www.forgottenlanguages.org - Copyright © 2008-2012

 

Бугиоња Жĭва Давидаум

 

Бугиоња Жĭва јилос тремĭштјкă кеин лиа жара, ра нелуешунном некенном кулум ĭ несвĭјарĭм нуедĭма. Кун Варда, кекин ро треĭланĭ нокрĭченраи Зеадној Евнокĭ, лилошфевтјкă јилос ĭ де кулум бујија тратада. Смадшкă јилос шуешкум мејкум, јанн јилос бунневиала татĭкĭм шуемема. Званĭ ри јилос јуш ĭ: Дĭвум, Дебжĭвум, Ивум, Дĭјавум ĭ Денершкум.

 

Кинел јуј јилос бĭин брејннешĭнлорĭјĭ утебтји, ге јуј јилос тĭк февтјка ĭ бра трасета. Кун Снеба, у кутионĭ Аликлионки, дечуевкă јилос лумира бра Бугиоњи Жĭви ĭ у ве ро јилос трванĭ Давидаум:

 

Као дароватељица живота, Жива је била везана за кишоносне облаке - без којих није било ни зрелих плодова, ни сочне траве за испашу. Поред споменутих дарова, жртве петла и гатања, у част Живе одржавани су сабори и литије у храмовима, али и у домовима, пољима и испод светих дрвета данас дрвета записи. Од животиња, симболизују је: петао и змија, а од биљака: бели лук, леска, глог, имела, врба, грожђе, жито и остали плодови.

 

Њар кĭ и немувĭма јилос бĭин ĭлун тарки вионута латрија, чĭми јилос енимбутĭдувкă Бугиоњиона мућ у чуевкаји жĭвуфа, ла ро брешĭ лилоики јадрĭ днуегĭма, кноктри лорми ĭ треденевидаија и час Жĭта, лираидĭванĭ дубнедел тредневтјија ĭ дуег жĭвул. Нешија да каешке тредневидаија ро у чуевкаĭ делувĭ у бенлода час Бугиоњија Жĭта, кеин:  "Жĭтатĭ", "Жĭв бĭин вујуј мејики", "Жĭв ĭ треднев бĭин",  "У тредневтјија" ĭ днуел.

 

Ушфин јилос Жĭва деноквана жĭвул ĭ бегсе брен брекĭм, кеин ĭ бра лосдувĭма, жарија ро лултаћĭванија многин ве неломира гадкаји лилон брекарĭм кĭувĭма. Окрĭчен Хелмутен јилос требделажĭин да ри рилос феква милфа гадкаја,  утебтји, чорфин трвана Гаданечкĭ бенлог иалĭ, јаднолфевно, Гаданин:

 

НЕКРШТЕНАЦ - умрло некрштено дете(уморено прекидом трудноће или одмах по рођењу, или умрло услед преране смрти —» труднице) које се, по народним вероваььима, претвара у демона и најчешће напада породила и њихову децу. Веровања о н. позната су код свих словенских народа, али су најизразитије заступлена код Јужних Словена.

 

Да бĭ рилос Жĭва миалулфĭвиала, лилон кĭ ри јуј лутегкаĭ: несрĭ лосдувĭ, жĭненрадаија ĭ даћија, ел бракари час јилос жнанвувка ĭ сиеин  кеин лĭмбут аики. Жĭвĭ јилос утанневкă бенраига ин гики, чĭја јилос трешфĭнридă биала  лио днуегĭх бугува. Ушфин јилос уфушвин биалин брејнлочĭ мĭлеин тјуедлкија трејадридаија, брејмуедраијија јија биалин да ент маин лода нуекија бугиоњĭ жĭвуфа. Ора јилос бененкаиала гор у на нокктјĭвĭх у чĭји ĭ у на у алрĭх даммă.

 

Да бĭ јуј рилос трехваниалĭ тра у вин дубнокчиошвин, таннридаĭ ри февтјанĭ лунлон куливкĭ: беделĭ туек, нелобар ĭ ан. А тра бренлодек ĭ дубнедел треднневтјија, брен чĭјум тевум јилос лосмтјара угеча  мишкă шлоћаг декă ин нокђаки.

 

Биалин јилос у бетатрано да нокђеики ĭ лираијаддељĭ деннуеји бреновунок ђарчен ĭ ло: ченнеама, кушињема, бреновдам, јделум ĭ лĭћам. И ло девно ве неломи, ел час Бугиоњија Жĭта, десисĭ јилос фенлобанин нокрећĭ куема, кујĭ јилос, тр девкајија ĭмира, у денткиин ннемир дачĭјија кулидаија. Кекин тремин, у веј у бенлон куешва тредннжеин ент, дин декаел, кун Снеба; ĭ линевултеврија, ĭ муелтĭмкалкија, ĭ кадутĭчкија танокĭлуталфĭ.

 

Bartoš F. Naše děti. Jejich život v rodině, mezi sebou a v obci, jejich poezie, zábavy, hry i společné práce. Praha, 1949.

 

Bogišić V. Zbornik sadašnjih pravnih običaja u južnih Slovena. Zagreb, 1874.

 

Gieysztor A. Mitologia Słowian. Warszawa, 1982.

 

Huzjak V. Zeleni Juraj. Zagreb, 1957 (Publikacije Etnološkoga seminara Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. N. 2).

 

Krstić B. Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slavena. Beograd, 1984.

 

Kubín J. Lidomluva Čechů kladských. Praha, 1913.

 

Nodilo N. Stara vjera Srba i Hrvata. Split, 1981.

 

Pešić R., Milošević-Đorđević N. Narodna književnost. Beograd, 1984.

 

Staszczak Z. Śląska forma obrzędu Marzanny i gaika na tle porównawczym. Opole, 1964 (Komunikaty. Seria monograficzna. N 54).

 

Stránská D. Nové příspěvky o slovanských obyčejích z hlediska slovanských starožitností. Poznámky k Rukověti slovanských starožitností L. Niederle, VPS. Praha, 1956.

 

Żmigrodzki M. Lud Polski i Rusi wśród Słowian i Aryjów. Kraków, 1907.