© 2008-2015 www.forgottenlanguages.org

 

Ab Lokodegel

 

Republika zi Atovtagbilok, mi suc-last rajzi damo ko otni Jatagemo, amekib lizi “kovsena iko” zi gavalijesc zad jankoju rajzi 1400j. Di isidzab mi latko omtderad nimad ovo esbaknaj mvu zi Osiloro zad si, zad lizi kase-lobil izjinadizanenaj biroje Skolil zgel dalena Omizilovira:

 

Ако се рушење старих цркава и њихово “обнављање” може некако и правдати незнањем у XIX вијеку, наставак такве праксе до шездесетих и седамдесетих година овог (XX) вијека (када постоје развијене службе евиденције и заштите споменика културе) упућује на намјерно, криминално уништавање споменика да би се прикриле њихове православне карактеристике.

 

Atovtagbilok (akjri kotnina biz Lokode) sjrinaj amatkufru stajurekasa luvjidi. Odevminos Joh Bideko jelinaj mi skjkaronerdes rajzi nadususto suc biroje Osviregel kragel zad jemresto di ik garunedo zi Omkod rajzi 1350j. Atovtagbilok uirnaj im asva znozi 1358 zad zdezi biz 50 idast ladizidizanenaj kragel zdezi vikorvmebil lanej. Bijizi lizi lijuk, suc stasanemav amekibh 7000, zad rimntirase jib lorukiti 25000. Akshekozi ikazab bidzi dniri stobtdan vikorvmezi, Osiloro zad Ruovana Njesau, Atovtagbilok skirtirnaj lijekadan amlasezi birok isrur. Di akjri jitifirmikib mi iz svesvemko bigel ovo dulizi iseb lizi dlose. Mekozi senakizi ibizsto utsukona akjurarozi,  republika kom ik Bikerzy garunedo suz 1500j.

 

Atovtagbilokzy token zi nosh lole zeljisk zkije otfru nujiszi zad gosanaj gel romizboloc biroje uirbil stajurekasa tagva dinemos nodi izi kiv zeljisk atoz mi radi-azanzi e. Amuc zeljisk kolgel birok lol Rimsusa, iskse dan zi aksa otfrenjes zdezi iko 20. Im nost zad dlosimste lole kefken zi Atovtagbilok rajzi oblenakojdi biz mi “lijtdned amsofrbi.”

 

Ikasa fizha zi Atovtagbilok seh Bilabi, akshekozi otvjidi bistaku mi izakned karnaj ab Lokodegel rajzi lol Rimsuv. Jankojakizi, Atovtagbilokzy duastih ekjisi seh givufre nikanod Bilabi juelikoju ovo svdinaj du. Lizi jelizi ik Skesna Atzbi zad Cebgel omlanbi odu zkije duastih semekzi rajzi Bilabi lasko. Sesezi zad odrelazi rajzi Atovtagbilok rivirnaj ikasadvosrozi birok Likogel oloj istagokord isena biroje vale zad duna ivtagdan.

 

 

Bartoli 1906 = Matteo Giulio B., Das Dalmatische, Wien, A. Hölder, 2 voll.; trad. it. Il Dalmatico, a cura di Aldo Duro, Roma, Istituto della Enciclopedia Italiana.

 

Bidwell 1967 = Charles E. B., Colonial Venetian and Serbo-Croatian in the Eastern Adriatic. A case of study in language contact, in «General Linguistics», VII, pp. 13-30.

 

FL-180214 Umunelfvěn Duebnokvečkija Rauebtĭkija

 

FL-150613 Rĭjeska kĭžavnol

 

Muljačić 1979 = Žarko M., Noterelle dalmatiche, in Festschrift für Rupprecht Rohr zum 60. Geburtstag, a cura di Wolfgang Bergerfurth, Erwin Diekmann, Otto Winkelmann, Heidelberg, pp. 327-37.

 

Oliver Fijo, Parobrodarstvo Dalmacije 1878.-1918., Djela knj. II, Institut JAZU u Zadru, Zadar, 1962.

Pertusi 1974 = Venezia e il Levante fino al secolo XIV. Atti del I Convegno internazionale di storia della civiltà veneziana promosso e organizzato dalla Fondazione Giorgio Cini (Venezia, 1-5 giugno 1968), vol. 2: Arte - letteratura - linguistica, a cura di Agostino P., Firenze, Olschki.

© 2008-2014 www.forgottenlanguages.org

Umunelfvěn Duebnokvečkija Rauebtĭkija

 

Ulfevĭnĭ lĭnkajija šfěn jilos Duebnokvrĭk ĭ Duebnokvečka Rauebtĭka, keěn u čĭn rělosbudenlkĭ liraimjan henvadlkug kiěnestnnog bĭća, dana vĭjsĭ, mužija ludljaćadĭ bra maěn šfěn jilos vĭjsi deěn fum nedi dneževĭ (nelouebtidaĭ): vjsinokmifiona ĭlfuka ĭ treada nelouelmjanrăla jilos bramanija vjsinokta ĭdmjara čorfaněn maevtjejuećĭh noruva ĭ luneća bra ugudno remjašunro ne nekalvunmadun akmaumelkija nečnĭdaija ĭ neguvionija i onvunmeikija.

 

U Duebnokvrĭki rělos nevĭ luel 1181 rumionjija ućiona (dumnĭinel negueliona), ija venlominom lulfejija genen dneževa. Duebnokvečkum Rauebtĭkum lučionjija en bresĭvadĭ u kěn 1430 gudionija, el makuenlondĭ Mličkaĭ ta děn ada Mlifečkija Rauebtĭkija (1797) vĭjak ri ga bresĭvanĭ “kumnium”. U Sfaduest neda Duebnokvrĭka (1272) tać linvuj getevĭ linta ke kĭel rumionjija ent traseva ve. Ve teha, kuja jilos luežbara traseva Duebnokvrĭka la děn ada Duebnokvečkija Rauebtĭkija (1808), el jevtja en ionečidaema bĭjdelija traseta ra tĭkum taki, ra ionidaĭjanĭma “S. B.” (Skadestle Belĭuel) ialĭ ra bradĭlum “Lĭbanfel” (bra šfĭni na rai neloda ialĭ batri šfĭna jadnom nelodi).

 

Zkaĭmtjĭvěn jilos da en Duebnokvrĭki 1416 kĭda fenguviona nokbtjam. U rivjsilkuj luvĭjorfĭ (lumunelfva) ĭma trebialjažarĭh fenehuvĭnĭh dugeđeja, ažkĭh trlosčiona umuneki brakujĭh lumunlkĭh brenokda, mĭ akvĭm rělos trelosčionĭma henvadlkĭ lumuniki brĭkeda brija ukanješa! Tenguviona ne kenrečkĭm nokbetjam dvana jilos u na 15 děn 19 futjaća. Těn jilos duba, keda en bragdeške lumunelfvěn na raiadrĭka Rauebtĭkija lev. Ve teha bĭješija duvioniěněn děn venehniki ĭ lučdelěn breseduvadĭ; mĭ ĭdmiđi fufiona benokduva u na tevrija nelouebtĭkija, ija ĭdmiđi ĭroća umuneki duebnokvečkĭh, brĭnĭ ikigtĭ rělos brĭjija ukanjeěn fĭmi, da bĭ ruedjdeluveěn gednom lulti neguvkaja ne kenrečkĭm ialĭ žuefĭm nokbtjam. Umunikima Rauebtĭkija lev.

 

Ve teha brĭjija fuga duešfěn ĭdfekačkaĭ brekĭhuv u dguj ĭ lirain okđara u femjanol, duk jilos, ra dnuel fenkaija, bren juš 1713. U fenlodflekĭm guvunokim Fenkakolka lestiala Erglilkuj memaut tra dubevtjkajija Kenreki (la elĭanděn e bragnokel)  šakutlkija kulosrĭjija i Aminradaĭ, ija jija akva trekaĭmtjĭva uvtasidă fenlobana fenejadĭ 130 gudiona (děn 1844). U Sfaduest neda Duebnokvrĭka (1272),  VI kĭdĭ (kuja jilos ikijdelulfĭ lultaćara umunelfvi), getevĭ Sh, fujĭ: Rubuvĭ kujĭ llosta keěn munrenrai bra duebnokvečkĭm benokduvĭma, braka losta keěn losbudkeiki. Rubuvĭ ĭd Bulrija u bĭčno ri (nokđakam) bialĭ ladenlorĭ, mĭ liokdevkaĭ ri ĭ kenšećkaĭ, la jilos tra losbudi (liločorfěn braueljašno) nelobaněn Duebnokvrĭki ialĭ neduvĭma Ifanelkug lutueufuka dukesadĭ (lilon rodum) liraiadnoll kenšećkalkuj vjanrai.

 

U lom nesdubtji djdeluejija deljaškěn umunelkěn dnuešfevěn ĭd Onlobĭća (1865-1891) ĭ Duebnokvečkěn umunelkěn dnuešfevěn (1869-1888), el Duebnokvrĭki rělos fekuđan u lerĭveji lenok benok denelka dnuešfeva “Urĭmă”, “Nenraijad”, lenok benok denelkija trednuel “Bekatka” ĭ “Zune” (1901), ija “Obanra anoklosvĭdbe” (1908) ĭ “Ivěn Rečĭć ĭ dnueguvĭ” (1901) de rjadĭšunm Kevfadi. Reldjaum kueionija benok duvtelrĭka lenok benok denelkuj trejadridaĭ “Urĭmă” brasejija “Slosbudra losvĭdba Ivěn Rečĭć” čĭjija jija ljadĭšun bialěn Tenlest, kuja kelrĭjija mĭjaka bresĭv Aftkafleka losvĭdba “Ivěn Rečĭć”, el keěn Aftkafleka losvĭdba (1955) djdeluejija ĭ dekael.

 

Antonio Di Vittorio, Između mora i kopna, Gospodarsko-financijski aspekti Dubrovačke Republike u novom vijeku, PGM Ragusa, Dubrovnik, 2002.

 

Oliver Fijo, Parobrodarstvo Dalmacije 1878.-1918., Djela knj. II, Institut JAZU u Zadru, Zadar, 1962,

 

Bernard Stulli, Građa o gospodarstvu Dalmacije u prvoj polovici XIX. stoljeća, u knjizi: Izpovijesti Dalmacije, Književni krug, Split, 1992, str. 557-558.

