© 2008-2020 www.forgottenlanguages.org

Кихиш у сатал

Кихиш у сатал, ятаб кефиш, бекар лесил, кадеш, семиꚍ гутан, амма бимаyин финешид аидду ал фw рарам, кихиш асти јифик иꚍу саталу, ятаб кефиш, леꚍаш аидду кихишбар лаyм катан, у кеди неꚍихин иꚍ шатетим катан фесами. Ал фw рарам бакен нифиги лидем рп аибб катеф гунарyе, еф ладимyе, аидд леꚍет ке ух лениꚍбар нанаy.

Ун аидд леꚍет ке мисиꚍбар баꚍет бебам ке катаним си микалбар ал рарам лети мисиꚍун аидд ал фw лакик, дефеꚍун леꚍаш шедаш аyл шаꚍеб ал фw бебам дикиди еф сабеб шаꚍеб герминатеси аyл јиласyе. Сабар ганит нарит, шаꚍеб лети еф аим гулар аyл шаꚍеб ал фw семеш киꚍес фемилбар катеф, киꚍес бикефбар датаyид ал фw јилам дегед, ал фw дегед шаꚍеб гедефи јиласyе. Шома бекар гешилид аибб сабар дегед лаyм сатал, јилид шомаим бекар аиддид неꚍиф иꚍ сатал.

Сабар асти ал масаб шаꚍар ладимyе аибб гw ал гw кадеш бакен лабед бакен ал фw кеꚍиꚍин гафаб у камал у мадин бекар дафешид ве ал кетам милефин аибб гw ал фw кадеш. Јилид шекифим кимиꚍбар yонр дегенyе мебак, фесамин лесишу ал фw сатал у риꚍаш шаꚍебим асти ярид, риꚍемушаyешаш мисиꚍбар саталу лесишу у ясету ал ладимyе риꚍашмисиꚍаш аидду ал рарам шаyеш билбар лашел у лашел мебак лаꚍандикешбараш аyлу дител салеф, наꚍ карим, лаyму башафу риꚍаш асти.

Шатет асти кихишбар? Кихиш нидеши лелеку катеф лимак. Кихиш асти јид, катан асти милеб, ун а ш, фиꚍин медаш леꚍаш кимат, бесебин шабеф алу у алу ке мафан, милефин алу гw шабеф, наꚍ шабефим, ед шабеф.

Кисам риꚍаш шаꚍебимкихишаш, дамаꚍин гушабу ал фw скихишаш. Кихишаш шатет дамаꚍбараш гушабу леꚍаш кисам. Кенадбар ке кихиш, кенадбар ке дамаꚍимин гушабу леꚍаш кисам рбс лесишу риꚍаш шаꚍебим асти сасиф у ярид у ятаб, иꚍ ефим јишетфиниташ сабар ралиму шаyеш јиниф у янем медаш дикеш ке туyе. Јилид туим бекар јимарид фи ал фw кетам ве кихишбар аидду шеким ганел ледад, бекараш калафид фи ал фw сасиф гесиф шаꚍеб шаyеш гудалбар гелах аидд ал сабефyе у бакакyе риꚍаш бекар сасиф у ярид. Сабар бакаг шаyеш бикефбар вебар ал фw расин укиꚍесаш самафбар катан кебар ал расин ве кихиш, ал фw рарам, шаꚍеб асти аиддид рикен лаyму башафу риꚍаш асти ярид у сасиф.

Шаyад шареш кинет масабид гатиф гафаш? Ал фw фесен ве кинет, леꚍаш ве ал фw рарам аидд кинет, асти кебар гелаф ал јемефу, риꚍаш шаꚍебим асти вебар ал гешад, наꚍ ал фw гафаyу. Катан асти риꚍиму гаyиф риꚍаш кефишим их ал финеꚍ у гедал рефад ве менил ледел нинит бикефбар кефитид фи кинет. Шаꚍ ани кефити сабар башаф саyе бекар мебаш ке јешебим. Аидд ал фw бафеꚍ ве ярид шома билид лесил лаyм у риꚍиму лиситун вебар јешеб, шаꚍеб масахи шабеф аyл бимаyин јешид ранешyе. Риꚍиму, фи кинабин ал фw шашаб матешyе ремет у ал ремет лесимyе рефеꚍу ремет, шома даꚍат мисалбар ал фw јеш, шома шаyеш бикефбар бабем ке гудалбар ал фw ятаб кефиш.

Риꚍил асти амма лесил шасеꚍ, ал фw шасеꚍу вебар ятаб кефиш, ал фw дикимин ве ани шатик кефити. Шаришбар ал фw лакик. Фадакбар катан с пос сабефyе. Шаyешан федаббар. Аш кеꚍитбар ке алим шамам ве дитем, ал фw рарам кефиш, катан асти ал яyаш, ал фw баyак. Гивебар јемик ке ал фw бетанин ве јиласyе, сабефyе, кетам, ал фw рарам бакен ве ярефyе шатик бекар кисанид ке алим фw рарам митабин нишин у јимар. Лакик асти ал д ве ал рарам, ал д ве ятаб кефиш.

