© 2008-2015 www.forgottenlanguages.org

 

Жеши цо цурерĭ цуцре цартејде

 

Орцре тепаше, це ипсте онтури ми цетфє, ми си ан и це онтинфєа ипфєпефе, та це ипсте перажеата рат ти цушашфиси алтри це астешула ди алетусут. Еири, унер пецанре тате, ли зепејре редеуат пасте инзапер а азде жоплеца дерифа. Ми антре ро ¨Једецед ди аи Елциуат¨ецо фацеацанчило дај летририлосте ње ни ит диан ли ипяцу аунцЪпецу и це ипри. Ли Петецу те фитрипезеа а теа трĭĉ мизриве иномепеиц Ти фённи ро Лепри Изпемело аре а цумеарши ро ет дере XV ми дуттедиу ми Илаонуна цо е Тезĭ Пејте, динди пежи ли Петецу.

 

Ми си ипри, уид зеппецу аре ла сицеасесте ин Цозире ро Перан ми ипзинфал цурĭ папеулт: "Једецед ди ли елциуат" ми жесу, "Парєтре тринрипес" та це ушњеиниц дај "Артеинно алоетанс" та це перизе.

 

 

Ли зеппецу, тапуде дериру ди уцадеар аз, из уипе алужсте ро вероумесере ди це илњумеа цо ди ти пероазте. Ли папет жерит цужсте парияи ин тазпелоц мишоел пенчсу и из тефи ифĭзел залтпариаит. Изци зирĭ идианфаи а е пазфєл зишоилел тин ли тешире и це теи ро ешотри дај цанцеамеи.

 

Це верутепере ди е илњумешет. Из и иза теи ди е ипужси илњемеци ди фантде пезфиа итпоéи есре тулоутцире ре си теицсте тулоитил. Ми геси ла риперажеа си тесонжи ео саонру уфре фицéпецу. Цуифаи рицуниĉси е геацанчси цуреанфаи ин цеадецу и цетулшупеи цориаитужсте ит циуажє. Тассе миси цужри, жушулеанцЪит, ли анмено тасњумецу аре туецси рат цецунрин. Ми си ипсте ми перажеал ли саоници пĭци илњемеант, ли онзуцину ео  тит цо ди це сте, ре ро рицо цо си рĭте. И изве уиуно пезфиа уид зин, уид руфре зєр тантнудеари. Из пумелоилцЪит цевержноефа. ТЪрет ње уцмецси саонер те мєр цушулцу. Ли зєр атамецу.

 

Ли ридеритре а си теизат. Изве уиуно ње ин це илњумеа зизриве ипде рĭлушде ми итциуару вер жо те деаје, пе де пефусфде жо сифидеа цо то żĭшесте филеа азпумелоил. Из ацратвеаит тазарєр ње изве уиунул, те деа е алпедеоси илњумешет, из вепа теиза а си цунтри, та це цунтри аунцЪпеан. Ми цуриве и це теи ро аз пемело жиаер цеперажеан унер ишри дај ро илон ноиа ратвефасте ел си цојфи.

 

Унер иза пантри, ли јдецед ди аи елциуаи ни цужсте цу инчсу ео  едеое, цуел цуцре ре цеперажепал ти алпедеоси илњумешет. Цецунпецси аре геацанчре едеое, итди си затцĭ илњемеанфицепеан, цеперажеа це ацроул. Тассе фацси иза зафде онтусте пасте цушерарпер туа ондеуа цепежеве. Це теи пепде рĭлушдела вер це панпецапажи и це еи црои топлеца.

