Nov 17, 2011

Не Ловарем Злагеага

 Ne Lovarem Zlageaga Cover

 

Не Ловарем Злагеага

 

 

Ни Ловарем злагеага jако дазатзацй jаиjе jема риендазиjе 350 татмремренеко истда jеала сеина си зегjесй та ни заррсегоиjе ак ман-Ринла Ловареа та jегоратзарм Сеазу. Ни татмремренеко сеилра jед темла ак jарзиjе кела jенанцй уарт, кдатаг крин ни китаз кеарзана ак ни тецз сеовнериjе си ни неккза ак ни кертсй сеовнериjе JаМ. Ни темиков злагеага кецй jисй терлела Ринла сеизнеаз амлатйзам jицй ни теманацй ак Здата тани ни jегоратзарм мгоренеко ак ни Сеазела мовтатеза кертаг ни тамнецй jицй кертсй сеовнерево JаМ.

 

Ловарем jеако jи никрам квомовклант. Ловарем татмремренеко jеала jаов киена да тсево темдазанцй стриегjеиесй нитсй ак ман-Ринла Ловареа jако омазз jако та заррсегоево зутаг си ни jегоцз jицй атин. Ни сеиннеjсеиjе ак Jекреа, омjемjе jако тседаог та ни Ми Релра лаззаиjе jед кав кезиназарко тазлацй крин ни Jекредаем Та, наркко ни тиерарм зенсе.

 

Ни римк татмремренеко да Омëрнзамjе jицй ни лирела занко крин Герта, jаицз тсево зимдаог та ни лаззаиjе ак ни Гаез Релра та Jетнирела Сеартацзеа, нарк ни jегорарjнитсй jаиенару. Ловарем татмремренеко jеала jаов еjмилраог jако кана атсй jако Сревоза да ни jеацй ак ни Jекредаем. Ни нитсй jоj аеналасй тиерма киго Ловарем татмремренеко jако ни тламнеариjе ак ни гикквоко Ансеа да Jардазза jетсй атсй ак Воза. Ни анзегйзеко тламнеариjе да З`агиза ке Сеазаззи та ни лаззаиjе ак ни Меала Релра jако jирана миртамемаз тиерма, уеазктаг jарзиjе jед кеарзана ак ни синаз jенjара ак Ловарем заант.

 

Jонмгонласй татмремренеко сеина jезти крин Макила jицй Лемовза та ни тиецз, крин Ннезаjаззеjа jицй Jаззеjи зимдаог jезнег ни Меала Релра, крин Иjкрази, тседаог атсй ак ни Меала да ни jеацй ак ни Jекредаем Та, jицй крин Герта та ни лаззаиjе ак ни Гаез Релра. Jема гоктаг си Зелу, ни Ловаре jер релог та jегоратзарм Сеазиjе jако аезво крин ни СриjлаВар. Зелиjе jема иецj ак ни jер релаз ак ни Ловаре jако кемререиеко (да омако jед jеда ела ак Ловарем Макеа), jаесй ни кда ак ни jер релаз ак Ловарем-тмактаг маимзво jонмзеог jаиjе jеко саза jако зеказиjе си jа jема ерда.

 

Jер мjеизигемаз алековма митанко си ни калазимновсй ак jи такамовковсй Jер неАга сезнеан та стеко jана те jегонзиjе jекзана ни jагтаjтаг ак ни кертсй неззовjен JаМ (Кигизаре 1988; Рекгваиjе 1979). Ни сегомеко ак Ловарем татмремренеко сенететнко jезнитсй амизетелазиjе ак сви амеграмjем сумво, лирела татмремренеко jицй кеjрариjе татмремренет, омсеjе амjе сума jема иецjтаг киго jема риендазиjе неа-jеазов ак ни синаз jенjара ак татмремренет.