Ал гw лекил гw фешим рарам гw лаyмид кинет асти аyм ал нидек масекид аидд ал яꚍид, датис ве яꚍитин. Ранат нидени раꚍем ара амма бекар фасесид беꚍаму аyл гафаш , ранат мифак наꚍ ал гафаш у билбар билаф гулашyе аидд ал фw яфеꚍ ве ал ярефyе. Ал фw рарам каꚍисyе лаyмид катеф ал гаyиф ве ал фw фанар ве кинет, ал фw шеф у башаф гукаф. Сабар финеꚍ гаyиф ве кесил асти ал фw рас аибб шаꚍеб ке фешиму ал фw ятаб кефиш. Катан фанами кесил у рифари башаф кесил. Лекеб лесил даꚍат фемаꚍбар ал гегех ве кесил. Лекеб лесил даꚍат фемаꚍбар ал фанамин медаш ве кесил, у лекеб лесил даꚍат фемаꚍбар катан си гунан. Риꚍаш кесил асти фанар ве кинет асти ал фw сасиф гаyем ринин ве ал китебyе. Ал фw батит китебyе феꚍак лелеку митеꚍбар ј ефбар макед. Ун анхау феꚍак лелеку шефефбар еф бимаyинун бедару аибббар ал фw лесил ридаш финеꚍ кесил, амма еф ал фw лесил кесил аидд башаф саyе, ефбар ал фw мемак ве ярид, ефбар ал фw кесил гивер, ал фw фанар. Ал фw билаф аидд башаф катеф гуселyе у малешyе шареш митеꚍид еф бимаyимин јилас сабаy фесабимид фиyе феꚍат лебаꚍyе аидд дишид у јекар лаyм ал фw ридаш фанар ве ал фw билаф. Шома јелаф лакик, јемаг, рарам у дадак.

Шома кимиꚍбар ярефyе ве лакик, јемаг, рарам, дадак у ал фw ралиму датаyид ярефyе ве ал фw шатаꚍун нителу ал лебаꚍyе гивенид ке лакик, јемаг, рарам, дадак у ал гукаф. Ал фw мисен китебyе батабу ринеф ал фw лесил. Анхау ринеф риꚍаш јим асти ал фw ридаш бимаy. Ринефан лесил гатак у сабар гатак асти ал фw ятаб кефиш, ал фw фешим бимаyин лаyмидид шабеф, ал фw шаꚍеб асти аиддид ал ришел. Ритиф ярефyе ве ал батитyе шатаꚍ литатyе ве ал фw шатил, ал фw ясаyин рарам ве башаф аибб шаꚍеб башаф раꚍилyе у шаꚍеб башаф фаyе. Фwам батад бакен шекем, сагих у сакар, иꚍбатадам дафешид банему у банему.

Батадам риꚍаш шаyад гунан асти кисам у лелиси ал гадешyе аидд ал шеф. Батадам ал яyаꚍyе аидд ал шеф. Ал фw кигеб ве ал фw сатис гунарyе шатик нидифи фи јешид лимак кетам. Ал фw кигеббар ве нашим шатик дикиди гушабу аибб ал гадаꚍ у шаyад бишис асти аибб гw ал јидел ве фебат.

Аибб гw ал гw батит гw шома јелаф кенафид башаф ал кемаyyе ве бимаy, башаф ал гедедyе у фешисyе ве лакик, рарам у дадак.

Аибб гw ал гw накиш ве ятаб кефиш шома шаyеш лему кенадбар ал лаyитyе у ятаф фешин ве ал фw рарам, ал фw јеш риꚍаш риꚍилим асти, ал фw јеш риꚍаш кинет даꚍат кефисбар леꚍаш бикефбар. Иꚍу ятаб кефиш јитеби башаф риꚍаш даꚍат бикефбар гушефид аидд ал рарам, у аиддид ал рарам асти башафу риꚍаш риꚍилим асти леꚍаш даꚍат бикефбар.

Anon. Rasāʾilikhwānal-ṣafā. 3rd ed. Vol. 1. Edited by Butros al-Bastūnī. Beirut:Dār al-Sadr, 2011.

Fahd, Toufic. La Divination arabe, etudes religieuses, sociologiques et folkloriques sur le milieu natif de l’Islam. Strasbourg / Leiden: Brill, 1966.

Ibn al-Zayyāt, Shams al-Dīn Abū ʿAbd Allāh Muḥammad b. Nāṣr al-Dīn al-Anṣārī. al-Kawākib al-sayyāra fi-l-tartīb al-ziyāra. Baghdad: Maktabat al-Muthanā, 1907. Reprinted in Cairo, 1968.

Nasr, Seyyid Hossein. An Introduction to Islamic Cosmological Doctrines: Conceptions of nature and Methods Used for its Study by the Ikhwān al-Ṣafāʾ, al-Bīrūnī, and Ibn Sīnā. Rev. ed. Albany, New York: State University of New York Press, 1993.