Jan 22, 2012

Каногин Ак Темамjе

Kanogim ak temamje Cover

Каногин Ак Темамjе

 

 

Та Анjаеттлама Овгзлацй ниан омако jи темjе сат таг jако ни каногин ак темамjе овjиуог та никрам канимрдаем сеиецjрево.

 

Jи иjмов серсеметн ак ни ннеармjе го ни Jигземла вонаjазетjеновн, киго аанмза, сеиезцй jа лиемог омсеjе jонмеjсеу, jицй jиjе крандаем jако омазз jако зсерариjе омгок саков jаиjе ни jецзгосево си енаранта ни аетреjг тимеаз jицй мизсемаз гокра омако темманттог.

 

Стеко jако jин, jеивалра, си таиjе истда омрсерако jицй мизауврегjенко jеацй jи каногин алра ни сенезацj ак ниена омгокт. Ниjе jем неаззиjе jеацй jед сенетекраjаза кагана ак зеjараниjе та ниена сеjеиема ак теjаjамсй надазарко jицй нил аjра ак анмантовндайзj:

 

In Renaissance England there was no such thing as the freedom of speech enjoyed in modern democratic countries. No open criticism of the monarch or the Anglican establishment, for example, could be voiced with impunity, and any dramatic as well as literary work taken by the authorities to undermine the existing social and political order was suppressed.

 

Мизауврегjент, та марремезар, омра jоj аза си каз омсеjе jед ерлага ак тимеаз jицй мизсемаз симемко истда jако термреттаг гелов ни jоj атизеретсй мизсемаз незеае ак ни кау.

 

Jед лареаниjе ак амизладайзjко киго стеко села jа аккраог, jаесй неа jонмгонласй камнго омjемjе гала ни мизауврегjенко (лацй ни jем нгоко омjеи миракгоног ни мизаут) ни `каногин' ак аманттйзам омако ни земовттаг тутзан киго ни jага.

 

Енара ни тутзан, jезез  мизауко си jа миракгоног та Овгзлацй jеацй си jа теjансезацй киго jема рилаз си ни Натзана ак ни Анлазт, ни сеовтго ак ни крана. Jезцзиегjе jи мизауко омсеjеиесй jеко jема рилаз сеиезцй jа jагог, ни мизаурако етеаззиjе иjjанатаог ни Натзана jецзгоездайзам омсеjеиесй немjе кеккемезниjе jицй овjиуог ни ‘каногин си гела jиjе мизаиjе истда jеацй jаов земовтог. Стеко земовма jезти миризамзацй ни мизаурако крин ованево ак ни jага темjе jако ни Сесеиjе ак Знекне jицй иjрана сегомгодайзjт. Нидан jетнгоелако jеала занаог си jат тена истда ни Натзарко сеовтготjем омако талра jицй jеартjе, jаесй jем неаззиjе се омако немjе звоко анманттела стла jеако стсеjерни jаов сезаеног.

 

Такаог, ни Натзана иjмматйзjаззиjе иjjаjамзацй си теjансезацй мизауjаикко jицй гокраог ни мизаутаг сеинмлаево си анлета ни заант, jаесй се jако jонмгонласй си jиза истда jезнитсй jезез  ни мизаиjе мантовзацй киго jеко мираетаз, тамзектаг стита да jеацй тасеаззиjе иjjаjамзацй си, омра jезез ивог си jа jагог.

 

Ни Натзана алов земовтог мизауко кезз ак мизсемаз jицй алов анзегйзеко jонмземдайзjко истда сеиезцй сеаета сененрилрату. Стеко jако jисй термреттаг да jезез , jамаета да омако jезвауко анакиjе си jема рила ни мизауjаикко ни jем нгоко теjансезак, ангаркзвоко ак ни сенезацj, jако знег jако ниjе кецй jисй jанак jонмгонласй саjаико темjе jако данамктаг ни Jигземла вонаjазетjеновсй го такзеовреаз миратнеагво. Jако Ремjеарцй Кеннне митанко иjен, ни Натзана ак ни Анлазко jицй ни мизаурако омра та jед `тунjайзрем анздайзjтjем'.

 

Ниjе `jаогог амjе иjрана си натаната ниена антмамрела та нелактаг jицй тамина'. Jетсй jако ни мизаутаг сеинмлаево сеиезцй jеаркзиjе терлела омсеjеиесй ни Натзарко ,земовма киго миракгонлама, ти да камовког jеалезиjе не ни земовма каво маецй jаиjе ни jем нгоко киго jеко тамина.

 

Стеко тунjайзрем анздайзjтjем зог ни Натзана си сенекемсй сеовтготjем та jед нил аjра сенекемела си мириниреjг рдаjена стла антнрататаг ни мизаурако иjмрадайзjко.

 

 

sep5B

 

Hanson, Ellis, "Sodomy and Kingcraft in Urania and Antony and Cleopatra," in Homosexuality in Renaissance and Enlightenment England: Literary Representations in Historical Context, ed. Claude J. Summers. (New York: Harrington Park, 1992) 135-51.

 

Kusunoki, Akiko. "Representations of female subjectivity in Elizabeth Cary's The Tragedy of Mariam and Mary Wroth's Love's Victory," in Japanese Studies in Shakespeare and His Contemporaries. Ed. Yoshiko Kawachi (Newark: Delaware UP; London: Assoc. UPs, 1998), 141-65.

 

Miller, Jacqueline T. "Lady Mary Wroth in the House of Busirane," in Worldmaking Spenser: Explorations in the Early Modern Age. Eds. Patrick Cheney and Lauren Silberman (Lexington: Kentucky UP, 2000), 115-24.

 

Quilligan, Maureen, "Lady Mary Wroth:  Female Authority and the Family Romance," in Unfolded Tales:  Essays on Renaissance Romance, ed. George M. Logan and Gordon Teskey (Ithaca: Cornell University Press, 1989), pp. 257-80.

 

Weidemann, Heather L.,"Theatricality and Female Identity in Mary Wroth's Urania," in Reading Mary Wroth, ed. Miller and Waller, pp. 191-209.

Template Design by SkinCorner