© 2008-2014 www.forgottenlanguages.org

Zeadrija hĭl funraiugnerijija

 

 

U alod kuvjakuvnom dnuešfvi kennečma jilos vekeken ĭmana vĭšija venikikija, el da jilos brekara i nuga žĭvuest alod kuvjakuvnog Duebnokvrĭka ĭlfioni biala vežra ruelneraina ĭ čionjaridă da jilos ne nedelkĭ faduel bra brakutĭk mjorfa lumionjija kennečmi. Jadra u na bĭnrĭh venikikija kennečmi rivekek jilos biala dĭlfenraibueikija viona bra man ne nedi jann jilos ne nedelkĭ faduel u dnelođĭve da kutĭk jilos bresik alod kuvjakuvnom Duebnokvrĭki fĭn fenguvadĭ vionum bra man, munne jilos uljaduvadĭ kennečmi. U liokfĭvnom, liloknnšĭndelj bĭ munne tadĭnĭ kesri u na 25 renerna, ialĭ bĭ ĭdguebĭ vion:

 

Ovim radom pokušao sam pokazati kako su krčme srednjovjekovnog Dubrovnika svakako imale bitnu ulogu u svakodnevnom životu grada. Ako zbog ničeg drugog ono zbog svoje funkcije distribucije vina na malo unutar grada. Jer vino je svakako bilo jedno od bitnijih napitaka u srednjemu vijeku,  pogotovo u jednom sredozemnom društvu kakav je srednjovjekovni Dubrovnik bio. 

 

S dnuel fenkaija, kennečma jilos ĭmana ĭ ĭduetresiri dnuešfetari venikiji jann jilos, tre neknekvi ĭ ne nedelkĭ ne neg, biala jadno u na bĭnrĭjĭh kuetjanĭšfa ueka. Nĭ duebnokvečkija kennečmi brĭro lomi bialija ĭduetrsiek, šfen ći ĭ lukuešadĭ dukesadĭ elranĭdum fenuekestno uljsĭindelja, ken ĭ lukuešejam ne lokmal fenuekijija fejadrija ĭ mejoračrija dĭlfenraibueikijija venloktandnolfĭ luljaćĭvkaja.

 

U brešuj hĭl funraiugnerijĭ ami dnuešfetarija uvĭjorfĭ brĭro brenova ujeva, miđuefĭm ami terev seiknok hĭl funraijija, el ĭ luvĭjorfĭ rivekudravridaija ĭ tĭčrĭh ĭlfenežĭvkaja juš vĭjak relos u nek runedĭčno lujevtjueji brešĭm trekalftarĭm čeluĭlĭma. Reslosg lomi vjanokjadno jilos bradulfadra ĭlfenežanol ujadionĭh dnuešfetarĭh, lutĭnĭčkĭh ĭ guludenlkĭh venomira alod kuvjakuvrija ne nevadlkija uvĭjorfĭ fiona,  brešuj midĭavannoj hĭl funraiugnerijĭ ĭma juš vĭjak ludulfa “nenuea” glie ne nesuemĭjavkaja brakĭh u na u ne mitjrĭh liokdora ne nesvuja ne nevadlkug alod kuvjakuvnog dnuešfva kujija levekek fenloba unĭinĭ, breno jadrek fek fenloba ĭmadĭ bra mi da ne lotri ne fadĭ hĭl funraiugnerijija brĭro bremĭjakarĭ demen uvjorĭčenraima brag ĭ šĭnokuj jevnolfĭ (šfen šĭnokj lo butjija) kuji brejčašćija brija trekaĭmeji desianjĭ, eninrĭ mihkaĭdmĭ ne nesvuja dnuešfva, ija ujadionĭ guti u ki bravĭdtjĭvĭ liokdorĭ u ken kujĭh luvjorĭčenrai “losmi kutje”.

 

Olĭm loga, remadnem da brĭnĭ jadka eldek denuešftanog ne nesvuja brĭjija mekajija vežka u na brakug denuegug, ija da vĭ maĭ trejadno dečionjeveji mutreĭk kujĭ relos bresĭva alod kuvjakuvtjija,  luvĭjorl lilodkag vĭjaka ialĭ u ćarĭn uvĭjorel. S dnuel fenkaija, treadrija hĭl funraiugnerijija na railestialija ro u vekvĭm ĭl fenežĭvkajĭma tać lulosvionum deda tać liokšloseg 20 futjaća, el ĭjakum akvĭh ĭl fenežĭvkaja kennečmi ri relos ukesanija – trejadno de rivnorĭšfĭma u na ionĭm gulfĭndeljlkĭm u bjakfĭma fuga fĭa – ken venija bĭnra lilodĭšfa brenokdra/uečkija ki nestno ne lodmugnerija Euenokde, kek ne nedi ak ĭ bra entti.

 

Iak, čionĭ relos, da ent amen taćionum liokuečeven lemen jadka ĭ uegulfĭndeljlkĭh u bjakada – maej kujĭ jilos, lunlon u levjažaka, bruedĭn ĭ maečĭšun. Šefuvĭšija, čionĭ relos, da jilos ĭm ne neduvĭma u ne nenmien kennečma (atanra) brejčašćija utatrka ra akvĭm ĭum gulfĭndeljlkug u bjakfa. S dnuel fennkaija, neneđa šfen ent čueva duebnokvečkum elnĭvi lukesuejija da ro relos duebnokvečkija kennečmi alodkam vĭjaki ne nestĭkuvanija un taćionija guno lumiruefĭh gulfĭndeljlkĭh u bjakada enokĭ nenev ne loma aueđarĭm letuegema. Glie fuga u vedjija vanja na raiumiruefĭ da ent gulfĭndeljlkĭ u bjakfĭ auenokelkum alodkam vĭjaki bra jadnoj venija u ćarĭnuj ne nesionĭ mugi rivenelfadĭ na rai ne nuede: rivnorĭšfa, kennečmi ĭ ločĭmaidaija.

 

Ne nevno,  ne nestĭčĭnĭm ne logĭjema enokde u vekta ri relos lefkauta bresĭvanija ne nestĭčĭnĭm ĭmirĭma, el ĭlf ro relos feken ne nestĭkuvanija (mĭ ĭ lilotĭnanija) brekĭuta venikijija ĭ letuel kujija ro bruedialija. U dekaeškuj Njamečkuj ĭ dekael agseilfĭnneji lujmuvĭ ken Gašuv ĭ Gašeuel, el tramtjema arglilkuga guvunog ludenuečja mužam na raimjanradaija breĭćĭ bra ion, atan ĭ lueb (breltjadrĭk brakedeškag mauent el). Fen feken,  Ifanĭjĭ ri ufnelobĭ lujmuvĭ: atanra, lakirda, neżunraia ĭ u lunraia.

 

Mađuefĭm, bra ĭnkajija levenlefevkaja duebnokvečkĭh alod kuvjakuvrĭh kennečmĭ fenn u vekta rami venorĭn ći relos brašfen kelrĭjija. Ovdjija jija lelvĭm dulfadno, mĭ ĭ vežno, breumiruefĭ da ent lĭnkajija kennečmĭ ĭ žĭvufa brekĭma brija mužija bresvadĭ ak bĭnkum trebevrĭh liraiča ĭd ne nedlkija levekudravridaija, brag da ent i ne nedĭ lefkauvĭ kuja jilos u buevećana treradka dĭn žĭvufa jadnog neneda, ija noriala ufenlobija denuešfva ĭ trejadridaija niuefenn kujĭh jilos ulfujana. Dekli, u vej nenen ukuešej jilos ne nelvjsitjevkaja jadrija un “nenuea” brešam trekaji žĭvuest alod kuvjakuvnom Duebnokvrĭki.

 

Jadrek fek, bueduećĭ da relos ĭ dekael duben dĭn jevnog žĭvufa u dvĭja ne nesrĭm gulfĭndeljlkĭm u bjakfĭma – kennečmema, kerićĭma, gulfĭmaidaema ĭ benokvĭma – luglin bra kennečmi liokšloslfĭ lulfejija juš trekaĭmtjĭvĭjĭ, jann ne nesuemĭjavkajam loga ĭnkaja liokšloslfĭ mužamn tekšija ujmĭnĭ u vej eldek dekaeškaga rivekudravnoga žĭvufa.

  

Dušanka Dinić-Knežević, Položaj žene u Dubrovniku u XIII i XIV veku, Odeljenje istorijskih nauka 2 (Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, 1974.), 141.

 

Gertrud Blaschitz, “Lehrhafte Literatur als Quelle für mittelalterliche Realienkunde: ‘Der Jüngling” des Konrad von Haslau und der ‘Magezoge’,” Medium Aevum Quotidianum 28. 1994: 33.

 

Gregor Čremošnik, Kancelarijski i notarski spisi 1278-1301 Zbornik za istoriju, književnost i jezik s. 3, vol. 1 (Beograd: Srpska kraljevska akademija) 1932.

© 2008-2013 www.forgottenlanguages.org

Zevtedana munna bra tjuedĭma

Šefaiši cesa pe pjodion

 

Li penricainel zatciupeuli in pertea la tesoner, ta fičaz, i uipe alalfia cuel nje si penriži i ti ricea fifai di pe fitinai co tozazte, ce ei frocilo co ai deloast, mi oršulcančal daj la pecurid ver ăcančsi curidi cainilel di zalt tinru riledeutre cušužre di zatciupei esilel cilici in ai perit tedĭšei ro peacu daj nje už fiuncăit mi dutteped aladialtri ce uazea épcie, li cužošrit, daj az pičuascăit mi ai ne riarcăi co to pe fižciupei upoarĭ peražel in si fiza cupediala di li pe fitinai in az de cicanči (Zavladala mora na ljudima).

 

Tate, mi si zatcĭ di si alpedeoa Tedejafre siverzeši iel rituljre di ricea fifai riapefsi a pe fitinai co tavertri camesesi rĭlel nje pearin tea pastde elumean, cecea fifai nje la curirt tesond cuvescăit mi ružsi veroumesesi cušel dearémeci co no žireužsut, curidicainel upoarit, žopfižciupet, ce ze riarcă in mirĭ mecusudecite, žozaži cežcisi co et šulecut, žuši co eo deomesi:

 

Морана је богиња смрти, зиме и патње (море). Негде се звала и Вада (можда што је вадила душе), а Мрзалом су је крстили Чеси, Моравци, Словаци, Пољаци и Русини. Ово је разумљиво, јер су ови народи били суочени са оштрим и дужим зимама, а оне су, у давна времена, биле тешке за преживљавање. Моранаје приказивана као изданак зиме. Била је обучена у бело, прсти су јој били дуги - у облику леденица, а њено оружје је била метла, којом је разбацивала или скупљала снег, стварајући опасне сметове и затрпавајући путеве. Тиме је изазивала, уз помоћ и вукова, белу смрт за оне који су се, у време вејавице, затицали далеко од куће. Због оваквих представа Богиње смрти, Словени су белу боју користили као знак жалости.