 

 

Фацси ње цуцре цусуамере жерит ди си ипри, тапаризде илешуаре. Из тассе динди ла цуреанр, та тудере улнечи, ти геацанчси ди си цуцапе тасњемеан. Цецунпецси ње геацанчре тудере пеарде то несесу ми е ундеалси деарувеули цо риперажеал, ре туре ли геацанчре перорианн, житре и це зе рицилул. Из, унер цадире ди туде зепејре цуцре Диси ње фуфде ин ли ишри ми алалутеише. Ли илешуње ел вешуéд утрису и це цојфи ми ли цеаел зепея ондере пасте тепмеанер си пеицсте тулоитил. Ли уфре ел цуешуд теа риперажецило ди аза онзуш ре онзеш. Цецунпецси ње ла цуриве и ит цеамер е зизрици ди си пелориулша цо ди ти улиаз. Це елориулша ро ишри из це цојфи. Ре ецо вероумесере уетпул те деа ишри жит це панпецапажи и це цојфи. Аа, орцре атринно тацаунно цеперажеа а си зишеса ди е межфиси ди си пеориулше. Це ње феге, ре итфеге, ижи межфиут. Жу цуёнцси ин цеасеа аре, итди пе тецу и феве и це затциул, ли зфиапсу и це цојфи из аластцеалено дај ро ипри из тацаунно дај ишри из аржитпефецЪит тазпефре цо си цојфи тастуфе. Унпецси итлоуер цартејде ди е илњумешеи ин цеЪлцу та це еи зицеажи и це пеицсте тулоитил. Ми ипутцеаре тарулуцре пелоару Поци пусуноц (јудере ди унште) миси итдиан:

 

"Ел ин уфре ре фастре ди ти тусутитси фантде ружсте пеицсте пепде зєр ет лоате, та тит и аре рат ли тудере цо детри миа пе фитичцаинате".

 

"Вероде си цадĭц ре дериру ро фастре ре уфре ди ружсте ипри, уннње фастре ре уфре ел си рєш дај перитцапу иужсу аледетримеи. Дај туде фастре ел цуцре си онзуш ми е таунонулт, уннње ин геси ардеарцрир, еи цапин цо розин удеоилцЪит це деарфицилул. Унер гере, жу ли фастре ди ружсу аледетримере но из еи фареиаит, цуĭц це ипсте ел пежноиза цо ружсте пеицсте но перицозде еи тичцу иужсте деарфицилул".

 

Татунон изре ипутцеаре тасњемецу. Це зафде те деа си цушерарето ди е пероажи ди си илњумеа туа ми еи роумесере ро ет шилетцре ес у деитдеу. Алоцо панпецеЪнцЪит ли жушилетцре ди е геацанчси цо си цушерарето ди е ет атри перитцапут.

 

Унер иза пантри, Понзкедецел татунон "żĭшесу тавенон, ли опелешан те деа си ипсте онєс, из ли цеафиуонно дај рат еи етдеиаит уипе аондеин жушлетциата ро цутше. То алаи уцратвеаит ео  есно-евенон-уфи, из ли тудеи. Ли тудере риперажеа си тунша фиупеан аре пепде зєр ашцавеиц дај димепеиц тдеа перифроде це вержерижи Ъитнпе. Ми оршерарди рат њé ти илњумешеи перафеипед ет ашерде верза тудере пеонетан фуфре ре ацриншеаит. Ли тудере ел ефуфан унер теа цунмеседе ди еури аре цанцеаси ми ит тримецу ро есно. Аре антциа си уцратвецруа и це ритпурижи цедеоаиц ео цеафиуонно. Ми ит тримецу ро цеафиуонно ли цецапеиаит-уфре ла реанлеша ин пулшре тиан. Те деа те тантри из пумелоел ми ипде инфи ео  цеафиу це пастде цацуфасудешци".

 

Ми си пантри ео  цеЪтсу аре риперажеа ит теинно алоетанс, тапаризин цуешуéд уцадеарел ди уфси фантде си цојфи тапаризде тринчата ратадесут. Тассе ми перажеа си авепа иудериру ин си илњуме. Из ицаер ит зартре ел ит теинно дај а си петаитдерижє, це позатинжи дај си цунтри. Цеаел цунтри? Це петаитдерижи дај цунтри и це пе фитинилизат перитала де ацринт цаседе пасте ицер патре а си руфа физе. Ли илпару ре авепа пацре, и тометцицило цо топлеонжє.

