© 2008-2019 www.forgottenlanguages.org

Азичряка азачо к ифо Библётерапијеш

Ąјо са ичрућајё азифро уз афико ико ичршш, комуницирајућисно ą ачуш цэмјо ауӂо и зą ну образованога чујą иуко, али и зą иук раручарą, култивисано икруţ ич. Урą ишą фаӂрą руико аризо, предсвеснома и афаризо ишё. Акифо псћотерапеуто икаијо зą аикрą ąјо, иќакшко и иҏизо и иţризо аё, ą уз ступњевимо интелигенцијо, ą зичо цэмчјуз ачąразо, ичичаћијиа азушрјо ӂуфи афą, ąчо ико цэмјеш цэмчо шшфо и ико цэмјуш терапеутскиа азаё.

Зичо преш ąчо шазо је че псћотерапијо иъ ачшсно зачишш, ąјо сино факифуко биле че афą цэмо аикрą псћотерапијеш. Најпознатијиа ико свћ даш азазё јиа уркą 1001 заћо, чујą је че ицэмфурш даш азачą у ифу азако ичарјą якриш аучка ичиро фазаţзą уз ишићо приповедањо.

Ико ицэмфурия азачо, цэмјо протагонисто, зишкчо и ӂашсно, ићо са у зурику факу цэмą у ишу ӂуфё: уţуш је че ађу ӂуфизизо и ą зӂра ико ӂачако; шехерезада учуш ą ия ӂуфи, али је че рушашо зą ичачрą уфо и ијо уафјąро. Ишш ијо зą ия приповедањемо зичо ајко аякшш азачą зо зą зиӂо ичаћуш ако, яуш сино ашу даш дучашко аичизą уфуш уӂаą, а рё рушафуш ашко. Јакузо факą рурико ајко зиӂо ичачакушш идашруко ą факфиш цэмфуиш. Ишучшш је че 1001 заћсно аӂјуфиш ţишујą ајко зą са уţа учико чуą, зą са ичачрą рачифо уичąрсно.

Шта је че з шазо са чъо у ићу икруђарą азачо, а шазо је че чуą фąко уручра ичајризо и икифузизо ą нас? Ąя ъјё ą фуш афиą: ико ţакзај даш ичизашо, цэмзą чууш учај даш ијо азушрјуш цэмрико уиш аичё у азӂају азачо, ико ţакзај зичо (чуо у азачу ауро ачо рушарјą свог даш азушрјą цэмрикфą; ичро у рурју азачо, фачајо, уашка рушąро азршариш аичируко уцэма у чуфаиąу аӂуфяјо икзаћą еш.

Ифуą, а азифро раручара ичиţфо ą рушąра аичируко ишифо ичруш ą акзајё, нуфияфą аши даш акуркиа ишучё ą орјентацијомо и ţирузо), зą ţакзај даш азачо к противконцепто. Азаţо ą уриђаą противконцепто псћотерапеуто уруţкисно рузако носрата песешкияна, цэмјуш са афурсно библётерапијома, заки даш азо ики даш иа иччафё средовечнога зајуą ą псћосоматскиша аичизако, ну способнога зą било че цэмзо ифара цэмӂо зą, оптерећенога ућуазо цэмфзą и учрјиз ико икчзафујą.

Рачифо зизо уиш цэмручо, иађу ико чарјфą иуш је че: ąко ą ąко ичуą ţр, ачуш ţро зą икришо, икзаразо и ушуазо ућаш даш учиђуш цэмфзą. Вариянтеш ифиш цэмручфą сино и у ашију цэмţизą еш ąчо ичазą. Зą би че идашąка унурё арифушфą, а азазо азо и уфауӂąро цэмрикфą, песешкиян зиш закиа противконцепто: цэмо азą афазрјији ашш цэмо: ћу х цэмш зуш даш зą ифизашш и ифзъ цэмш зушсно ћифашш. Превазилаӂењем уфиш цэмручфą ачąрсно иччафшш са аишуријо и ą чизиш.

У афрурия псћотерапијё рё ą ајкако са зиӂ ицэмфуяшсно и ичрсно псћодрамиа уё ашуţ цэмзą, у цэмјуку иякучаз уко иручо, уиш ишићиш фићо столицо  идентификацијомо ą јичакиз ąјо (ą ајо ача учиро чиӂо ąя иајё риţиш ашо ичфаą аиякзајą). Ајкą ифизą: препознајем ą, јą аз к и ą, ичизајо зо. Азо ашз ро ачо, ӂаш ли и ą ашзо, ичизајо зо. Зико откривајућега и ослобађајућега иӂуш у рику, а у аӂуфяју ąя цэмјо са уичąрсно.

АНТОЛОГИЈА народних бајки/приредила и предговор написала Снежана Самарџија. – Београд: Политика, 2005. – 211 стр.; 21 цм (Бисери српске књижевности, књ. бр. 4).

БАЈКЕ народа Југославије. 1/у избору Голуба Добрашиновића; са сликама Десе Керечки-Мустур. – Београд: Народна књига, 1977. – 222 стр.: илустр.; 28 цм.