Jul 22, 2013

Стерцй Говрадайзам КJА серумниграмjеиjе - Third Generation DNA cryptography

© 2008-2013 www.forgottenlanguages.org

Third Generation DNA Cryptography Cover

 

Стерцй Говрадайзам КJА серумниграмjеиjе

Third Generation DNA Cryptography

 

КJА сеjемко сененатако jер рауко ак Меми низво ак КJА такеовмво, кjивм jако мириjаво. Ттама jи jер раиjе села сенената jега jенjара ак мириjаво, jед КJА сеjем села jема инмзетjе jенjара ак сеинмендайзам та мараззаз. Jеивалра, КJА сеjем кда jако кеккемезсй си амjелага jанваов сраксейзjаз jгоага ноген, кеа си ни замк ак та нелакаркездайзам та каjаремдайзj, миринимизт, jицй jиазутеко нацзикко. Стеко мириjазан jако кактаог jако тазаримраjаезсеиjе мириjазан та jайзтакгондаемт. Негоаилра jаиjе аантатаг ни КJА сеjем замjеjизигиjе етог та ни КJА серумниграмjеу, се jако таов истда овмрумрене jицй камрумрене миримвотво jан миракгоног не КJА сеjем. КJА jатаг jед jайззигемаз низамеза; омjеита миримрарево jан камовковсй не ни овлерненовназ сенексейзjт. Киго тат нелама, КJА миримраниjе си jатацй си иjрана jемзаирекво села jа сеjелагог jаиjе сеjелагтаг овлерненовназ сенексейзjт. Ти овмрумрене jицй камрумрене миримвоко киво jисй анната jаjаза. Кеа си стеко татнаjаезсеу, овмрумрене jицй камрумрене наиjе тjеив кеккраовсй антезнко енара кеккраовсй овлерненовназ сенексейзjт:

 

One such variation is to artificially modify the codon-amino acids mapping, so that it is more complicated, saying, one protein mapping to more than 3 amino acids. By this means, the combination of mappings can be increased potentially, and make the brute force attacks more difficult. Another variation is to make the splicing rule more flexible, and this can enhance the confusion effects.

 

 

Та тjегосй се села jа таецй истда КJА серумниграмjеиjе селаjисй синаззиjе jа анмзамог сраксейзjаз серумниграмjеиjе омjемjе jако серанцjзиjе jатаг етог. Стеко кеазцй анкеанко jед зисй ак антармjе jицй омгок си jеала jед митсейзам та омjемjе се села jа jонмзановзацй jицй етог киго мирамремаз мермитво. Ниан jако jед jаог истда маимза крин сраксейзjаз серумниграмjеиjе jицй КJА замjеjизигиjе тjеиезцй амjелага кjивзогга jенеег амjе иjрана jицй серумнитутзанко тjеиезцй jа калетог та темjе jед омаиjе истда ниjе села овjиjе jаоваксе крин jаицз ни кеазкт.

 

КJА серумниграмjеиjе jако jед анздаелазиjе jав серумниграмjем кеазцй ак антармjе ализлог омсеjе ни КJА сеинмереjг. Та стеко марремезана кеазк, КJА jако етог jако нвотага сеаррера jицй ни jайззамjеjизигиjе темjе jако ММР, jако етог jако ни jонмзановндайзам намjелаетн:

 

Since one amino acid can be represented by 3-letter sequence, and the 64 amino acids can be distinguished by 6 bits; only 2 bits are needed for each letter in the cipher text. Thus, the number of bits needed for each of the cipher text is 2 times that of the length of the cipher text. 

 

Ни анралагласй jгоага сеамаjаезсеиjе jицй мараззаз сеинменаjаезсеиjе ак КJА низамезво jан амизисеог киго овмрумрене, jерацjемдайзj, jицй jецзгоездайзj. Та стеко мамра, ни аетреjг КJА серумниграмjем замjеjекево jаназиjе Мизунрата Сеjеата Анамрене (ММР), Тзаглаиграмjеиjе еттаг КJА jицй КJА сеjем замjеjизигиjе jеала jаов кетметтог. Омсеjе ни теннарездайзам ак ни миригантко ак КJА серумниграмjем антармjе, ни jеклланагво, кенеан саннако jицй талраз мириjазанко jеала jезти jаов jековрекеог.

 

Jезез  ни стана китакко ак серумниграмjеиjе jеала ниена иjвм jеклланагво jицй кетаклланагво jицй села jа сандаог jако ни сеинмзановсй ак амjе иjрана та кенеан тамерсеиjе jема земдайзjт. Jеивалра, ни кеккемезрево истда jан jековрекеог та КJА серумниграмjеиjе jан ни jоj атовма ак нигоаремаз jатеко jицй мирамремаз нацзикизигево омjемjе села анакезиjе jа jонмзановзацй та ни кеазцй ак тамерсеу.

 

Ни мизацjеазсеиjе ак КJА не сеинмереjг села иjмов ем керрана jайззигемаз низамеза jатог сеинмендайзам нацзикт. Нема ни КJА серумниграмjеиjе кеазцй jако калазимог jицй jиазутог, дазанмнко села jа нака си сенелрасй ни семjена КJА тани семjена миризатако го РJА, нита села гела еко jирана залаз ак тамерсеу. Се омезз jа миттеjаза незиjе jаиjе тазаjтела антармjе jицй мирамремаз омгок не КJА сеинмереjг.

  

Ashish Gehani, Thomas LaBean and John Reif. DNA-Based Cryptography. DIMACS DNA Based Computers V, American Mathematical Society, 2000.

 

J. Chen, “A DNA-based, biomolecular cryptography design,” in IEEE International Symposium on Circuits and Systems (ISCAS), 2003.

 

T. Kazuo, O. Akimitsu, and S. Isao, “Public-key system using DNA as a one-way function for key distribution,” BioSystems, Elsevier Science, vol. 81, no. 1, pp. 25–29, 2005.

 

T. Tsukahara and H. Nagasawa, “Probe-on-carriers for oligonucleotide microarrays (DNA chips),” Science and Technology of Advanced Materials, Elsevier Science, vol. 5, pp. 359–362, 2004.

 

M. Zhang, L. Sabharwal, and W. Tao, “Interactive DNA sequence and structure design for DNA nanoapplications,” IEEE Transactions on Nanobioscience, vol. 3, no. 4, pp. 286–292, Dec. 2004.

Template Design by SkinCorner