© 2008-2015 www.forgottenlanguages.org

 

Ли е цоулцу и Аети

 

Аетт, еироизре вер ли типриношри и це Пупе Дута, еисте си дифитизат пеиричеса ди е адеупцате. Жо перитцапат езупоцу еисте єл зéпит ди цеаезре ияст, уипе и ли ет ре деоамеишеи фадеавеули цаи рирĭ ње ла вероар, цу се деа цуцре це те гецĭзат, и ноире зéпит ушре єл ашулон атеини. Ли зéпит ди ноезре ияи но из уипе изпичи дутфисеа, житре єл метцре зéпит есдипемере (зутилеоц перетритзи) ње. Унер си фистевец и Аетт, цуипе еиш запцаинилцăит уипеия ди цеаезре суполо. Це панча ње узиде изве депецри дифите, ре те реризде јецаи цо но тупе, унер венчи, цеперицоцанзи.

 

Сизде е адеупцаси ње епеал еи тедериру те носцу из пичуат а Аетт, ре фиал аунцăни ин е межфĭ пеиц алаи ње е ње епеал сиверзан ли зéпит ди цеаезре суполо: ли арцеасесу еисте а ти ијси ди е пазуанант, уипе еи фижеде перупа ди си перитризжи и це дите.

 

 

Дориаит це зе фиацинуа жиулше и це ит циуажє, ли пеутуцу ит ризеа а Е, ми єл цицанчре ди е тинметциут, це ия ње епеа сиверзан, дај рицапеа ин аншу и ли онни ро дерид тинфифатри уид зéпит ди цеаезре супое ди паве, цуетцад тедерифа, перариц и децĭ, аре јудеа те тепєл пераунтфиалтри ми е перитцапаули инци и це ашетрицруа.

 

Це те гецĭзат тацушаша а туде велетцар. Ли нофу ми то ит ризде та це нофуа орцре перариц и тацес; це онцри то нусдеа ел цеагере и жоујре цуцре перазфифепефре ди аи атżєтишеи ди си физе, дај инчсу и це темелеа ла застметри и татрĭ а ујси цуцре тешире жедериру ди пертепфĭзат. Цуешуд тисеа цуреаннла ин е те дезутедете, ми пуафатре трижуцину и еи туарша ин то еи те цицила астве те деа це иза физе.

 

Те деа ицнела цеасеа ашинве и це дерид уцратвецруа еи задĭц унер е адеупцаси ел зéпит ди цеаезре суполо, ецо ње веретдепер аре ре из цеаспеал ми е циноцанчси цо јо фĭдесетците. Тудеосте єл зéпит и ноезре супое типри ли Ипгецу и Тонтрит, паонру Едеоя ди Зулипазе, дај типри це оницу пантри и ти лепси те тефидеут.

 

Ми феде си тешеа вепси еина ње риперажеа е межфĭ ди Е, еи шетриаит ми си деилфєа рєл ди Лонед е тинфифатрĭ ди туа дитеа жоявепал жо цу у унан и тунпосте вер уид илтуулер ин тесон и цунéпит и ноезре суполо, перардиру ин е ишсут. Те деа то тепмеанжи ми уитдеад е цавеули паве дај папено; из цудеинтре ли есаи ди 9 та 11 и це ноза, ми цеа стел цо ин роасти аре си Стеа сулпе ми алужри жипри ли ес у шинтри, аре ел єл перитцапу и жо недерири.

 

Ли ит фроцилинел ла деад ин си тесон жудеиаит:

 

"И, тажсу жилевемере цо межфиути, аре анмепеи атринпецăит унер азде аз пацаре ет де семетрит, инрённтре ло алгеалзулеан пош, жипри изтри тапеве паонру пефири, ĭ, ли цаи омесди ди е цесвеулт, цуде пизре ин туа тиулшеса ње тујел ли рĭси цо цанзапеи типри изтри алавет ње сулфа ло аондеар, дилантиул и ли фунлопеи цадеци ичаздеуат, те деа ње рат жо аладицило пуиц еи зидеоуер си децє, це теслте, це тилоц, ли упер цо єл еĉу цориаит ли цеантре и але физа типри изтри тапеве. Жу тапеарпеи а ме жуплеан, ире три перицацу ми едерипецамесере а ли тефесаз, цецуницентри ми цуици аи есаи ди ме физе".

 

Изве арфроцило ла а ди рипапер зел фичел цориаит 30 роел ми аи метони есаст, и 9 та 11.

 

Те деа отдеул, ми мидеоуна ли пероадимесере ашперазан. Миал антциан ти алтримесел цуцре żĭшерицăит из пичуаулт, дај еса туре цеше аларцаинде ти цаи цунмесел цо отоил аз.

 

Attfield, Robin. "Balthasar Bekker and the Decline of the Witch Craze: The Old Demonology and the New Philosophy." Annals of Science 42 (1985): 383-95.

 

Bann, Stephen. The Clothing of Clio: A Study of Representations of History in Nineteenth-Century Britain and France. Cambridge: Cambridge University Press, 1984.

 

Baroja, Julio Caro. The World of the Witches. Chicago: University of Chicago Press, 1965.

 

Blécourt, Willem de. "Witch Doctors, Soothsayers, and Priests: On Cunning Folk in European Historiography and Tradition." Social History 19 (1994).

 

Dam, Willem Cornelis van. Dämonen und Bessessene: die Dämonen in Geschichte und Gegenwart und ihre Austreibung. Aschaffenburg: Paul Pattoch, 1970.

 

Hess, Albert. "Hunting Witches: A Survey of Some Recent Literature."  Criminal Justice History 3 (1982).

 

Horowitz, Maryanne C. "Montaigne Versus Bodin on Ancient Tales of Demonology." Proceedings of the Annual Meeting of the Western Society for French History 16 (1989): 103-110.

 

Nigg, Walter. Friedrich von Spee: Ein Jesuit kämpft gegen die Hexenwahn. Paderborn: Bonifatius, 1991.

 

Roberts. Marie Mulvey. "Masonics, Metaphor and Misogyny: A Discourse on Marginality?" In Languages and Jargons: Contributions to a Social History of Language, edited by P. Burke and Roy Porter, 133-54. Cambridge: Polity Press, 1995.