Zevtedana munna bra tjuedĭma
Šefaiši cesa pe pjodion
Li penricainel zatciupeuli in pertea la tesoner, ta fičaz, i uipe alalfia cuel nje si penriži i ti ricea fifai di pe fitinai co tozazte, ce ei frocilo co ai deloast, mi oršulcančal daj la pecurid ver ăcančsi curidi cainilel di zalt tinru riledeutre cušužre di zatciupei esilel cilici in ai perit tedĭšei ro peacu daj nje už fiuncăit mi dutteped aladialtri ce uazea épcie, li cužošrit, daj az pičuascăit mi ai ne riarcăi co to pe fižciupei upoarĭ peražel in si fiza cupediala di li pe fitinai in az de cicanči (Zavladala mora na ljudima).
Tate, mi si zatcĭ di si alpedeoa Tedejafre siverzeši iel rituljre di ricea fifai riapefsi a pe fitinai co tavertri camesesi rĭlel nje pearin tea pastde elumean, cecea fifai nje la curirt tesond cuvescăit mi ružsi veroumesesi cušel dearémeci co no žireužsut, curidicainel upoarit, žopfižciupet, ce ze riarcă in mirĭ mecusudecite, žozaži cežcisi co et šulecut, žuši co eo deomesi:
Морана је богиња смрти, зиме и патње (море). Негде се звала и Вада (можда што је вадила душе), а Мрзалом су је крстили Чеси, Моравци, Словаци, Пољаци и Русини. Ово је разумљиво, јер су ови народи били суочени са оштрим и дужим зимама, а оне су, у давна времена, биле тешке за преживљавање. Моранаје приказивана као изданак зиме. Била је обучена у бело, прсти су јој били дуги - у облику леденица, а њено оружје је била метла, којом је разбацивала или скупљала снег, стварајући опасне сметове и затрпавајући путеве. Тиме је изазивала, уз помоћ и вукова, белу смрт за оне који су се, у време вејавице, затицали далеко од куће. Због оваквих представа Богиње смрти, Словени су белу боју користили као знак жалости.
Alesala el si ditea di si cuntri, eo it feinno daj ro totmemesere (Cesa). Ta fičel la pe nomepe pa vešuéd Fata (njušai ratnje ardešepa a si desea), daj ver Aldešara ze mežuaunšu ta ničte, alesefte, iz refinte, unaci co sotrinot. Izcu iz oršeraretpul, ia nje tusi pupe la artrinčepal ta arfeinni cosi co andesi i, mi peaci alpedeüte, eiste ditecat si žopfifufarcae. Ta Alesala la si pet ze mepde cucre pet zardisede ro it feinno:
U limira noktra kesĭvkaja, ne nedidaĭja, el midi brekĭma ĭ lielre, vunnmĭnnkaĭ ri, ăken, ĭ akón šfón ro rílos mimunorelka na radakaja, lumirija bra tji ĭ dugedejija, rjakika ĭ treamdaka, dunijevana ĭ kenneševana fennedi daĭmănrĭm delamindĭma bugadug ve mada limirĭh lilodkaja duebtjija lefenraonija ĭ šĭno ne nelnok fennkajanolfĭ, alkija uaseijija, u bidaeja, el brenokikinón brenokdrĭh vjanokovkaja ĭ linesnovjanradă, kujija ro bialija na rairofrija i rivekudravnom žĭvuest tjuedĭ log venlomira.
Tekón lilodkajĭma ĭd fenokg Sennejava branesĭmón u dennesija ne loannog rjakika bra u denlogrija ujadiondija ĭ bĭvkaja kuja ĭmeji ĭlfunraijlki ludlosgi, treamdaka ne lofudara brenovi djdelioni ra ušunutradĭm mufĭvĭma brešĭh, ĭ brija lemón brešĭh, brenokdrĭh lilodkaja, ruejavjannja, vjanokovkaja seinlika bidă, seilfidarija ujeta ĭ trekuta, aota ĭ lilodelkeskaja.
Fe tuea di pacri, ži pefai fial londete, mi teson i ne deašalsi di eire, daj ti priši fial iz cupast, i ti nje az panzea re ricudea si eifa, nrialru pe geudesutai fe seani co ceapmearu e anmenot. I izve teson perifroepe, i taioic i ti repte, ce cuntri pacra a cufai tărese are, doriait li pefatast, mi siverzepal pajsi di ante. Ipizre ta izai incainel di si ditea di si cuntri, ti azafsi otepal li curer pacre cucre et deno i cumežaše:
Морана је летела на метли и на љусци од јајета и ове одлике ће, касније, бити приписане новом духовном бићу - вештици. Иначе, из описа Моране је произишло и страшило звано Баба Рога јер је и Морана представљана са рогом. Попут Баба Роге, настале су Баба Руга, Баба Козма и Баба Јага. Поред тога што је одузимала животе, Морана је уживала да наноси патњу људима и животињама. Улазила је кроз кључаоницу у куће, ноћу, да би мучила људе, најрадије децу, тако што их је притискала и одузимала им дах током сна. Тиме их је, духовно и телесно, слабила. Ова делатност Моране пропраћена је код Срба узречицама: "Ноћна мора", "Притисла ме мора", "Гушила ме мора" итд, а ови појмови су пренесени и на остале људске недаће, па је у нашем речнику успомену на Богињу Морану (Мору) сачувало и неколико других изрека: "Мори ме жеђ", "Мори ме љубав", "Смори ме терет (тежак рад)" и друге. А кад је у питању најгори облик испољавања Богиње Моране, Срби су задржали о њему израз: "Завладала мора на људима". Или, "Завладала мора на стоци". По овоме се види да је српски језик својеврсна, богата, археолошка ризница.
FL-020413 Romani vařali ando thapiben
FL-190912 Adĭon daj dizcaindeu deuveni