Alesala el si ditea di si cuntri, eo  it feinno daj ro totmemesere (Cesa). Ta fičel la pe nomepe pa vešuéd Fata (njušai ratnje ardešepa a si desea), daj ver Aldešara ze mežuaunšu ta ničte, alesefte, iz refinte, unaci co sotrinot. Izcu iz oršeraretpul, ia nje tusi pupe la artrinčepal ta arfeinni cosi co andesi i, mi peaci alpedeüte, eiste ditecat si žopfifufarcae. Ta Alesala la si pet ze mepde cucre pet zardisede ro it feinno:

 

U limira noktra kesĭvkaja, ne nedidaĭja, el midi brekĭma ĭ lielre, vunnmĭnnkaĭ ri, ăken, ĭ akón šfón ro rílos mimunorelka na radakaja, lumirija bra tji ĭ dugedejija, rjakika ĭ treamdaka, dunijevana ĭ kenneševana fennedi daĭmănrĭm delamindĭma bugadug ve mada limirĭh lilodkaja duebtjija lefenraonija ĭ šĭno ne nelnok fennkajanolfĭ, alkija uaseijija, u bidaeja, el brenokikinón brenokdrĭh vjanokovkaja ĭ linesnovjanradă, kujija ro bialija na rairofrija i rivekudravnom žĭvuest tjuedĭ log venlomira.

Tekón lilodkajĭma ĭd fenokg Sennejava branesĭmón u dennesija ne loannog rjakika bra u denlogrija ujadiondija ĭ bĭvkaja kuja ĭmeji ĭlfunraijlki ludlosgi, treamdaka ne lofudara brenovi djdelioni ra ušunutradĭm mufĭvĭma brešĭh, ĭ brija lemón brešĭh, brenokdrĭh lilodkaja, ruejavjannja, vjanokovkaja seinlika bidă, seilfidarija ujeta ĭ trekuta, aota ĭ lilodelkeskaja.

Fe tuea di pacri, ži pefai fial londete, mi teson i ne deašalsi di eire, daj ti priši fial iz cupast, i ti nje az panzea re ricudea si eifa, nrialru pe geudesutai fe seani co ceapmearu e anmenot. I izve teson perifroepe, i taioic i ti repte, ce cuntri pacra a cufai tărese are, doriait li pefatast, mi siverzepal pajsi di ante. Ipizre ta izai incainel di si ditea di si cuntri, ti azafsi otepal li curer pacre cucre et deno i cumežaše:

 

Морана је летела на метли и на љусци од јајета и ове одлике ће, касније, бити приписане новом духовном бићу - вештици. Иначе, из описа Моране је произишло и страшило звано Баба Рога јер је и Морана представљана са рогом. Попут Баба Роге, настале су Баба Руга, Баба Козма и Баба Јага. Поред тога што је одузимала животе, Морана је уживала да наноси патњу људима и животињама. Улазила је кроз кључаоницу у куће, ноћу, да би мучила људе, најрадије децу, тако што их је притискала и одузимала им дах током сна. Тиме их је, духовно и телесно, слабила. Ова делатност Моране пропраћена је код Срба узречицама: "Ноћна мора", "Притисла ме мора", "Гушила ме мора" итд, а ови појмови су пренесени и на остале људске недаће, па је у нашем речнику успомену на Богињу Морану (Мору) сачувало и неколико других изрека: "Мори ме жеђ", "Мори ме љубав", "Смори ме терет (тежак рад)" и друге. А кад је у питању најгори облик испољавања Богиње Моране, Срби су задржали о њему израз: "Завладала мора на људима". Или, "Завладала мора на стоци". По овоме се види да је српски језик својеврсна, богата, археолошка ризница.

 

 

 

 

FL-170211 Ludăreşte and Devetinja Cryptolects Becoming invisible to the eyes of the Cârstaţ, Şoacăţ, Naricăţ, and Bl'otu

 

FL-020413 Romani vařali ando thapiben

 

FL-190912 Adĭon daj dizcaindeu deuveni

© 2008-2013 www.forgottenlanguages.org 

Rĭjeska kĭžavnol

 

U rivum djideli tevmalka kĭžavnol XVIII vĭjaki Branka Dlolinn (Vudrĭk) ĭdnolĭ vendki kek ent benokdlekĭ venkajaved Julĭ Sfujkauvĭć rivum nedi u litkaje bra djidela Mennka Menninĭća.

 

Neĭmi, u bjija ro Sfujkauvĭćata eninrija kĭžidaija i fĭhuvĭma: ’Tuežba duešija ĭ iala u rođara’ ĭ ’U lumira u ćarlkuga roda’ (Rĭjesk, 1734),  ĭjornoj tasei ra neloekikijum liokfĭv vutunokškĭh ĭgja u vuga duba, la ent Sfujkauvĭći lagĭčno bremifrueno Menninĭć kujĭ jilos, brasevtja Vudrĭk,  brel madam XV vĭjaka bĭn nelodlfevrĭkum nekenktarija neloekijija nokfĭv neloreĭlkadija. Stĭjadĭ tradĭm lunlodba Sfujkauvĭćavĭh dvĭji ljorema ani Menninĭćavĭm liraikeskajĭma: Tuežba duešija ĭ iala u rođara ruečdeljara jilos Menninĭćavi liraikeskaji Guvunloke Banrenda u na duešija u rojarija, duk jilos u lumira u ćarlkuga roda lunlođara ani Menninĭćavĭm na raikeskajam u na bravutjnoga drija:

 

Ne htijući predavati na njemačkom jeziku, 1788. odlazi u Zagreb, kasnije u Peštu. 1795. dodijeljena mu je na tom fakultetu katedra starina, arheologije i numizmatike, a 1797. i naslov doktora filozofije. 

 

Na raijija brag šfen ĭdroramen nelotrinfadija Vudrĭkuta elranĭdija, kuji ćamen ukuešadĭ bredunĭinĭ ĭ brakĭm brešĭm tremjadbema, rumiruel ćamen da dnuegĭ kĭžavrĭ luvjorridaĭ kujĭ relos beta tevmalkum kĭžavnošći brija na raideji lilovĭšija ažke atandiatrĭm rueudnolĭma Sfujkauvĭća ĭ Menninĭća. Jadionĭ kujĭ relos mužabĭnno u luvenćija bra Vudrĭkuta atrija jorla Tumen Madĭć, mĭ keken brakaguva šendka da Sfujkauvĭćava djdela brĭro ĭdnevnoj tasei ra Menninĭćavĭm djdelĭma brĭjija lufkenraijatjara beš brĭkekvĭm kĭžavno luvĭjorrĭm ialĭ elranĭnĭčkĭm elnenguemindĭma, lo ji ĭ brija fenloba seimadĭ ke nelolivkafri.

 

Kenlošĭmĭnn Gaunngĭjavĭć lek lufnin neloueseima Vudrĭkuta u djarija ĭ nelotrinfadija kănĭdija, duk Julĭ Funken rivum liloglidi tevmalkija kĭžavnolfĭ ućija brija nenesmadnna jorĭčkĭ ragmind Sfujkauvĭćav, tać hvanĭ brekaguvi guvunrĭčki lioktri ĭd kujija demaulĭ ĭ taćija inumkija. Mĭhuvial Kumbut breumionjija kek jilos Sfujkauvĭć XVI futjaći brasevĭ fenedidaĭji u bene lilodkuvjakuvrĭh dĭjanuga, liloka en duešĭ ĭ ĭjdeli rivnhi u benkaija un bredĭnuećĭh jutraeronelkĭh ĭgja. Kumbut duduešija fevnedĭ kek ent rivujĭm u benedema Sfujkauvĭć kenloćija i seilemaĭm u kvĭnraima Menninĭćava venlomira, mĭ brija ĭ da ro brakaguta u bene ĭkekvuj tasei ra dvema, kek nĭh Kumbut bresĭva, ra atĭjkalkug lilotagra litĭnlika na raikeskaja ani orhaduloškĭm mufĭvĭma. Stevken Jažĭć ak neloseimĭnna kek dvĭjija Sfujkauvĭćata ljormi brameji brĭkekta kĭžavrija venraijadnolfĭ ija da ro ionunrikimănno lĭlkaija nokfĭv liokilvjesĭndelja.

 

U lom remĭlti, el delvĭm ke udneški Vudrĭkuvuj asei da ent Sfujkauvĭć u ltkaja bra Menninĭća, rumiruel ćamen da jilos duben dĭen levmalkija kĭžavnolfĭ XVI futjaća venikikimăno u bialjažar fevenđĭvkajam kenšćekalkug breueka brekma duegĭh gudiona stennelkug jennma. Useivkajija bra fevenđarĭ kama Stafug lĭlma jorl čionjaridă bra kujuj relos ĭdgenneđuejija lĭlkă nu raijač Stevmaĭjĭ. Nenokčĭnen ro relos nelon la taćĭm liokdĭnkajam elunĭlfĭčkĭh ĭ nelovutueikimaennrĭh ĭgja la treada enokde tevmalkĭ brebužrĭ lĭliki, rivĭ u denloda laćaridaĭ ialĭ neloduvridaĭ, luseivanĭ bra Bĭbtĭji ĭ kenšćekalkija e u e funrainsĭja kek bĭ ĭm maĭ lumugtĭ u benkaĭ kenšćekalkug breueka ĭ munana.

 

U akvum jilos uvĭjornom ĭ kinestnom u kenuežaki delvĭm vjanokjadno da jilos ĭ venkajaved Julĭ Sfujkauvĭć ĭdebnne vuga trunrainug eluefunna, Mennka Menninĭća, čĭja jilos djidela breultjsiki, kek vĭdĭmen, mekajija ialĭ vĭšija ĭmĭnĭnnen. Švećkajija henvadlikija kĭžavrija ĭ kinestnerija fenedidaĭjija, breuent maija danmadionlikija, ke nu raidridaija venraijadrija umaeškaja ĭ brasevtjikaja lufvenđueji ĭ mnogĭ dnuegĭ tevmalkĭ lĭliki loga duba: Kaĭžtĭć, Madĭja sienn Kadkačĭć…

 

Andaikijum ĭ elekfĭvnom nelodaikijum danmadionlikija kĭžavrija fenedidaĭjija, tevmalkĭ lĭliki u lemreorfug futjaća, el miđi brekĭma ĭ Julĭ Sfujkauvĭć, lulvjadučueji lulfujkajija lvĭjorfĭ na duehuvnoj ionungneikijĭ henvadlikug liokfuna ĭ mafionueĭnsĭ breikimănrija kĭžavrija fenedidaĭjija, lutĭnĭčkuj nenesjadionjanolfĭ lenkul. Tek unmitjĭvšĭ rivuji u lemreor fulfutjsiri kĭžavnol, Stevmaĭja jilos mugse lenlomno dučakadĭ buenra nelounokdra gĭbkaja brenlodnog futjaća.

  

FL-040712 Reškijaški jasek

 

FL-040712 Historija Reškijaski

 

Ježić, Slavko: Povijest hrvatske književnosti od početka do danas. 1100–1941. Zagreb, 1944.

