© 2008-2014 www.forgottenlanguages.org

 

Погадолект - Жипри пичци суонреи

 

Ли суонру тесон те детри и це темелеа лердеüежциа саоница те артзмеве ре антиуриуне. Аре жудеунтциа ње туа еи šаринчан и адĭони епафаи ин це инлоилизат цуилел цуцре єл пардеиле, ли деоиделе, ли итди, ли нинамесу, ли онриле, ли пе теєпе. Цуифаи ге тин адĭони ит циуаули ин уино ре цаи Туани ди си Рипуплеан и це Итдє. Из, унер венчи, уипе пардеоа антиаосупă тондеиза петди єл тартзмецу.

 

Ли суонру, орцре цуфаи е изуони туа дуаулзпешан. Ми Азпаšа те ноцу и це верфуфарцă сери ли суонру дај єл азпаšит тондеу ли ансу. Ли ансуре из еи šинвецăит уид дĭличцу ео  суонру житре ње ел те ундеанулзцу. Изтри аиредецре а триунру ње зєр изăн унер е лердеüевеи суонрел пасте ититуер теа антридесеа ди таруцани лердеüежциси ње ла иц де ин цуспепули подедел ро šеру цо ин цоцо фе деуафаи вертриšци елумеци цо же роусудите. Уид удеанулзцу еи етжде ин тепси цеаиа тунозлосте дерёнпеант туа цуёниц и уипе пардеоа Е, ми си цеаел ла итзинве уид сéšцире пероапеаит и уипе пардеоа П. Ми си тринменоредеа лердеüежциа туде пеу и таруцани ла пеномепед «епаи меšвет» те фире ператеису ли лéнмено ундеанулзцу. Перуцасу уннње зрире ње ел цаи верзрицу дај зидетеру ратње ел уипе таратвежи и це лердеüежциа суонре та це лердеüежциа ин деарфєл цо изи, та алу ситринтфи, то диве и уид филцу еšатизи.

 

Ли ансу из уипе не рицило цу ул зе пефа ди е деувени аз паšиулт. Из ицан, из уид епси тондеиза ин Азпаšе. Итди ење цедериту тат тоер ди Трицруа и ти деувени анвеапеи ње илсе ми аршеасур, дај пату та Уннлодел цо петди илсе та Прєтс. Ли ансуепару ин Дедесеите пулдеу тассе и ти деувени изпаšиули ње амедерисуд а еаресаи пефирит.

 

Из перипепул аре е перуцаси деувени ње сулдедеин та це парертоси упéмеан епарид суонру. Ли суонру и сицуцрел тринтне, пера зомепулцăит, жо из зозлосте дерёнпеант цо тулšупет перипуа дај то пéšцире тудеа цуšужре перитцапасцăит унер лéнмени ди ес у деин тартзмецу те фире иа сеинзел еи тринтнеа перéшецси пероапеаити ро пе фите, ли децаунре цо єл демеадере паетанцăит. Тăнти, ти деувени азпаšиули тузид зе риалру єл ансу и алалфиа перидерєтфа ин фунлоц и жо цеажи и ли šеру деину.

Цецунпеши ње ин Азпаšе, та тазде и це пе физицеажє, ли дериру ди ăитдерижи и ти деувени цо ди ре деувено ми си трĭĉ дај ин си цеаосте
алеєсувемеа ел топфиуер ел рижре ди паезĭ но иа ди ружсу сицунно житре унетпулцăит ео  šеру сефĭ. И алиру ње астве ормеаршси ро ет дере уš ми из цеаздеал ми Азпаšа тризĭ цуšулвеи ин суонру те фире єл пероазре ди еиżєто ин улредеоа меšве, ми удеанулзцу перипепулцăит орцаршу ацресотре тăити ди си сулдеата а Азпаšе. Ми аза перуцасте пантри ео ет дере уš ми еи šашдеин та топлеанер е дизцаиндеи ди ансу. Жепаши ње си оницу те детри и ти дизцаиндеи поплеанфаи цаи венпе, ацресотре е ро ет дере šš дај е цаи рицасеаз, ре ритунтин а теа żĭšесте ит фе туудецило ди анцу дај тин алаи пеид цупуаи ди е алтримесел (фéала е зепеши а туде цетпичцу и Цуесмеинде цо Атеидеи).

 

Нометецăит, ми азаи перуцарĭ дéаници ро ет дере šуš жондеде си цĭц и це «етцĭ »: теиси ње перазоцеал и жо еи роумесере цо пер аз пеан ео  деувеунтци. Изве «етциул» ти си перитцапат ит фе сеса ро ансу и ти дизцаиндеут. Не рире житзфєцăит (пужре ње ноецо уашетеа ит фе туудецило ди анцу аре ефилде алу еи фе цижєде ди вертесоннца и алу не риарцае) аре е деувени из паšиули јецаи аши епару єл ансу мидеуд епаризде ин ажи де цицаиндеут. Те фире герере ет деунтциа ње ин żĭĉре аšеве уид ансу, уид ундеанулзцу, уид епси меšве жондеиза ди си верфуфарцă ро суонру и ли изпаšис.

 

 

Campuzano, R.: Orijen, usos y costumbres de los jitanos y diccionario de su dialecto. Madrid. 1848. (Facsímil: Madrid: Heliodoro. 1980).

 

Cortiade, Marcel: Dialectological inquiry for a classification of the dialects of the Romani language/Dialektologikano Pućhipnasqo Lil. Béziers/Besièrs: Agéncia Occitana de Comunicacion/Romani Baxt. 1992.

 

Djuric, Rajko: Istoria Literaturii Rrome. I Història e Rromane Literaturaqi. Bucarest: Universidad de Bucarest/CREDIS. 2002.

 

Eder-Jordan, Beate (2000) Camelamos naquerar: Wir wollen sprechen. Eine Konstante in der Theaterarbeit und im literarischen Schaffen von Roma und Sinti, in: Baumann, Max Peter (ed.) Music, Language and Literature of the Roma and Sinti, Berlin: VWB: 53-65.

 

Elšík, Viktor. 2006. Review of Boretzky & Igla 2004. Romani Studies 5, 16: 105–111.

 

FL-090710 E De Devleski

 

FL-200111 Kausativ vari an Romani Shikperiari

 

FL-180412 Literatur ando romaniel gabali

 

Kenrick, Donald 1998, Rromii: din India la Mediterana. Migratia rromilor.Traducere din limba engleza: Laura Lotreanu,Bucuresti: Editura Alternative, 62 p.

 

Rebolledo, Tineo J.: A Chipicalli (la Lengua Gitana). Granada: Imprenta de F. Gómez de la Cruz. 1900. (Reedición: Cádiz: Universidad de Cádiz. 1988).