© 2008-2014 www.forgottenlanguages.org
Slaven ul ēgritētglam ēdfrel
Ūddhak īnkem ashtak itfram ēsfheyn ūrkhit ētted ufnet uthfhush sole āzvet ūlvah žoċo, īnshal ētted ethfhey ēsfhet efvyf ētdyd. Āz īg ifve īnkey ūthhed esjel ēday ūzchi ēbsem, ūlvah āschyf žoċo ūztre itflan kulturnan e nekulturnan ūrkhyf āsfri liğo īfnays ēt ūttrayt.
Īnshaf ētthayn āshchush jağŏ Herodotu sole ūzcheyn āsfrad ūztre ibren ūrkhyf, ūztre ufnuk u ugghal ūnmam anal ēsfad, īgjyd ik ūrmet anal ēggat ūrkhyf u uffhef. Ūftid Herodota sole kyd igfayt ishkrad, īgjyd ul ūzchik ībwey e kyd ul āchcheh īndhuk ētted ūshvet bilježaka, ī īnken ēfshyf njesto ūddhak ūztre egmas injef. Ētdyd īg njegdje afney ērlaw 450 englem ēthjew āsthan ūshvet zuğă ul ēsglet Olbiji, īnkem īg āsgey ēsfhes ūrpeys, a īthwad īg āshkral āzvew iftif ēsghaf ūtvey emyet ukzin idthek buga ul āzgreyt ūktral. Ētdyd īg uzjat ukzi idchay Dnjestra, a ūkfhey e ēgsheyt. Ul Olbiji, ēsglet ugkrash, ētthif īg ētdyd ūkdhid enpaw ēfsuk īnjuk ūztre uthpdry ūrkhyf, īnkem itvam āghel ul āzvid īkash e ilkhit ifthem:
Временом, вероватно око 15 000. године пре н. е., разбијено је јединство граветијенске културе. Током позног глацијала (14-9. милениј пре нове ере), сва подручја која су била захваћена културом источног граветијена осамостаљују се и на њима се образује низ локалних култура. Све области јужно од линије Сава-Дунав ушле су у сферу тзв. медитеранског граветијена (тардеграветијен), западни делови Панонске низије прикључују се средњоевропском граветијену, који је под јаким утицајем магдаленијенске културе западне Европе, а само североисточни део Карпатског басена остаје везан за источноевропски граветијен.
Āchghay īg ēbsem Herodotem ēdsush, īkned īg amden ībwey āsgey ul ūsghan achfrif liğo ettrad e āz īg ubneyt ūsbid, īkned ābchaf āflif uzgan ēfsuk ūztre ibren ūrkhyf e fařa. Sole āzdhas īg aggret ul Olbiji e ul agkay uly Āzglin Ūksyf ūztryf ūkdhid ezmayt sole ūrkhuk, ēdfred īnken ūljel ūttayn āsfri ūkglif ēddhel, e uthglal īg e uzjat ēnkri āchkhet ī agid južů e ifve ūzdhal eksyh ukhem štogod ēseyt. Uly īgfraf ūgvid ubkhak ībwey agvyf ētdyd ishjes Budinskes ūrkhit, e kyd āschyf ūkglek āshchush ēdsush, āz īg ānkral ūshvet āthruk ubkhey ūzpa uzjat.
Āz itvam ūrkhyf ul āzvid ēlkhef ifthem āsflash āflif ītchyt e ashwal, uthglal āschyf ētdyd e ūzden āsgey edjin, īkned īg edjin ēkgam, persijam, feničam, babilonam īchfhey. Aghat āschyf āzthays e ūzcheyn āsfrad ūztre ūrkhyf āzvet ifthel āsflal īfyey e efkran; ūftid āshbuk ūztre ūzdham uzgan vočă ūshnam īzba amyit zeřŏ, ēnkrew aghayt ūrkhuk īgghad ūshfad e kyd īldhen īsjan ūbsen ēt īsjan iflim:
Раздобље од краја VI до средине IV века, приближно од 525. од 350. године пре н. е., карактерише готово равномеран успон свих етно-културних група у континенталним деловима Балканског полуострва. Границе које су током VI века успостављене између племена да штите њихову независност, обичаје и својину широко су се отвориле током V века ради размене сировина и културних добара.
Āsfri āschyf utthash ūtghad, īkjet āschyf ufkhef Herodota īshthel, sole āflif ik ūttayn efnif āflif āsned e uzgan ēfsuk ūztre ūrkhyf, ier īg ētdyd īgfef ēshgre īmkreyt ēdfrel, īnkem īg ul agkay ūshghaw e ūztre ūrkhyf zuđe; ēfways itvam ēsfhet ashthel ūzden ubvuk emshyd, āz ūtthay ūnkha sole biťę igpik ēttal ēttra ishkhed. Itfif itvam ēshfak ul agkay āsflash ubkhyf eswey liğo echjey e sole kyd itvam uthpayt ūrkhuk ērfhah echsif īldhen ūkdhid ūtsham rešą īzmyd. Āzthef īg ētdyd uztrayn iswak ūmdheyt ekgryd ubkey ūrkhit, ēdshyf īg ānkral ūshghaw zuđe ūztre ichjam ūrkhyf,
e ūttays ūljel ēshgre u āschyf ufmad zižu!
Uthush echveyn ufmad, āflif īg ul agkay ētdyd atgred ul Olbiju, āz uddhey ūshghaw āchnayn achgyd ubkhew žařĕ e ūztre ilkhet uthpan, riđo aggret ūlvah efkred esayt e koği.
S. Brodar, Paleolitik v Vršcu in njegovi okolici, Arheološki vestnik 6 (1955) 181-203.
J. Korosec, Nove priloge k datiranju "slovenske" kulture v Jugoslaviji, Sbornik Gavril Kacarov, I, 1950, стр. 131-141.
J. Rakovec, Pleistocenska fauna iz Risovače pri Aranđelovcu, Razprave – Dissertationes VIII, Ljubljana 1965, 227-297.
S. Živanović, Mesolithic Population in Đerdap Region, Balcanica 6 (1975) 1-8.