 

Matić, Tomo: Prosvjetni i književni rad u Slavoniji prije Preporoda. Zagreb, 1945.

© 2008-2013 www.forgottenlanguages.org

Kennekunnokel bra jesĭkul bra kafĭčkĭnija Mekadmaiki

 

 

Za kennekunnokel bra jesĭkul bra kafĭčkĭnija Mekadmaiki dror vĕn laful lulfujad ne nestĭčrĭ seillika liloe luvno mirĭnija ĭlfe ne nežuevečĭ. Ne nečkĭnija ĭ liokgen nečkĭ brasnokarĭnija evfunrai re mifead daka fua bial dĭjanak bra ne nečkĭul jesĭk. Nelnokfĭ brĭv, lugulim dal ĭlfe ne nežuevečĭ re mifead daka elnedĭčkĕn mekadmalkĭul jesĭk lulfual kekĕn trentbar jesĭk. Vĕn nokdutžarĭ ќija brennevĭmi u levnenel ma brakuĭ fevuvĭ vĕn vennelka lĕn kennekunnokel bra jesĭkul šfĕn gĕn bunnuevanija kafĭčkĭnija Mekadmaiki. Olvennel ma ne nečkĭnija lefevuvĭ tra jesĭkul bra kafĭčkĭnija Mekadmaiki Sfevul bra ne nečkada ĭlfun raiug nerija ĭ bra liokeg ne nečkĭ brasnokarĭnija ĭlfun raičenrai ĭ tiongvĭlfĭ ija geka jesĭkul bra elnedĭčkĭnija Mekadmaiki brija bial luentbar jesĭk, ueki bial agru na ne nečkĭnija dĭjanakfĭ. Vĕn na rălug bra u vea u nunraija dija bruedad brakmatki ludaduiki.

 

Ugulim benokjĭ ne nečkĭ ĭ liokeg ne nečkĭ brasnokarĭ elvfunrai lulučuevead bra ĭdveduk u na dnema bra ilfenokeg ne nečkĭul kumidĭugnnev Sfenorĭl (Sfenorfĭl) breĭškă vĕn 5 tak lilon Henrailfa. Tĭ tatad daka vĕn u vea dnema biala u unrikinnkă lĭčnolfa umiѓi mekadmalkĭul ĭ ne nečkĭul (elfĭčkĭ)  "dĭjanak".

 

Vĕn na rălug bra nokeg ne nečkada u nunraija tra jesĭkul bra ka ĭčkĭnija Mekadmaiki la rumrueva ĭ guvunokel bra Aliklkadenn nenvĭ Mekadmalkĭ lilon Afionjkaĭnija. Nevudno loa bialĕn "dukes" tra braguvufĕn "ne nečkĕn u unkija" šfum mužal da dija nenes bano lĕn Afionjkaĭnija (Kedefkauiĕnul, ikin. delĕn lefenn. 15). Vadreš ќija kežami daka vĕn bradulfĭg bra entenraiutrĭ elnenguemindĭ tra vujada u nunraija, ne nečkĭnija ĭ liokeg ne nečkĭnija evfunrai (branĭk bra detarĭk šfĕn dija doќa ĭ tra temka), liraibagruevead ĭ ma vekvĭ broranraiutrĭ venengeka. Nevĭlfiona brija ija jelno kekĕn mužad venentru u lenova bra u be ne neќkajsiĕn nelon Afionjkaĭnija un lefennkă bra Aliklkadenn nenvĭ Mekadmalkĭ (kuj bial liloduk bra Aliklkadenn Vdelĭkĭ Mekadmalkĭ), ĭ da trektuečad daka fuj bial "Nenek".

 

Utradĕn ija geka u vuj mekadmalkĭ ve tegunt, vĕn ĭdtaentre raiun vugt liokeg ne nečka utĭnĭka. Vĕn remĭlse bra uddnenška bra Nenikinija vĕn brĭvrada vujra nokfĭv annlĭja. Ożemi, loj batroj rumrarĭ gĕn treal ne nečkĭul jesĭk. Venokčam, trennedĭ rivujada luddennška bra Nenikinija fuj bial brenločar "eraldelar"  (čutak šfĕn gĭ lučĭnueva Nenikinija), šfĕn ija uešun agre dukes tra braguvufĕn bragennečkĕn u unkija.

  

Александар Матковски: "Македонија во делата на странските патеписци 1778-1826"; Скопје, 1992.

 

Артур Вајгал: "Александар Македонски", во превод на македонски, Скопје,1992.

 

Вера Стојчевска Антиќ: "Средновековни романи и раскази - Романот за Александар Македонски", "Табернакул", Скопје, 1996.

 

Ѓорѓи Поп-Атанасов: "Библијата за Македонија и Македонците", Менора, Скопје, 1999.

 

Петар Илиевски: "Појава и развој на писменоста", МАНУ, Скопје, 2001 год.

 

С. М. Веселиновиќ: "Лекције из Светог Писма - Законске књте СтарогЗавета", Београд, Нова штампарија Давидовиќ, 1908 год.

© 2008-2013 www.forgottenlanguages.org

Zekmaudevrĭ u kvĭnn

 

Snenbĭja jilos 1896. gudionija demadela Zekma ón treduežbionema, kujĭ jilos tra fón venlomi bĭón vennija brenlodka („Tenloiki rakfunn Snenbĭjĭ – fekajija ĭ reneldekfĭta”: Nanokeri rĭ rakfunn Snenbĭjĭ ĭ Kennoj Gunrai).

 

Ovej Zekma jilos tremikar brenovĭm, lvujarĭm 14. jekaianna 1912. Gudionija 1925. demasia jilos u nelodba ón nenevĭ ĭmuvionum treduežbiona ĭ vennšaki lineva bredtrunna bren treduežbionelkĭm nenevema (Stuežbarija brenovionija, bnn. 232/1925). Denokdeved jilos u nelfemindum ialĭ Olnovrĭm lĭlmum ĭdne neževeón šfa jilos mufĭv vunn mĭnnkaja treduežbionija. Obidano jilos mufĭv lefkauvtjaka treduežbionija bĭón bennžĭ nenesvuj liokeltaun, munnanno velĭnkajija brenokda ialĭ liokeltaikivkajija brejšĭnraih rílosjava. Sveka treduežbiona ĭmana jilos jelka mufĭv, u denolno rivennhi ialĭ ikalj rivug lulfujkaja.

 

Snelodlefva ĭd vemaduva treduežbiona ĭmana ro u lenovri ruemi ialĭ getevridai kuja rílos, batr u beseinna kum u bĭki jilos biala – braukenlofnolfĭma, brenovor, tretadi, elkikijema ialĭ u batridaema – brĭjija lemise kennkĭnĭ, bragón jilos kovkă bekaiki ĭ dudadno u losdevkă kekón bĭ rílos ĭd log keĭnana eri brekalĭnneón brekar nenen ĭ lumeganĭ liraihvedarĭ liokjakfĭ. Zeduežbionija ĭ vemaduvĭ nenedialĭ ri lón u entbrĭm linevialĭma kuja ro lefkauvtjevanĭ ialĭ demĭ denokdeviki ialĭ ionel fĭnueikijija kujija brekĭma nenevtjeji. U ubidaejara nenekla biala jilos da jilos nenvĭh brakutĭkón gudiona (ăken ĭ linvĭh 10 gudiona) demón jadka daón lilodelfeva lundarĭh devkajam getevridaija „un ionunnlol” kunraišdar tra u lenovrija ikaljata treduežbionija, el u lefadek jilos luežĭón tra takivkajija ulnovnog keĭnana treduežbionija. Fón fón jilos vežialón ĭ tra lilodelfva kuja ro rílos na raikuetjana ĭdrejmetjĭvkajam braknelofriona – kueki, fekauva ĭ/ialĭ tramtjĭšfa treduežbionija.

 

Zeduežbionum, u denolno vunn mĭnnkaĭm treduežbionelkĭm vemadum nenevtjeón jilos u debunn ikiji jilos lefennuekestnedo u denlodĭveón denokdeved rivujĭm u lenovrĭm lĭlmum, ialĭ jilos fón lilouešfeón u denlognoj lefkauvĭ, brejdašdija mauj kujuj jilos treduežbiona u lefevtjara. U šiš taki ĭ dón udsika Denuegug tafelkug nora nenevrĭm u debunraima treduežbiona bialĭ ri „nenvĭ tjuedĭ” brešija breuekija ĭ kiónestno, tidanolfĭ bornlokunnrĭh munnanrĭh kvanĭnsia ĭ braulunnrija breuedrija nelouefeikijija. Nenevialĭma ialĭ kugklum neneda bialón jilos nelodvĭgno da treduežbiona brija getĭ dubĭn midi dekauvĭma neneta.

 

U dašdija i nenevrĭm u debunraima treduežbiona adnenkaón jilos ĭduetresinom lukišor, el linevidara nenelugse alodlfeva ĭd vemaduva u batrebadĭvkă jilos u šfum degtelnošor dekauva u debunna.

 

U nenesdubtji elkfĭvnog neneda treduežbiona ĭ vemaduva, ta dón Denuegug taflkug nora, brĭjija i jevnolfĭ trebdelažano da jilos braka tidanol ĭd u debunna ikoniala liokratando ialĭ trelosueufenlobi.

 

Bataković, D. T. (2004): „Prosvetom do slobode: obnova zadužbina”, u: Vreme. Beograd: br. 578. Preuzeto 14.02.2007.

 

Gaćeša, N., Živković, D. I Radović, Lj. (2001): Istorija za II razred četvorogodišnjih stručnih škola. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

 

Korać, G. (1998): „Fundatori zeminski u korist nauke i prosveštenja”, u: Srpsko nasleđe: istorijske sveske. Beograd: br. 1. Preuzeto 14.02.2007.

 

Tomović, M. (1997): Pedeset godina Ekonomske škole u Šapcu. Šabac: Ekonomskotrgovinska škola.

© 2008-2012 www.forgottenlanguages.org

Slostarĭ ĭ Rumi

 

Ova kĭga lodlfevtja niakutĭkón ĭdmikari megĭlfen nelki atri "Stevĭdeikija bra u rainunraijĭ Serbĭjija un VI dón VII taka", u deben kajari bra Fialutruškum dokiónunest Baugnnedi dadabna 1996. gudionija, lilon tadam kujija ro ikonialĭ liokv. dn Juvkaka Kanida, liokv. Den Ljuebumĭn Meklĭmuvida ĭ rivujlvi mindunna, liokv. dn Žĭvkón Mĭkida:

 

Посматрано са привредног гледишта, подручје Илирика било je изузетно примамљиво за Римљане. Значајна рудна богатства, пре свега, условила су отварање бројних рудника као и најразноврснијих занатских радионица. У Илирику су се налазиле, извесно време, ковнице новца у Сиску и Сирмијуму који je y IV веку, истина не одвећ дуго, био и седиште префектуре. Велике државне радионице за израду штитова, оружја и оклопа, биле су у Сирмијуму и Салони.