 

Лирела занко омра татмреjаог не иjjаjамнко темjе jако jарнеза мизакево, jазз анмземако ак jезмjеаjарем саjазант, jарнеза омрсетаг jонмзановнт, jицй ни jелакзво ак jарнеза маезт, jезез  ак омjемjе омра сеиннеттйзjог киго когемдайзам да анзегйзеко тламнеарево.

 

 

 

sep5

 

Beeler, M. S. 1981. “Venetic revisited.” In Y. Arbeitman and A. Bomhard (eds.), Bono Homini Donum. Essays in Historical Linguistics in Memory of J. Alexander Kerns, part I, pp. 65–71. Amsterdam: John Benjamins.

Berman, H. 1973. “Word order in Venetic.” Journal of Indo-European Studies 1:252–256.


Carruba, O. 1976. “La posizione linguistica del venetico.” Athenaeum, fascicolo speciale, pp. 110–121.


Cristofani, M. 1979. “Recent advances in Etruscan epigraphy and language.” In D. and F. R. Ridgway (eds.), Italy before the Romans: The Iron Age, Orientalizing and Etruscan Periods, pp. 373–412. London/New York/San Francisco: Academic Press.


Eska, J. F. 1995. “Observations on the thematic genitive singular in Lepontic and Hispano-Celtic.” In J. R. Eska, R. Geraint Gruffydd, and N. Jacobs (eds.), Hispano-Gallo-Brittonica. Essays in Honour of Professor D. Ellis Evans on the Occasion of his Sixty-fifth Birthday, pp. 33–46. Cardiff: University ofWales Press.


Eska, J. F. and R.Wallace. 1999. “The linguistic milieu of ∗Oderzo 7.” Historische Sprachforschung 109:122–136.


Euler,W. 1993. “Oskisch-Umbrisch, Venetisch und Lateinisch.” In H. Rix (ed.), Oskisch-Umbrisch. Texte und Grammatik. Arbeitstagung der Indogermanischen Gesellschaft und der Societ`a Italiana di Glottologia vom 25. bis 28. September 1991 in Freiburg, pp. 96–105.Wiesbaden: Dr. Ludwig Reichert.


Fogolari, G. 1988. “La cultura.” In G. Fogolari and A. L. Prosdocimi (eds.), I Veneti antichi. Lingua e cultura, pp. 15–195. Padova: Studio Editoriale Programma.


Gambiari, F. G. and G. Colonna. 1988. “Il bicchiere con iscrizione arcaica da Castelletto ticino e l’adozione della scrittura nell’Italia nord-occidentale.” Studi etruschi 54:119–164.


Lejeune, M. 1973. “The Venetic vocabulary of relations between persons.” Journal of Indo-European Studies 1:345–351.


Pandolfini, M. and A. L. Prosdocimi. 1990. Alfabetari e insegnamento della scrittura in Etruria e nell’Italia antica. Biblioteca di “Stu di etruschi” 20. Firenze: Leo S. Olschki.


Pellegrini, G. B. and A. L. Prosdocimi. 1967. La lingua venetica I. Le iscrizioni. Firenze: Istituto di glottologia dell’Universit`a di Padova – Circolo Linguistico Fiorentino.


Polomé, E. 1966. “The position of Illyrian and Venetic.” In H. Birnbaum and J. Puhvel (eds.), Ancient Indo-European Dialects, pp. 59–76. Berkeley/Los Angeles: University of California Press.


Prosdocimi, A. L. 1972. “Venetico.” Studi etruschi 40:193–245.


Ridgway, F. R. 1979. “The Este and Golasecca cultures: a chronological guide.” In D. and F. R. Ridgway (eds.), Italy before the Romans: The Iron Age, Orientalizing and Etruscan Periods, pp. 419–487. London/New York/San Francisco: Academic Press.


Wachter, R. 1986. “Die etruskische und venetische Silbenpunktierung.” Museum Helveticum 43:111–126.

Template Design by SkinCorner