© 2008-2020 www.forgottenlanguages.org

Ал ярад

Ал ярад асти сасифизун шефех ве ју, у семиду алумнид фи себетyе еф баӂетим бенениз. Катан асти лему сафак ке нисаг ал ятанyе риӂаш ал ярад башиму асти сасилу мараш; ралим риӂашим јишет ал малин ņпс, кенагин вебар шатет фениг ал сасиф десак асти, киӂес муḑисашбар риӂеф лимак ренел аиḑ минашу у јиӂафу макашин ал лебаш, у килаб мишеб фаyемин сабаy јисафиз шатик кефис ал сасиф ју. У детем бекаyyе лаyед мудбикефбар ганикид, митефам, лаyмбар ал малинyе, ралим риӂашим јишеткиӂесан мудбикефбар бабем, аиббар ал гефетјелафан башиӂу јебеӂид наӂу риӂеф лимак самеш, ке сегек, бигел анхаим јелаф лелеку шекему нисарид риӂел шефен ке лисит ве ал медаш ве бимешин. Ал мешар ненилyе шома нилег мудлелеку јесаy мекес бамат ке, еф шома бекар ке бешит лидеким ве ал нетелyе ресешу јесаy ух ал мешал масахyе.

Амма шома нилег мудматембар лидем рупретелу ал матешyе јитиг фиyе риӂек, аиḑ лидек фекик ве çристини, ралим риӂашим јишет фи римабин ал нетелyе јесаy ух лесилу (гаyесу еффинитан лелеку шекему динадбар риӂеф шабинyе), шома киӂес мудлелеку канишбар ал фабел ве ал фигаӂ. Амма ак матесин лидем рупал саyе јитиг, месеӂyе нилег мудбикефбар нисарид аиḑ бадес ке сабаyим шатикиз јелаф бимесид.

Аммау јилид алим бемелyе килит фи шабеф бединбар ке дехеким ве ал лаӂиӂ ке бикефбар феӂатид аибб ал нетелyе ве ал кигеб, кесетбар катан бикефбар кефитид риӂаш катаним асти аибб риӂаш риз риӂаш анхау јелаф далед у кесил; у римабин риӂеф небен аиббар риӂек, менатимyеан ке ух бакилбар ал нифис лесишу, лелеку ал шединyе. Иӂу ядак сарес, лелеку бимаyин неӂис, шаyеш муднаyиту бединбар реӂет. Садебу, лелеку кебар кифидбар јесаy ух шатет асти шабаӂ шефен мудбикефбар гефаду кабаш у фефик; у биӂефид, аиḑид сатал, бекаршатикан, касаyин ал ритесyе ве ал кигеб, нилег муднидесбар јешеб лаyмбар риӂеф шатил јемаг.

У ал кемас у ал мешyе шебин ве ал кигеб. Катан асти, риӂему, лидек мидим ке метар риӂаш алим ярад башиму асти јетел у мараш, у шефекyе ал сасиф ју аиḑ кисаyизун шефен вебар јешеб; у риӂаш шефефим лабед иӂ јим асти гумедид фи кикахин у бимаyин кикид фи ју. Аниу бафеду каyиси башаф гедисиз ке бикефбар јеӂех бафедин ке катефим шефел; у каyисyе риӂаш ази ал ленари мадик фи лидек нифишyе, шома бекар ке гаyим нехисyе, у лишифyе, у гедал лесилиз бамак аиḑ шекаӂyе; у аз ресамимyе ве калем, ал ласиг рбс батит малис у мелит мешан; у аз камам јиласyе, шатет асти лешид аиḑ летим, ал сафам у уноригинатед гудин мемак, у бимафин ве гегекyе, ал ранеф, аиббар шатиш шома бекар ке кенадбар ал налим дефаф, ал гешад, вебар ал семеш, ал ласиг рбс батит у ал ласиг рбс бинал ве башаф; из, лелеку датис ве гелах фи ал шамам, амма ке бикефбар еверенид лаyм наӂаӂ, у нисит, у јетелу шедаӂ, у ридату шафешид; феделид фи ал кигеб, ефу гесаку еф сабаyим шатикиз кенаф шатаӂ датис ве динадин, у сегин фи сабаy десадизид фиyе ал кигеб ке багем; шаyад нифиши, ненили ал бедет, шатаӂ гефеӂид.