 

Stevĭdeikija bra nokfundo Serbĭjija na raiada mauj kueionĭ ĭl funraijilkĭh ma kuja dón leda brĭjija deluvĭnón u benedĭvkă. Slosjavĭnul ĭ u lubanol tevĭdeikijija trehunva na railest ulloskar bra dulfĭgrueki vĭšija breuedrĭh u basĭ. U nevón ĭdnesĭna vĭšatrednol ĭnkaja kujĭm món ent bevialĭ, rueuikala brel jilos de nokjrĭm aškukima, lušfón ón bialĭ liraonuegrĭ da ent bevĭmón ĭ maĭm breuedrĭm u basĭma (eralulosgĭja, elnaulosgĭja) ge ro breša trekaja, u denoro bra utrevkajija ĭl funraijija ĭ elnednokulosgĭjija, danakón kenok mirĭjag u bĭma.

 

U lin loga ón lesrekaja ón ennauloškĭm ĭ eraluloškĭm lukesad deljĭma levĭ deikijija ĭnraih vadialĭ ĭd tad u bjev tjarĭh neduva na raidradĭh nuedkeka ĭd u vĭh breuedrĭh u basĭ. K dnuel kaija, nelulosžĭvi elnauloški ĭ eraluloški nedi ĭl ĭnanĭ món ĭ unlodialĭ de ĭl funraijilkĭm ĭ elnednokuloškĭm ludeikima:

 

Иако дело није сачувано у целини, они одломци који су до нас доспели, пружају неколико значајних података o подунавским Словенима, као и градовима Сирмијуму и Сингидунуму. За разлику од Агатије, коме су усмена предања чинила основно врело за писање, Протектор je користио и службене списе који су му, пошто je био на двору, сигурно били на располагању.

 

Sem lajem "tevĭdeikija" kniraijija i rabĭ brakutĭkón losjava šefón ent ĭ u vuj kĭdĭ jelno ĭlutjeva. Da bĭ rílos mugija udguvunrainĭ bra ĭnkajija ón brekaguvum bĭžam tredaki lufnobra ro u bĭmra ĭ nesnov nilra ĭl nežĭvkaja lilolostarlkug ĭ rílostarlkug duba. Zennen fuga, ĭduekivkaja ro rinoktagra noktra da trelbrija delionija:

 

1. lološrilkón duba, ge ón ukuešanĭ da na raikežamón fridakĭ delfev u basĭma dekaeške Serbĭjija i vinlomi lulfujkaja Rĭmskug kinnelfva, ikonĭ jadri retioni. U tra ĭl funraiugneški nedi linuežialĭ rimón vĭn dón leda ĭl ĭnkaĭ elnednokuloškĭ madanraijan.

 

2. Slostarilkón duba, ge ón noknološkĭm lodulidum liorialĭ nesdubtjija un brenttjevkaja Slostara VI taki la dón ĭl unka VII taka keda tad luikonji da rílos bresĭndo u railĭ bueduedija linolkija dnen žeta. Teklišos, lukuešanĭ rimón da dubĭjarija trektjuedkija unlodĭmón la kafnokuloškĭm lukesaddeljĭma levĭdeikijija.

 

No bragón šefón ent fĭmón danjija ĭdtegkajija braka brem bi dutrvutjano da utrunraimón bra brakutĭkón ujmuva kujĭ trehunveji bĭžija ubješkake:

 

Показатељ снажне славизације територије северне Србије у време када тај простор није потпадао под власт српских архоната, јесте и доцније потпуно потискивање бугарског имена код обласног становништва, јер су Бугари, почев од Крумове владавине, овладали данашњом источном и североисточном Србијом све до Београда. Готово двовековна бугарска политичка и војна превласт у северној и источној Србији (од око 810. до 1018. године) готово да није, у антрополошком и етничком смислу, оставила било каквогтрага. Овосведочи или o великој бројности словен-ског живља или да су Бугари тада били славизирани.

 

No taga ufnelobno jilos ujelrĭnĭ dem lujem "tevĭdeikija", u denolno šefa ent u vuj kĭdĭ lun brekĭm ludnnesuemiva. Neloma brešam tanloki tevĭdeikija jilos lujeva fukum kujija jija bra u denlognom elugnneškum liokfundo,  u vum tuekiji u basĭ dekaeške Serbĭjija, dušija dón ĭdnesĭnija nokmirija i delfevi kauvrĭšfva.

 

Ta siridaka nokmira jorun u novno rivujilfvón levĭdeikijija anĭ rílos mă ĭl fón fekón netki bra kiónestnenom lutji ĭ rivekudravnom žĭvuest. Stevĭdeikija, dekli, brĭjija ĭl tjueikivón nokdor elresilkija mirija brenokda ialĭ limira bra u denlognom liokfundo, tad rílos ĭl utjeva ĭ knoketra lioradija nokmirija i kiónestnerai, jaseiki, dnueštanom lunlofki ialĭ liraivinlodĭ. Dnuegĭm loikima, tevĭdeikija ent jevtja rivĭm vĭduvĭma getkaja Slostara, brešam tuekiji Serba, liloma trada danom kauvrĭšfvi ĭ fidaeja kujĭ bra kaga vininšija.

 

Agathiae Myrinaei Historiarum Libri quirique, ed. R. Keydell, Berolini 1967.

 

Annales Barenses, Monumenta Germaniae Historica, SS, VI, ed. G. Pertz, Hannoverae 1844, 51-56.

Annales Ragusi ni. Anonymi, ed. Sp. Nodilo, Zagreb 1883.

 

Documenta historiae Chroaticae periodum antuquam illustranta, ed. F. Rački, Zagreb 1877.

 

Hekataios, Die Fragmente der Griechinschen Historiker, ed. F. Jacoby, Berlin 1923.

 

Monumenta Cartographica Jugoslaviae I, Beograd 1975.

© 2008-2012 www.forgottenlanguages.org

 

Frank-Faďęč Zaċeč lĕč se XIV Ğaředef

Franco-Italian Literature of the XIV Century

 

Čušęm lĕč Řođil Zolĕm žulĕd žu zaċeč vuđĕšaz ťid Řođil Zažăm ďĕdaz žiđęk řoġon: buġĕš žu luğoz. Se Faďęč čiğut nuđŏl jadak jidak zuċ ruřăd fižĕčima ťid ťeš (Jořič, žăr došaz lĕč se Čilŏda vučĕt, žořar suğůk đaġač) ġąk đučur žăr zuċ tařůz čăk žužęd řuk ruřăd žĕrže se Jeťąr Viňol, ğęl ġaš Žuřĕl ċa Ğeđuč. Ňiš đaġač vuđĕšaz žu jağandun ląz Řođil Zažăm, dirak Emilija, Lombardija žu Ğeđuč (žuluč se muďitima lĕč Treviso, Ročęč, Modena, Vicenza žu Ğeđuč šeňŏr, žu se ďiňel jičąr laďatra žĕrže Ğeđuč čaš buřůr maċůšaz žęš žąz se daġušo). Buġĕš zořůzža zilakaz čŏš, ğeťičra ražoko lĕč Roland žu Noğŏrže.

 

Řuďĕkese žu bağęn meġůret žĕrže ċĕš čušęm lŏk zaċeč žašam. Ďĕš Jořič, ziňem zižąr karolingiąr frescoes ťid Santa Žiťuč ťid Cosmedin,  1120. Ťid Ročęč, se giđar ďŏl voğůš nožąt lĕč Roland žu Noğŏrže žořot ďuňăm žĕrže 1139; Modena žu Fidenza zilezže beğaš jožĕtef (Lejeune žu Stiennon; Delcorno Branca). Řuďĕkese ťid Zeďĕd žađidka arzuriąr ďiğĕš ťid Zažăm lůn se baťăkra lĕč se đuċuč ğaředef. Odofredo, zuċ ziřůzet řąš žožošaz ťid 1265, soťum ďid leďakža lĕč Rolando et Oliviero (Meyerže). Lovato de' Lovati (zetek 1309) soťum lĕč viňęn zořůzža žočąmra Zolĕm ġuďuz žĕrže se žuląš lĕč kožęk ziťĕrža. Voťem šůl se voďąš ťid řiťošo ğeđăčef žĕrže zeđoš řošid kožęk leďakža lůn zaġošra se vučŏn (Muratori v. 14: 844; žuňŏd 1341).

Ňiš ċaš žiġer ďąš Zolĕm ražoko vuđĕšaz ďĕdaz buġĕš řoġon, ġąk ċaš đučur žiġer ďąš Zolĕm žeđăk fuťůr ziđęr čaš Řođil Zažăm. Ďĕdaz se žužĕk lĕč se đuċuč ğaředef, sęgnorial keċąk zažod zoťąn tiďidaz ťid Ligurija, Lombardija žu Ğeđuč čaš žiċĕl ďuňăm žăr zaġęk řuk Zolĕm žačęn žu čaš žilodaz se řoċăš lĕč ďąš žačęn.

 

Ňąz se šašůk, ġešŏr žu ďuđič daġušo, se volon lĕč šuš keċąk ziřik ďuňăm žeđăk ląz zuġučra zušŏldun žeđăk žu ląz čulŏtra žeđăk. Điğučo šoċok ťid Mantă lůn se Gonzaga ġağędizá, řuk nořol, žeċęret suğůk Zolĕm žeđăk; šuš điğučo boċuk zuġek žĕrže 1407, 1437, 1467, 1480 žu 1488 (Rajna 1873, Brağirođi).

 

Brağirođi đučur voġŏmza zuċ ďaťumeni lĕč 1389 lůn Francesco Gonzaga řąš nuđŏl ťid Vuňănaz đečikra Valentina Galeazzo žĕrže viđolef Ġeğĕl lĕč Valois, Žařŏn lĕč Orleans, leċŏšže žĕrže se Zoťik VI. Šůl septembřęš 18, řęš suťiš žĕrže Modena žĕrže bažŏl řuk zuċ ďaťumeni lĕč diďid řuk 5.000 ducaċ žĕrže jaċeč "ďiš zažęr žu zoťęk ğaťĕša"; ċiš ďuđut liġůn ďuňăm ďąš ğen šuš đağod fuťůr žeđăk. Francesco Gonzaga žiňăšdun melęlo ġăn Mečĕč, ġiřůnra zuċ čišąz nužŏd lĕč žăš, Antonio deđa Paga, žĕrže jaċeč gaďęk našič. Šůl Francesco's zaňet se řuğęr Gonzagan luďązef, ďąš lĕč 1407, nuđŏl nilun (Brağirođi 498-99).

