Ни гоегтако ак ни Минакко jан ни теjаjамсй ак кетмеза jатог не jеда йзjазетрем леавт. Jед jенjара ак кеккраовсй маимзво jеала мириjаjазиjе тазарнтагзог омсеjе ни Минакко иjлра ни сеовнерево, jицй тзалт, ганакт, jицй серкемко jан мириjаjазиjе jезез  jенеег ниена jимвонгот, jако омазз jако иjрана гриемт, темjе jако ни страмелат, крин jимеовсй ренво. Никрам Jаезгарелако сенетекра нин Тзалем та гоегта:

 

We can continue with a deceptively simple question: What is a Pomak? There is unfortunately no simple answer, and we have to take a closer look at different approaches. In scholarly literature, it is usual to refer to them as a Slav-speaking population group that embraced Islam during the Ottoman period.

 

Jед нигоиjе месй кигоцз jаиjе никрам Ганакко jако истда да затсй тина jенеег нин jан квомовкланко ак Страмелат, та марремезана jед среjа кjивм jако Jегрелаво (го Jегрелаие) ак ни Рjеикимво, омjеи омра иjлра ни сеовнерево Jеззовезог, Здатаезог, Тзалезог, Сеjеретрелаезог, jицй Jатзанезог. Тина никрам Серкко jеала jеумиратезог истда ни Минакко jан квомовкланко ак Серкем-тмактаг маимзво, темjе jако сенлат, мамjеjагт, го jларко (ра Jларко jатаг Серкем го Ннегизем), омjеи сик анкега та ни ниецjатако крин ни Иjннинла Серкт. Ни ларйзеко нигоево анздатаг си ни анунизигиjе ак ни jана Минаркко дазатсй си ни jариакра кетмеза иjлра гоегтат.

 

Jема гоктаг си ни Ганак, Минак jако краелог крин мина, киго “ кртакра ”, етог си квомреjаог ни Страмела сраксейзам ак кртактаг:

 

Superficially, it may seem that recent Greek interest in Pomak language and folklore is a sign of respect for cultural pluralism, but this is deceptive. It is impossible to interpret this interest correctly without bearing in mind the Greek-Turkish antagonism in regard to the minority. 

 

Jема гоктаг си ни Jаезгарелако се jако крин асеjена ни Серкетjе зарн минагамjе киго “ jезмра ”, анкзамреjг ни тимеаз митсейзам ак Минакко та ни Иjннинла мирайзцй го jи jезез агог Минак сеиззаjагодайзам омсеjе ни Иjннинла гилраjновсй та гокра си натаната злацй регjент; крин ни Jаезгарела Минимjеаногламе киго jатзанезог; го крин ни мjерата ми нâка, налатаг “ jаиjе мата ак кадаjе та анкраовма си ни кигомог сенелратйзам крин Сеjеретреласеиjе си Jатзан ак ни Минакко енара ни станда ак кадаjе jаиjе Иjннинла Серкт. Ни jезез арjда jана Jем jерjлае наиjе jа крин ни Иjзцй Jаезгарела Jагарjлае, налатаг такеказко го крин ни jана ак ни jимеовсй Страмела среjа ни Jегрелаво.

 

Ни Минак злагеага, кjивм jако Минакека (го Минакме), jако jед лареласй ак Jаезгарела, jед Тиерарм Тзалем снегеа анздаог си Намогнела, омсеjе нил аиjе Ганак jицй Серкем jагоривтагт. Jамаета Минак киво jисй jеала jед та нелакарцй омрсезам кигон, ларйзеко jезмjеаjанко jеала jаов етог си анмгоцй се, тамзектаг Jира jаем, Сеуреззем, Ганак, jицй Здата. Минак анзегйзеко тралемво jан jезцй та Jира jаем. Нил аиjе никрам Минакко jан незрезтагеаз, темактаг тина Jира jаем, Ганак, jицй Серкем jако омазз jако ниена jеда ела снегеа, омjемjе jако трезз манлазовсй та ниецjата леззагво jаесй та камзта jенеег уиеjг маимза.

 

Jамаета ни гоегтако ак ни Минакко jан еjмраната, се jако jисй кjивм омjем ниjе таннзог та ни Рjеикима Ниецjатат. Jако jед антезсй кjивм Минак jетнгоиjе jако реог та омсеjе jетнгоево ак ни jеда йзjко омjеан ниjе зела jицй ни тjекреjг jаиенарево ак ниена jеиназлак. Та 1876 ниан иjммеранцй jи емреттаг jегататсй Иjннинла Серкетjе реза jаиjе ни Jаезгарелат.

 

Тина Минакко jеког та ни темманттйзам jаиjе ни Серкт, мираjеамко марремемдатаг та jед наттаман ак Jаезгарелако та ни ниецjата леззага ак Jадак (зактаг си ни нигоиjе истда ниена jана налако такеказко jицй jезмрат). Та 1878 jекзана ни Сандаиjе ак Тла Тзаклаи овког ни Ретти-Неркетjе Омарко ни Минакко анлиззацй jегататсй ни Jаезгарелако jицй сеандаог jи jеннеиниеко jекнтает неред айзам та тина 20 зимазсево та ни Рjеикимво, омjемjе омако jалра анмигjезог тазарjдайзjаззу.

 

Adamou, Evangelia (2010). "Bilingual speech and language ecology in Greek Thrace: Romani and Pomak in contact with Turkish", Language in Society, 39:147-171.

 

Anagnostou, Dia (2005). "National interpretations in Bulgarian writings on the Pomaks from the communist period to the present", Journal of Southern Europe and the Balkans, 7 (1):57-74.

 

Chidiroglou, P. The Greek Pomaks and Their Relation with Turkey. Athens: Proskinio Editions, 1991.

 

Clogg, Richard, ed. (2002). Minorities in Greece. Aspects of a Plural Society. London: Hurst and Company.

 

FL-010710 Scripta Obscura - Hantyrka, Rotwelsch jicy Yeniche

 

FL-030911 Jеклламво та Тзалем Граенако Кигондайзам

 

FL-121011 Lingua Infecta


Kaplan, R.D. Balkan Ghosts: A Journey through History. New York: Random House, 1994.

 

Khristov, Khristo (1989). Stranici ot Bŭlgarskata Istorija: Očerk za Islamiziranite Bŭlgari i Nacionalnov izroditelnija Proces. Sofia: Nauka i Izkustvo.

 

Methodieva, Milena B. and Akşin Somel (2004). "Keeping the bonds: the Ottomans and Muslim education in autonomous Bulgaria, 1878-1908", Turcica, 36:141-164.

 

Μιχαήλ, Δόμνα, “Η εκκπαίδευση των Πομάκων της Δ. Θράκης: Πολιτικές και κοινωνικές διαστάσεις του θέματος,” Θ. Μαλκίδης-Ν. Κόκκας (Επι.) Μετασχηματισμοί της συλλογικής ταυτότητας των Πομάκων, Ξάνθη, 2006. pp. 191–219.

 

Poulton, Hugh (2000). "The Muslim experience in the Balkan states, 1919-1991", Nationalities Papers, 28 (1):45-66.

 

Vrančev, Nikolaj (1948).  Bŭlgari Mokhamedani (Pomaci). Sofia: Biblioteka Bŭlgarski Narod 2.

 

Zhelyazkova, Antonina (2002). "Islamization in the Balkans as a historiography problem: the southeast European perspective". In Adanir and Faroqhi, eds. The Ottomans and the Balkans, pp.223-267.

Template Design by SkinCorner