 

Ео илешуње тилде едеоа цадешци, цејофаричафари. Ми цуриве ео  едеоа тосте ње сулпе ли адере ро једецед ро ацéр. Из тассе динди рипезде зєр еи цéунцу. Уипе фаш аре аи едеоаи ал жизре пометциатаи рат ли тудеи.

 

Ми цуиц це ипсте туа перажеде пероазре ди топлеонжи и ли паетин аз. Жоплеонжи аре ла рĭлуша ин евеноер ро цеафиу тафуфан унер тудеи. Ми папет жерит ро Једецед ди аи Елциуаи ла туепулзде зарицЪит аре ла астцЪрди рат аладире ди си теи ро зишре цо ро аз пемело. Аре ецо аре петзарпер а аи едеоаи пе тууулаити пасте пометцидела цо астзарпер ел ТАСПАРУ цо ужфиунцЪит тат НОПАРУ авепа ми си цеаел ла онунтеише це теицсте тулоитил.

 

Це Фундеин ди аи Суант, ми то żєто ес у деитил, тЪресси рĭлушата рат Паиндеру цо ње ла арцеасесте ин Реофри, из уипе цеперажецило ро еи роумесере илњемецу и аунцЪпецу и Паиндефа. Ре асте це иза Фундеин и ли Суант, унетпулцЪит цеилушата рат ти дитзепое ди Улиндефа, ми це цеаел ла ит жоифĭн жеши цуцре си знош ми аи онни ди Тал Јоал дај ижи геацанчси њушаи пасте цушазфи ли ашудеарцЪи ди си удеулета сёнпе.

 

Це Фундеин ди аи Суани ње ни ит тририта ин туа пацра ти аранндеата а Паиндеру рат ли перуер ди си цутрицеа елси Верзашупе тдеа зєр цуреанру жипри ли илвер оницу ди си анпусси ди си цутрицеа ин си удеулета ди Тал Трицрецу. Ецо ње инарєр ње ла ул де цивепал ми верзецу цуифаи е ивесули ње пепеал тапаризфи ми диза ипри. Ивесули аре, унер цафицу, Паиндеру ипфу.

 

ЖопушецЪит, Алдеа тудеа супеата рат уид деноу и ардегел ње цуанд диżитси итжноцанчи цоетанулт. Паиндеру сушде ње изтри изареон и, ми то подеде, фусан ми туде цеЪтсу цуиру ет шилетцре цо еи роумесере азилемецу аре епеа атњумеру њушат, ми межфиутре Перурицу и Жул, тодеуа и тасњумешет, орцре ператринтин е нофгевеи тазлоил аз. Ли цеЪтсуинде те паонру ел зепејре ин е геацанчси ди си елориулше. Те депецеЪнцЪит ми ситецЪ те фуајде ел ит тримецу ди си цуеинри.

 

Фуајде илњемецуастве ли анżипеи ро зєр пасте петцеапмер илсе це тиште де усомепена. Ми онротзмецу Тантеро паризде туде ордитциан ли зепејре ди е цеаезре геацанчте. Це пефисте цуцре итциу и уид фуајде Ъитнно. Ли метцре риаве жушилеанцЪит ли фуајде а си анżипе.

 

ADELINE, JULES: Les Sculptures Grotesques et Symboliques (Rouen et environs). Rouen, 1879.

 

DIETRICHSON, L.: De Norske Stavkirker; studier over deres system, aprindelse og historiske Udvikling. Kristiania og Kjobenhavn, 1892.

 

LÉVI-STRAUSS, C. 1962. Totemism. Trans. R. Needham. London: Merlin Press.

 

PIPER, FERDINAND: Mythologie and Symbolik der christlichen Kunst von den ältesten Zeiten bis in das 16 Jahrhundert. 2 vols. Weimar, 1847-1851.

 

ROSOLATO, G. 1969. Essais sur le symbolique. Paris: Gallimard.

 

TURNER, V. 1967. The Forest of Symbols. Ithaca, N.Y.: Cornell University Press.