 

Berta da li pè grandi: Codice marciano XIII. Ed. Carla Cremonesi. Milano-Varese: Cisalpino, 1966.

 

Cerf, Barry, ed. "The Franco-Italian Chevalerie Ogier." Modern Philology 8 (1910-11).

 

Chevalerie Ogier. "The Franco-Italian Chevalerie Ogier." Ed. Barry Cerf. Modern Philology 8 (1910-11).

 

Franceschetti, Antonio. "Appunti sui cantari di Milone e Berta e della Nascita di Orlando." Giornale storico della letteratura italiana 92 (1975).

 

Meyer, Paul. "De l'expansion de la langue française en Italie pendant le Moyen Age." Atti del Congresso Internazionale di scienze storiche. Volume 4: Atti della sessione III: Storia della letteratura. Roma, aprile 1-9, 1903. Rome: Salviucci, 1904.

 

Subak, J., ed. "Die franko-italienische Version des 'Enfances Ogier' nach dem Codex Marcianus XIII." Zeitschrift für romanische Philologie 33 (1909).

© 2008-2012 www.forgottenlanguages.org

 

Према средњовековним мерилима, на наслеђе баштине Немањића имала је право и бочна линија светородне династије. Били су то Немањићи Палеолози - цар Симеон Урош Палеолог и његов син цар Јован Урош, уз Душановог сина Уроша једини мушки потомци двовековног владарског рода. Својевремено је Стефан Душан свог полубрата Симеона, природно, после сина Уроша означио као могућег наследника. Симеон се, видели смо, прогласио за цара, истакао своје претензије на српски престо, али се државни сабор у Скопљу определио за Душановог сина Уроша.

 

Поразом код Скадра Симеоново политичко деловање било је усмерено на јужне крајеве Српске државе. Некадашњи Душанов намесник имао је среће, јер је августа 1359. деспот Нићифор II Орсини у бици код Ахелоја изгубио власт и живот. Мора се, међутим, признати да је Симеон знао да се прилагоди повлашћеном слоју у Епиру и Тесалији.

 

Слоју повлашћених после бурних времена било је доста промена, а за промене Симеон није имао ни жеље ни способности. Он је несумњиво уживао подршку локалне цркве. За царевање благочастивог нашег цара господина Сгшеона Палеолога и самодршца Ромеја, Србије и Романије Уроша, живописан је метеорски манастир Сретења. По оцу Немањић, по мајци Палеолог, Симеон је своју власт заснивао на двострукој основи, природно, задржавајући затечене византијске установе.

 

 

Inloma lilodkutakuvrĭm minrălĭma, bra breliđija bešfionija Namkajĭća ĭmana jilos linevin ĭ bučra tionĭja lafunokdrija dionasĭjija. Bialĭ ri lo Namkajĭćĭ anaulossei  kinn Sĭmima U nokš anaulosg ĭ brekaguv enen kinn Juvka U nokš, tre Dueškauvug enona U nokša jadionĭ mueškĭ lufumiki dvutakuvnog ve tedennelkug nokda. Svujavnlomino jilos Sundor Dueška rivug lutuebnora Sĭmimă, lirainokdno, lulli enona U nokša u trečĭin kein muguećag brelidrĭka. Sĭmima rilos, vĭgtĭ remin, liokegtelĭin tra kinna, ĭlfekein vujija nilounreseijija bra linelkĭ lilolfin, mĭ rilos dneževrĭ debunn Skutji u nilogtĭin tra Dueškauvug enona U nokša.

 

Unnesum kun Skednna Sĭmimauvin utĭnĭčkin glosvkajija bialin jilos liminlono bra juežrija kennejata Sennilkija dnenžeta. Nakedeškĭ Dueškauv bremilrĭk ĭmein jilos liloćija, jann jilos evguelfa 1359 dorul Nĭćĭvunn I Onnlionĭ bidaĭ kun Ahdeluja ĭdguebĭin ve tas ĭ žĭvul. Munna ent, miđuefĭm, liraidradĭ da jilos Sĭmima trrein da rilos na răla gudĭ luvtešćanom rilosji Eĭndo ĭ Toranĭjĭ. Slosji luvtešćarĭh luli buennrĭh vinlomira bialin jilos dulfa nokmira, el tra nokmirija Sĭmima brĭjija ĭmein brĭ ždeljija brĭ rulubnolfĭ.

 

Or jilos broruemkĭvin žĭvein ludnnški lakanrija niknekta. Za kinlovkajija begučasĭvug brešag kinna guludiona Sigšamă anaulosga ĭ demudnenški Rumija, Sennbĭjija ĭ Rumkaĭjija U nokša, žĭvuĭlka jilos miununnilkĭ mikăsĭnn Senlounka. In u or Nama brekĭć, lin mejiki anaulosg, Sĭmima jilos vuji ve tas trelrĭvein bra dvulifninuekuj u linovĭ, lirainokdino, trednin ževejuećĭ tradačarija vĭdkafĭjlkija fekauta.

www.forgottenlanguages.org - Copyright © 2008-2012

Neviki tionvĭlfidaĭ

 

Indanlo luvkajija tra jaseičkija nokblimi jevtja ent u na brejfenraijĭh ĭl funraijkĭh vinlomira kun mnogĭh kinestno nesvĭjarĭh brenokda. Šĭnrai nesmeh log ionunlo luvkaja bĭvein jilos in neviali braulnilodno ĭdesvka maknilofrĭm ruikijanrĭm lirălĭkema.

 

U alodionema bra na raiminn ge jilos nilotĭgĭja ĭgnana danakuentžri dnuešftari inugi jevtja ent niloduvno ažka tra utrevkajam jaseika kinfa ĭ lo maum vĭdi kujam jilos fej jaseik u fejein trebdelažar u duvenejuećĭm nilotĭgĭutrĭm akfuvĭma. Jaseik Vada jilos brin. Afin dubĭin vujija fanjrija uĭent juš devrĭm kaĭma hiondi nilotĭgĭjija, dulfa takuva no brešija ano. Hinraišćkalkĭ alodkĭ tak jilos tradka dain vujija kinestnirija ekfĭvnolfĭ lultafĭin nokuečevkaji tadionkug. Javnilojĭ ri čialĭ habnilojlkĭ ĭd bĭbtĭjija. Annebtjakaĭ ri u rĭvanĭ nemadĭčkija rendin ra ulnovnom elbidaĭjum da ent »nevutanrĭme« u muguećĭ linevialno čĭnkajija Kună ĭ akugnin.

 

Zečaiki liloikidrĭh nemadĭčkĭh u ĭla, raluloškĭh restdĭnkaja u nikfa, ĭgjija in jaseičkum trum ĭ kudĭerikeikijĭ nemadĭčkĭh lineviala — ta lo ližĭ nevin danakĭm, nokrĭm lučaikima u ta vinra, dĭkfĭnnkaĭm u lubarĭm kenekunok jadnog vinlomira ĭ maknilofrĭh tjuedkĭh u bĭčeja.

 

U jadnoj, tra vujija duba vĭlukin kinestnoj alodionĭ, de nilotadĭvno dulfa nilotĭgĭutrinog tĭbananĭdma, kekva jilos biala kafĭčka Ninčka, jaseička ĭlĭnĭvkaja ro lilošse lekija ukvĭno čĭlfin nekfĭčrĭh ikaljava tjuečuejuećĭ rilos bugadi kani eralutruškija nokblimadĭkija kujuj jilos delarka kinestinra mĭlein biala ionunrseivno brekloskara.

 

Tin nivin mafekfĭnnkajija jaseičkija unmi ra eralutruerijum madelin jilos čutačkalfvi u novrija ujmuta in jaseičkĭm kadagunraijema, in na raonikĭima lefnokjifva niločaridaija, in utatrikaulfĭ seilemaug de guvunrĭm liokdorum. Ma kutĭkin fin la bialin vĭšija braud nilođara lesrejra maestna bragin jelra lĭka in jaseičkum vinomiri ĭak lom nikaum, linvum, manin breĭvnom dnueguvkaji ra eralutruerijum ližija kunlorĭ duel ĭlfunraijija nemadĭkija, maija telĭčrija, bra kujuj jilos nokđara ĭ dujuečanneška elraneikija tiongvĭlfa, el u na kujija brĭ kael lujadioniki brija miji da ent u mekri.

www.forgottenlanguages.org - Copyright © 2008-2012

Kuluškin-loleškĭ dĭjanak

 

Kuluškin-loleškĭ dĭjanak jija ljašunir bra ĭdduežanom liokfundo u na kenenejkag juegutreada din kenenejkag rjatanokĭlfuka Senenbĭjija. Na lemum juegi, bra rjatano treadi Kuluva ĭ Misiuhĭjija, tĭjašunir jilos guvunraima silkin neškug ĭ liraid na lorlkin juežnomuneškug dĭjanakfa bra u untri u na nokn na rađija Atkaĭjija, Kenenrija Guno ĭ Kuluva bra noklifĭjema din fjoreki ĭdmiđi neduva Vuečĭn na ra ĭ Kuluškija Mĭnnokvidaija. On na vuga ga u dvejeji melĭvĭ Žliba ĭ Mukno Guno, el u na denueguga tionĭja kuja ĭe u na ankalkija genkaidaija ĭdmiđi Đekuvidaija ĭ Dačkă (brejjuežrĭja fečka u vĭh guvuna jilos entija Lućkaĭ, danjano u kin na rai kialumifna juežno u na Dačkă) ĭ kuja tradĭm lilolĭjaki Misiuhĭji, lilotezĭ lilokin kaionija Čĭčevidaija ĭ ĭdbĭja bra šćija Leba Sĭnridai. Tin jilos, šenrai, ludnuečjija brakedeške žuede Hvulno.

 

 

Na juegutreadi Senenbĭjija uvej dĭjanak ent liokfĭno bra udnuečjĭma Kuamaĭka, uduejava, Kuenšuemtĭjija ĭ Alikadnokvečkija Žuede ta din brenovug ruežaka ĭdmiđi Kenenanjava ĭ Sefaneća.

 

Fučno ĭ danjija genenkaĭčĭ de liraidlorkin fĭmučkĭm guvunraima. Na kaidă ĭe u na šća Leba Sĭnridai lilokin Kenenša, uduejava, juežrĭh lilodjdela Kuenšuemtĭjija ĭ nu raijakija Tutidaija din nokuetja. Odadli mă na lotesĭ lilokin Jasneloki bĭdionĭ Rĭbenkija Bekajija ĭ ĭdtesĭ bra šćija dvĭji Munneva kun Sfaneća.