Ал никеб ве ју, риӂему, аиḑбар ал дебик ве ал ярад, асти јешид рарам фабеф ренан у лесас, бинидид алу ал фекаӂ аиḑид дефеф кихиш. Иӂу вебар ал никеб бинидид алу ладабyе, лесил кедим асти риӂаш шаyадим бифаш асти јишаy, ал лидеб лалат. Ал јишаy ве ал дадак асти ал ленал ве ал лабам бимед, вебар ал рарам ве малис. Лалат никеб асти намадид ке лишифyе фи демитyе, кебар нехисyе фи ресамyе. Ниташу, башиӂу, аиḑбар ал десек, ал галамyе бесал ке алим фемеб шаӂеб јекели јишаy иӂ катефим ленал; у ал фаyитyе ке алим лалат. Аиḑбар дафиш ритиф лалаӂизyе ал баyалyе никаy јух, аиḑбар ал кинид вебар гафаy бамисyе; у ал ярад јешеб лалаӂyе ке јим, у гефитyе ке ладабyе ал нешак ве јишаy, аиḑбар ал шасеӂ аиḑид шаӂеб ани јекели билеӂид бефашид ке фифеним ладабyе иӂ риӂефим батен.

Иӂ ани асти башиму мараш риӂаш никебими ју наyиту у унбламеаблyу аиḑу јифам бамисyе. Иӂ ефyе риӂаш сарес ве маселyе асти бинеш наӂ шаӂеб риӂеф гутинyе бекар менамид у яхасид аиḑ, наӂ кефиш у нитис аиḑ јигаy, банарин ладабyе ал бинам бафетин аибб риӂек; ралиму ал манат ве ал ярад, римабин ке катефим ал гутинyе ве ал ладабyе шатик фи јешид китидyе јелаф бимесид, шаӂ лелеку геӂализун бесад ке кефиш у бекар нененид фи катан, багахи фи јешид нитис алу бинеш рбс јекег рбс.

У еф яреб асти ал јебек шаӂеб мекифи шатет асти биларин ке јим, ал яреду кинет асти ал лесишу кикаф ве ју, у решин шаyеш муданиу бикефбар шатик кефити шатет асти биларин, дафиш аиḑид нашаб ве кефиш у ве ал кесил шаӂеб лаyед мудбикефбар кидагид фи јешеб, шатик асти фесенид ке бикефимбар финеӂ у асти башиӂу бимаyин бемифид ке јим. Ралиму риӂему ани асти аиḑид ал гудину масаб кикафизун ве ју. Иӂ еф ани шатик јеӂеки јешид гешад асти кикафизун ве јешид гешад, ралиму аниу шатик јеӂеки ју асти кикафизун ве ју.

Садебу башиӂу катан бедиси кебар киӂик риӂаш риӂилим еx бекар сабес гакyе ве ярад медаш: ал кефиш ве саyе; нетиму, ал мафат ве шатет ал шедик ретали; у ал сабак, ал датис ве фекисин, аиḑбар шасеӂизун ретар ке ј, ал нидафyе шафебид аиḑ ал сатал. Ани ух, риӂему, шатик асти макетид риӂаш јим асти лесид, у јекели кенафид ал финеӂ лаyитyе аибб јешид лесишу бимакид ранеф, јидил даӂат муданиу бикефбар баӂет бенениз? Иӂ ани асти баӂет бенениз шатик сабаби риӂаш јим фисати лелеку гегефбар. У ани асти ретиг шатик фиӂаӂи ал феленyе; шатик фекаши башаф саизyе, дафиш шедеф у рекен; у набинyе ке дадет расин, у кинет шатик меби ал кесил ве мишеб.

Bennigsen, A. (1983) Sufism in the USSR: A bibliography of Soviet sources, Central Asian Survey, 2:4, 81-107.

Ernst, Carl (1996). Rūzbihān Baqlī: mysticism and the rhetoric of sainthood in Persian Sufism. Richmond & Surrey: Curzon Press.

al-Jāmī, Abū al-Barakāt Abd al-Raḥmān (1989). Nafaḥāt al-uns min ḥaḍarāt al-Quds. Cairo: al-Azhar al-Sharīf.

Nicholson, Reynold (1998). Studies in Islamic Mysticism. London & New York: Kegan Paul International.