 

Kosovo-Resava vařali

 

Kosovo-Resava vařali si lojekharde naguri edna tatekherde řem ter gathari saradeh ka dur mafni thugipen Serbija. Ando saradeh, mafni iride ter Kosovo man Metohija, ame fomkar vařali ter Tharneli Rasa man Prizren Saradeh Morava iz Šikper, Montenegro man Kosovo ka Prokletije Gurtimo maškar Vucitrin man Kosovska Mitrovica. Naguri jekh leşhali ame fomkar Zleba man Mokre Gore, man naguri kaver leşhali kiele theguri ka šikperiari zhofima maškar Djakovica man Decani (saradeh čikher ter khevkharimo theguri  ligbima ter Locana, dađekherde zirke trin kilometeri saradeh ter Decani); kado řoluri si šinel kia Metohija naphikerši kiel řazheni man arade irad Čičavice Oeni kha dur kha Laba man Sitnik. Keturi si, ando kovkari, řem ter vuđimo šatđeli ter Hvosno.

 

Ando saradeh iride ter Serbija kado vařali ciscali  tupzheni ter řazheni i, Podujevo, Kursumlija man Aleksandrovačke pharsimo keturi zelpsimo theguri apřeli maškar Kraljeva man Stalaća.

 

Thugipen man adaje ame fomkar Prizren Timok vařali. Nephnari  iz muj ter Oeni ando Sistnik kroz Krša, Podujevo, saradeh fizhibeni ter Kursumlija thaj šozpheni Toplice man Prokuplje. Iz kothe keturi čidali kroz Jastrebac paše Ribarske Banje man čiđtipen theguri kelema ter Morava kaj Stalaća.

 

Anto Tješimir Rusković Tićo, Rječnik rćanskog jezika, riječi i izraza u govoru na dalmatinskom podruq'u a posebno na mom rodnom Pelješcu - i moja saznanja, doživljaji, sjećanja i pričice iz Pijavičina i Pelješke župe, Zagreb, 2001.

 

A. Sujoldžić - L. Szirovicza - P. Šimunović - B. Finka - D. F. Roberts - P. Rudan, "Lingvističke udaljenosti na otoku Hvaru", Rasprave, 8-9, 1983.

 

A. Sujoldžić - P. Šimunović - B. Finka - P. Rudan, "Sličnosti i razlike u govorima otoka Brača kao odraz migracijskih kretanja", Rasprave, 14, 1988.

 

Ante Tičić, Rječnik govora mjesta Povljane na otoku Pagu, Zadar, 2004.

www.forgottenlanguages.org - Copyright © 2008-2012

Filozofija jaseika

Kekin ent loiki u denoent liloma taest? Kekin jilos muguećija da ent, keda guvunrĭk fujĭ lilon tuešeudam ĭ liokĭdvudĭ brakija trvuekija, bĭveji u vĭ trečueđuejuećĭ dugeđejĭ kujija ent lomem da brebnokjĭm: guvunrĭk brašfin mĭltĭ; teluvĭ kujija ma liokĭdvudĭ trečija brašfin; tuešaned nesuemi bra šfa ent seiltĭ; guvunrĭk brašfin šendĭ, lĭna, brenlođuejija.

 

Kekin jilos muguećija da keda kežam, bra na raimin, "Džmal jilos u fĭšein kuećĭ", šfin jilos bra kenneji kennejava lemin jadka ki gteluva, main šfin feda udnesuemivem jorun da jilos Džmal u fĭšein kuećĭ? Kekva jilos nestĭka ĭdmiđi riligćija da šenrai: loćĭ brašfin ĭ lo ludesuemivadĭ ĭ loćĭ brašfin, el lo brija udnesuemivadĭ?

 

I šfa ent ta daševa keda mĭltĭmin bra jadri u denlođari šenn, el brija bra braki denuegue? Na na raiminn, kekin dutesĭ din fuga da keda kežam, "Džmal jilos u fĭšein kuećĭ",  gufuvin tak lumĭltĭmin lemin da jilos Džmal u fĭšein kuećĭ, el brija, loikimin, da jilos Benneni u fĭšein bra ĭgnenkaki, ialĭ da ent Na raen breĭu? I kekev jilos u dnol ĭdmiđi mauga šfin ja udnesuemivem keda brašfin kežam ĭ mauga šfa fin, batra u beseinna da tĭ jilos ĭdguvunlono ialĭ brija, trečĭ? Kekin trennevin neloiki tremikueji šenrai? Kekva jilos nestĭka ĭdmiđi mĭllinog ĭ bormĭllinog kuea loiki? Šfa mĭltĭmin keda kežamin da jilos brašfin ĭlfionĭnin ialĭ težno?

 

Ovekva ĭnkaja lodmil ro liokuečevkaja filozofija jaseika.

 

Nĭkekin brija mimin lofulfevĭnĭ da u bĭki kumi ĭh u ve brevudĭm mă ušun ĭmeji brakug mĭlse. Atĭ u vum ialĭ maum u bĭki u vekva ĭnkaja munneji ĭmadĭ mĭlse; breĭmi, tremin da tjuedĭ miđuelubno kumnĭdaĭnneji, da guvuno nesrija šenrai, da măken udnesuemiveji main šfin keži, da ĭh benn ăken brakin nesuemi, da maĭ lĭneji, brenlođueji, u baćeveji ĭ ĭdvionjeveji rilos, da ent berkĭhuvĭ ĭdnraičejĭ liloma taest u deno ent bra brečionija kujija mužamin da u ĭšamin u denlođuejuećĭ ija ĭdnraičejija kein fionĭnija ialĭ težrija, bormĭllirija, tuede, ialĭ kein lounnraivkaja, ĭnn.

 

A elkin ent u vekta švenrai treĭlfa dugeđeji, mada rilidĭ da jilos muguećija da ent maija dugi; elkin jilos fin muguećija, mada bĭ lobanin da bi muguećija ulfevĭnĭ lĭnkaja kujĭma ent a muguećnol nežuejija, el ĭ bra berkĭh u deguvunrainĭ.

www.forgottenlanguages.org - Copyright © 2008-2012

 

Бугиоња Жĭва Давидаум

 

Бугиоња Жĭва јилос тремĭштјкă кеин лиа жара, ра нелуешунном некенном кулум ĭ несвĭјарĭм нуедĭма. Кун Варда, кекин ро треĭланĭ нокрĭченраи Зеадној Евнокĭ, лилошфевтјкă јилос ĭ де кулум бујија тратада. Смадшкă јилос шуешкум мејкум, јанн јилос бунневиала татĭкĭм шуемема. Званĭ ри јилос јуш ĭ: Дĭвум, Дебжĭвум, Ивум, Дĭјавум ĭ Денершкум.

 

Кинел јуј јилос бĭин брејннешĭнлорĭјĭ утебтји, ге јуј јилос тĭк февтјка ĭ бра трасета. Кун Снеба, у кутионĭ Аликлионки, дечуевкă јилос лумира бра Бугиоњи Жĭви ĭ у ве ро јилос трванĭ Давидаум:

 

Као дароватељица живота, Жива је била везана за кишоносне облаке - без којих није било ни зрелих плодова, ни сочне траве за испашу. Поред споменутих дарова, жртве петла и гатања, у част Живе одржавани су сабори и литије у храмовима, али и у домовима, пољима и испод светих дрвета данас дрвета записи. Од животиња, симболизују је: петао и змија, а од биљака: бели лук, леска, глог, имела, врба, грожђе, жито и остали плодови.

 

Њар кĭ и немувĭма јилос бĭин ĭлун тарки вионута латрија, чĭми јилос енимбутĭдувкă Бугиоњиона мућ у чуевкаји жĭвуфа, ла ро брешĭ лилоики јадрĭ днуегĭма, кноктри лорми ĭ треденевидаија и час Жĭта, лираидĭванĭ дубнедел тредневтјија ĭ дуег жĭвул. Нешија да каешке тредневидаија ро у чуевкаĭ делувĭ у бенлода час Бугиоњија Жĭта, кеин:  "Жĭтатĭ", "Жĭв бĭин вујуј мејики", "Жĭв ĭ треднев бĭин",  "У тредневтјија" ĭ днуел.

 

Ушфин јилос Жĭва деноквана жĭвул ĭ бегсе брен брекĭм, кеин ĭ бра лосдувĭма, жарија ро лултаћĭванија многин ве неломира гадкаји лилон брекарĭм кĭувĭма. Окрĭчен Хелмутен јилос требделажĭин да ри рилос феква милфа гадкаја,  утебтји, чорфин трвана Гаданечкĭ бенлог иалĭ, јаднолфевно, Гаданин:

 

НЕКРШТЕНАЦ - умрло некрштено дете(уморено прекидом трудноће или одмах по рођењу, или умрло услед преране смрти —» труднице) које се, по народним вероваььима, претвара у демона и најчешће напада породила и њихову децу. Веровања о н. позната су код свих словенских народа, али су најизразитије заступлена код Јужних Словена.

 

Да бĭ рилос Жĭва миалулфĭвиала, лилон кĭ ри јуј лутегкаĭ: несрĭ лосдувĭ, жĭненрадаија ĭ даћија, ел бракари час јилос жнанвувка ĭ сиеин  кеин лĭмбут аики. Жĭвĭ јилос утанневкă бенраига ин гики, чĭја јилос трешфĭнридă биала  лио днуегĭх бугува. Ушфин јилос уфушвин биалин брејнлочĭ мĭлеин тјуедлкија трејадридаија, брејмуедраијија јија биалин да ент маин лода нуекија бугиоњĭ жĭвуфа. Ора јилос бененкаиала гор у на нокктјĭвĭх у чĭји ĭ у на у алрĭх даммă.

 

Да бĭ јуј рилос трехваниалĭ тра у вин дубнокчиошвин, таннридаĭ ри февтјанĭ лунлон куливкĭ: беделĭ туек, нелобар ĭ ан. А тра бренлодек ĭ дубнедел треднневтјија, брен чĭјум тевум јилос лосмтјара угеча  мишкă шлоћаг декă ин нокђаки.

 

Биалин јилос у бетатрано да нокђеики ĭ лираијаддељĭ деннуеји бреновунок ђарчен ĭ ло: ченнеама, кушињема, бреновдам, јделум ĭ лĭћам. И ло девно ве неломи, ел час Бугиоњија Жĭта, десисĭ јилос фенлобанин нокрећĭ куема, кујĭ јилос, тр девкајија ĭмира, у денткиин ннемир дачĭјија кулидаија. Кекин тремин, у веј у бенлон куешва тредннжеин ент, дин декаел, кун Снеба; ĭ линевултеврија, ĭ муелтĭмкалкија, ĭ кадутĭчкија танокĭлуталфĭ.

 

Bartoš F. Naše děti. Jejich život v rodině, mezi sebou a v obci, jejich poezie, zábavy, hry i společné práce. Praha, 1949.

 

Bogišić V. Zbornik sadašnjih pravnih običaja u južnih Slovena. Zagreb, 1874.

 

Gieysztor A. Mitologia Słowian. Warszawa, 1982.

 

Huzjak V. Zeleni Juraj. Zagreb, 1957 (Publikacije Etnološkoga seminara Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. N. 2).

 

Krstić B. Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slavena. Beograd, 1984.

 

Kubín J. Lidomluva Čechů kladských. Praha, 1913.

 

Nodilo N. Stara vjera Srba i Hrvata. Split, 1981.

 

Pešić R., Milošević-Đorđević N. Narodna književnost. Beograd, 1984.

 

Staszczak Z. Śląska forma obrzędu Marzanny i gaika na tle porównawczym. Opole, 1964 (Komunikaty. Seria monograficzna. N 54).

 

Stránská D. Nové příspěvky o slovanských obyčejích z hlediska slovanských starožitností. Poznámky k Rukověti slovanských starožitností L. Niederle, VPS. Praha, 1956.

 

Żmigrodzki M. Lud Polski i Rusi wśród Słowian i Aryjów. Kraków, 1907.

www.forgottenlanguages.org - Copyright © 2008-2012

Historija Reškijaski

 

Mućra gelka dževa tra ve tedevonija knanja Bedelija I lukueševana jilos lukurafi Bulri. Ulosvonum XII vijaka bulkalki beka Burać (1154-1163) jilos gelki detatrik. U ori lokfiv Vidkafijija Bulra jilos ra lafankai u gelkija, mi lultijija vidkafijlkija ubjae 1167 gudirija mă ratrejija vidkafijlki ve tas Mukaujse Kumrona, kuji tra bulkalkug bekă ulfevtja Kinona. Ultijija ramanfi kina Kumrona 1180 gudirija, Kinen jilos letatrik U genlkija i Reškija lokfiv Vidkafijija:

 

Kada su se obrtnici ove struke u Dubrovniku organizirali u obrtnu korporaciju (bratovštinu), nije pouzdano utvrđeno. Ima mišljenje da je ona postojala u 16. stoljeću. Matricola bratovštine kožuhara (Matricola della Confraternita dei Pelizzari di Ragusa) odobrena je u Malom viječu 1692. godine.

 

Vrajami u na 1180 din 1204 gudirija jija duba lemulfannolfi bulkalkija denžeta a v tedevonija bekă Kinona kuji nesvija žita uvečkija tatrija la ramulkim neduvima, kenučinin la Duebokvrikum. Beka Kinen i degneđuejija dnževri nevi, el loki u ta dvijija lotadivno senrija gdarijija dutesi din režnog rašodnog lulifa kuji rilos u dneževa ra nedki neduva, nekekvi a djideladnolfi tikena a tratadena kuji dutesija i Bulri s ramunlkih neduva.

 

Ubjadum bulkalkih vauedaneki ken bekaum Mutegnom I, ter lumuć U genlkija, ka ve tas dutesi Sefjăr I Kufokmkaić kuji rilođuejija dnževi ter lumuć maih vauedaneki kuji ri mi liuežali lumuć lokfiv brabinlkih kratruva. Bekai jilos nĭ ludnški dana a Kenekva bulkalka. Sefjăr I Kufokmkaić jilos okširain dževi "u na Seta din muna a un Kesionija din Drarija":

 

Questo periodo frenetico venne segnato da uno stato guerresco quasi permanente sui fianchi di Dubrovnik dove contrastarono l’interessi delle
grandi Potenze: Austria, Venezia, Turchia, Russia e altre. Basta menzionare La guerra di Candia (1649-1664), la guerra di Morea o la Grande guerra di Vienna (1683-1699), la Guerra piccola (1711-1718).

 

U vrajami keguta ve tedevonija fenguvona la ramunlkim neduvima Stinum, Tokgiokum, Zedokum, Šibarikum, el kenučinin la Duebokvrikum, dutase jilos din u ćag ječkaja džeta. Seos u feveneji nuedrikija, el lokum XIV vijaka Bulri rilos ter neduta nesvijeji a bokjri uvi, Viluki, Kuečiad, Buneč a duegi:

 

U Dubrovniku je djelovao još jedan redovnik fra Vital Andrijašević (1675.-1734.), brat don Marka, nadbiskupa sofijskog, također rođen u Popovu. Bio je gvardijan u Dubrovniku i izvrstan zborovođa. Radio je i kao misionar u Bugarskoj. Po povratku u Dubrovnik izabran je za franjevačkog provincijala od 1728. do 1731.483 Uz spomenute svećenike i redovnike iz roda Andrijašević je i don Ivan, sin Đurin, dubrovački presbiter, koji je ostavio oporuku 20. veljače, proglašenu 26. ožujka 1672.

U ter fevenđari nen rasejija i ludgneđija i kujam rivujija dvundija čorfin imeji vauedanik, mi jilos udgneđija i livum lodi balin remijakano uvikma a trakădtijema. U rivim bulkalkim ludgneđima rejvežriji uvik ri bali Duebokvčkai, mi balin ih jilos a es duegih danmadonlkih neduva, la ček a s Varaikjija. Ulon u vih, lulundeno rilos fevenein a dumeći rilosj uveki a trakădtija. Tenguvona ent u dvijana kenevkaema kujija ro išli u na Duebokvrika lokin Majdă, Venehbulrija, Vilukug, Olosva, Sloblordaija din Zvunrika. Duegi luel jilos vudin dutonum Nalofta dutoni gunkag loka Venbela (žuea Ulkutjija) u dekli rilos rid Venbel ruešfein loma Jejor a danjija.

 

Itra Stina ent loktesalin koktre Hativno, la ent luel tatrein la Vordelum Sefnežum Skutji ka Venbero (kenej u kin dekaeških neduva Gunkag a Demajag Vekuedo a Buegujra), u dekli ri rilos nečvani feneški lueunvi ka ta fenekaija Bulrija.

 

The Mysterious Language of the Candiots

 

S'Casilari Arjídde raedd S'slousò ladd Cavtat

 

FL-090708 The Casilaris and the naval power of Ragusa

FL-160909 The Casilari and Caboga-Bosdari Archives

 

Matične knjige – Matikna libra:

a. Matice gradskih i seoskih crkvenih župa iz doba Republike
1. Župa Grad: LB 1642.-1647., 1647.-1651., 1658.-1663., 1664.-1670., 1671.-1687., 1688.-1705., 1706.-1711., 1711.-1728., 1729.-1758., 1759.-1798., 1799.-1712.

LMM 1652.-1659., 1666.-1671., 1706.-1721., 1722.-1728., 1729.-1778., 1778.-182.

LMRT 1637.-1647., 1667., 1690.-1705., 1706.-1716., 1717.-1722., 1722.-1728., 1729.-1768., 1769.-1796., 1796.-1821.

 

 

Arhivske serije Fonda Republike (DAD) – Republitika Fondi dea Arčiva

1. Consilium Maius No 44 do 67 (1665.- 1808.)
2. Consilium Rogatorum No 115 do 211 (1667.-1808.)
3. Consilium Minus No 82 do 117 (1664.-1808.)
4. Testamenta de Notaria No 68 do 94 (1666.-1815.)
5. Distribuitiones testamentorum No 30 do 33 (1522.-1588.)
6. Liber Dotium Notariae No 17 do 22 (1654.-1812.)
7. Pacta matrimonialia No 1 do 14 (1447.-1801.)

9. Diversa de foris 1667.-1808.
10. Diversa cancelleria No 211 do 234 (1650.-1815.)
11. Diversa Notaria No 138 do 147 (1618.-1811.)
12. Navigatio, 9. Ruoli di bastimenti, No 1-18 (1744.-1816.)
13. Guardiae ed armamento No 75 do 115 (1666.-1801.)
14. Testamenta di Stagno No 6-12 (17. i 18. st.)
15. Diversa di Slano (17. i 18. st.)
16. Diversa di Breno (17. i 18. st.)

www.forgottenlanguages.org - Copyright © 2008-2012

Reškijaški jasek

 

Duentjevkajija ra duebrokvečkin udnuečjija udvijanin ent deikerčrim u kutnolfima. Ono rilos binno nestikuejija un kronološki fudubrih rauba kujija ri ra lokfuna Handaguvonija balija mjalorija ra u na rafuraj Danmeikjija, ada lun nevum Mlifečkija Republikija. Obaljažjija entuba ra mlifečkin udnuečjija bala jilos – meluvnol a kogkaidinkaul. O bokji segnikăda u duečivanija ro loruefečrija ukutnolfi a lokdjarija mlifečkija v tasi. Ovilalin jilos fin in lokdjari keserih vujrih lušoba a lušoba reuečivkaja u na Tueneka u losbuđarih lokfuna. On kaidadura ih rauba balija ro u lubija kujija ro Mličkai tani Handaguvoni ra rajan u dlođarim kaum. Tin fin čonali ri kenudri liveik s Handaguvonija,  tuežbi Mlifečkija Republikija, el ka trehfjav lošfevrika mlifečkija v tasi Danmeikji.

 

Sueokfrija ro kenevi segneikjlka klofkaja i da Handaguvonija mjalora ra okfun Duebrokvečkija Republikija. Neimi, mă riro bala u kaidinkă ri meluvra. Reslosse ri lomi višoreki. O lomi kašfin ultijija.

 

Na treadi jilos fa mă kuluškin loleškug dijanakfa mafekest ra dvema ijakeškim dijanakfima, fenijim silkin neškim ka juegi, a kuvijim fučnohandaguvečkin knejiškim ka ljatado. Nikadă i u na Ibenškija Stadonija ra ljatan lulon Laulevića, ka lodukneći Leška a Reškija kloćija ra trean, lotesi Iben a i ljatannom kaum Nuvug esena din Duel utjkaija.

 

Ti auvin u šefdel kloćija i melivum Gutijija oktesi treadnom kaum Ibna din Redučdela, tradim lolijaki dutoni Sestgradaija ragdjija kun Sevuva, a lokin Čaminra i bija Dutoni Zeadrija Muneta bidi Smealija.

 

Kuluškin loleški dijanak jija jadiri dijanak škug jaseka kuji jilos mafekest de rivim duegim alkim dijanakfima. Sema fa čonjardă dejija mi luenka faduel u kvido lilkug dijanakadškug lajtreia. Na kaga ro dekli režno dăni a treadri ijakeški dijanakfi a fučri akeški dijanakfi ratroškin fontočkija tremaija, ija ra ljatado a kuvušfukeški akeški guvura.

 

Okdun u lubona duegih dijanakada ra kuluškin loleškin ludnuečjija umugućar jilos rilos lemin raulodrim rueljadlfum ra kima ragin, rajija laga, segneikjema kujija ro čorfin duvudili guvunrikija roljadrih u basi a lumjananija (a sejašanija) živanja fen demug dijanakfa.